Ruslan i Ljudmila – čarolija sa elementima erotike

Drugog novembra na istorijskoj sceni Boljšoj teatra koji je otvoren ovih dana posle šestogodišnje rekonstrukcije, publika će videti prvu opersku premijeru – Ruslana i Ljudmilu, čarobnu operu, kako ju je nazvao autor, ruski kompozitor Mihail Glinka.

Nikada još priprema premijere u Boljšoj teatru nije bila praćena tolikom tajnošću. Nikakvi komentari o učesnicima predstave, nikakva štampa na generalnoj probi. Ipak o Ruslanu i Ljudmili mnogo se može reći.

Za Ruse to pre svega nije opera, već jedna od najpoznatijih i naomiljenijih poetskih bajki. Napisao ju je Aleksandar Puškin još sasvim mlad, kada se još nije smatrao glavnim pesnikom Rusije i dozvoljavao je sebi frivolne poetske fantazije. Na primer, siže Ruslana i Ljudmile vrti se oko otmice neveste u trenutku svadbe, praktično na pragu spavaće sobe. A zatim sledi traganje za njom – sa doživljajima, sa raznim iskušenjima na putu junaka, lukavostima zlih likova i podrškom dobrih snaga. Komponovavši na ovaj siže muziku, Mihail Glinka, pomalo čak neočekivano za sebe, napravio je odličnu operu koja se za vek i po samo u Boljom teatru prikazivala do hiljadu puta.

Postavku nove predtave realizuju u koautorstvu dva izuzetno tražena maestra. Reditelj i scenograf – Dmitrij Černjakov, aktivni protivnik rutine. On je već radio u Boljšom, i povodom njegovih radova u Moskvi se obavezno podizala prašina. Muzički rukovodilac – Vladimir Jurovski, gostujući dirigent Boljšog teatra. Ovaj tandem je uveren da opera o bogatiru Ruslanu i njegovoj voljenoj – kneževskoj kćeri Ljudmili – pruža praktično neograničene mogućnosti za savremene pozorišne fantazije. Dmitrij Černjakov, ne otkrivajući sve tajne, samo je nagovestio pred premijeru:

Mislim da ova priča omogućava da se primene različiti tipovi teatra. Možda čak svaki čin neće uopšte ličiti na prethodni, kao da je to druga predstava. Mogu da kažem još onima koji očekuju bogatu operu na ruski način sa čardacima, kaftanima i visokim ukrasima za glavu: vi ćete takođe naći svoje zadovoljstvo u toj predstavi. Bajkovitosti će biti, ali ne tako mnogo, nastavlja Dmitrij Černjakov. Predtava će ispričati neke stvari prilično zabavno – ponekad vrlo veselo, ponekad pomalo strašno.

Muzički rukovodilac Vladimir Jurovski istupio je pred premijeru sa upozorenjem:

Mi pravimo bajku za odrasle, mestimično čak vrlo strašnu. Zato decu na ovu predstavu nemojte da vodite, to je moj savet – čoveka koji ima dvoje dece. Svoju 16-godišnju ćerku sam doveo na probe, a deci do 16 ne bih preporučio da gledaju ovu predtavu, vrlo je strašna.

Kolaju glasine da postoji još jedan razlog zašto deci do 16 nije preporučljivo da gledaju Ruslana u Ljudmilu u Boljšom. Radi se o tome što ovu bajku nazivaju „slovenskom litrugijom Erosu“. Zaista, u njoj sve likove pokreće isključivo ljubav, i svi postupci – i pamenti i glupi, blagorodni i zli, čine se samo u ime ljubavi. I muzika opere, posebno po normama svog vremena, mestimično je vrlo opojna kako bi rekli nekada, ili kako danas kažu, sa notom seksualnosti. Bilo bi čudno kada bi takav drski, provokativni reditelj kao Dmitrij Černjakov, ignorisao ove okolnosti. Ako je verovatni glasninama, u predstavi će prikazati i tajsku masažu i čak nešto otvorenije. Predstava će zaista biti savremena, izbegavaju direktan odgovor autori.