Prikovani istim geopolitičkim lancem

Prošli vikend označen je novim masovnim akcijama antiglobalista. Stotine predstavnika datog pokreta okupilo se u australijskom gradu Pertu, gde je otvoren samit Britanske Zajednice. Po rečima jednog od organizatora akcije, njeni učesnici se zalažu za poštovanje ljudskih prava i očuvanje životne sredine, protiv nuklearnog oružja i korupcije. Istovremeno nove akcije pod sada već svetskom parolom Zauzmi Vol-strit protekle su u američkim državama Oregon i Teksas. Ipak najveće razmere protesti mogu da steknu u Francuskoj, gde započinje serija akcija vezanih za samit velike dvadesetorice. On će biti održan 3-4. novembra u Kanu, i vlasti ovog francuskog grada se spremanju u suštini na prava bojeva dejstva.

Kako su pokazali nedavni neredi u Londonu, pod zastavama antiglobalista okupljaju se predstavnici toliko različitih struja, kao što su anarhisti, nacionalisti, lideri etničkih grupacija. Glavne parole protestne akcije ostaju sveopšti zahtevi: borba protiv nepravednog „novog svetskog poretka“, „svetskog zakulisja“, svevlašća transkontinentalnih korporacija i finansijskih institucija.

Porast sile i uticaja antiglobalista kao glavnog kanala izražavanja društvenog nezadovoljstva – ako se ne uzmu u obzir izbori, koji takođe redovno svedoče o rastu protestnih raspoloženja – direktno je vezan sa krizom koju danas preživljava čitav sistem međunarodne bezbednosti. Sličnu tendenciju još pre više od dve godine prepoznali su eksperti bliski američkoj obaveštajnoj službi Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD. U izveštaju, objavljenom 2009. godine, tačno pred stupanje na dužnost novog presednika SAD Baraka Obame, oni su naslikali pesimističku sliku razvoja događaja u narednih 15-20 godina. Prognozirajući fragmentaciju i raspad svetskog poretka na regionalne i druge blokove, eksperti predviđaju nastupanje ere usporavanja tempa ekonomskog razvoja i globalizacije, manje efikasnog delovanja u rešavanju međunarodnih problema, kao što je promena klime i energetska bezbednost, kao i potencijalni rast političke nestabilnosti.

Pri tome niz eksperata važnu liniju podele u svetskom razvoju srpovode između SAD i Evrope.

Primedbe eksperata su delimično tačne, mada one ne odražavaju svu istinu. Drugi njen deo sastoji se u tome što su upravo SAD i njihovi saveznici svojim jednostaranim dejstvima u poslednjoj deceniji upravo doprineli pomenutom „raspadu svetskog poretka“. Jer na prelazu prošlog i ovog veka pojavio se početak krize posleratnih osnova međunarodne bezbednosti sa vodećom ulogom UN. Agresija NATO-a protiv Jugoslavije, vojna operacija SAD i njihovih saveznika u Avganistanu, američko-britanski rat u Iraku, konačno libijski scenario pomerili su akcente u globalnoj politici i logično rodili žestoku opoziciju od strane najrazličitijih slojeva stanovništva.

Ipak antiglobalistički pokret ima ne samo „američke“ već i strogo „evropske“ korene. Evropsko društvo se sve više umara od postojećih političkih modela, u okviru kojih se na vlasti redovno menjaju političke partije koje se ne razlikuju među sobom ni programima, ni realnim dejstvima. A nad svim tim se uzdiže mašinerija EU. Ona se ispostavila nesposobnom ni da reguliše regionalne konflikte, ni da spreči finansijsku krizu – ali zato redovno pumpa milijarde iz džepova poreskih obveznika za evropske potrebe. Prikovane istim geopolitičkim lancem vlade zemalja članica EU primorane su da vanredno krpe sve nove rupe, a obični građani Evrope su u nedoumici: zašto EU zajedno sa NATO-om u ekspanziji nisu postali garant stabilnosti, već izvor novih problema? Otuda kod demonstranata i odricanje svih modela koje oni smatraju špekulativnim i čak antinarodnim – podvukla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

Ovde treba pomenuti ne samo NATO strukture i SAD kao glavni faktor na političkoj areni, već i transnacionalne korporacije. Mi živimo u uslovima globalizacije. Postoji fantastično ekonomsko interesovanje. A moralne vrednosti kapitalizam ne poznaje. Mi možemo koliko god hoćemo da govorimo o veri, nekim nacionalnim tradicijama, kontinuitetu. Ali za tržište nema tih vrednsoti. Razvoj se dešava na sledeći način: gde postoji ekonomska korist, tamo će stajati preduzeće. A kako će živeti ostali ljudi i da li će to roditi migracionu ili humanitarnu katastrofu, za globalno tržište sasvim je nevažno. Ne čudi što stanovništvo sve aktivnije odbacuje slične prilaze, i ova protestna raspoloženja stiču formu najrazličitijih pokreta, objedinjenih pod jasnim i privlačnim za mnoge parolama antiglobalizma.