Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Crnogorci -čardak ni na nebu, ni na zemlji!
30.10.2011. god.
Crna Gora je stvarnost a Crnogorci ako nisu Srbi su iluzija. Kada se ovih dana povela diskusija i polemika oko postojanosti i stvarnosti Crnogoraca kao nacije. Niko nije slutiti mogao, bar ja nisam, da će ta polemika izazvati toliko interesovanje u javnosti. Nije poznato da je toliko komentara na jednu temu napisano u tako kratkom vremenu, sa tako opširnim analizama.
Nekoliko starih nacionalnih Srba iz Crne Gore, pripadnika nacinalnlnog lojalističkog pokreta Draže Mihailovića, sa svojim sledbenicima iz svih srbskih zemalja pa i Crne Gore, dakle onih rodoljuba koji su se tamo u drugom svetskom ratu borili pod komandom Pavla Đurišića, Baje Stanišića i drugih komandanata kraljevske vojske, zamoliše me ovih dana da tu temu o nepostojećoj Crnogorskoj naciji proširim. Da budem konkretan. To su Srbi koji danas žive u Americi i Kanadi, a rođeni su u Crnoj Gori.
Mi za sada znamo kome su rodu i plemenu pripadali dinastija Petrovića iz Crne Gore. Ona dinastija koja je braneći srpstvo, dva veka posle prestanka vladavine slavnih Crnojevića, stvarala državu Crnu Goru. Njihova loza i koreni su neosporno srbski. Od te loze Petrovića poreklo vode i slavni Karđorđevići, dok je i sam kralj Aleksandar I bio niko drugi do unuk Crnogorskog kralja Nikole. Danas se pronose glasine i podmeću laži da tobože unuk Aleksandar nije poštovao svoga dedu i da mu on nije hteo odobroti povratak u zemlju. To su jedne prevelike laži. Kralj Aleksandar je sve počasti svome dedi ukazivao i tražio da se on posle drugog svetskog rata vrati u zemlju. Što se to nije dogodilo nije kralj ujedinitelj u tome imao nikavog udela. O tome svedoče i oni koji su bili saučesnici tih događaja. Presudnu ulogu da se kralj Nikola ne vrati u zemlju su imali Petar Pesic i serdar Janko Vukotić. I ona grupa ljudi iz zelenaškog tabora koji su u Italiji lično uticali i sprečili starog kralja da se ne vrati nazad, u Beograd. A ovi danšnji novokompovani Crnogorci ne Srbi, neka im to služi na čast, tobože zaklinući se u demokratiju, bi trebali znati da je ujedinjenje Crne Gore sa Srbiom posle prvog svetskog rata odlučeno na najdemokrtaskij način, odnosno referendumom.
Dakle niko nije naterao Crnogorce da se sa Srbiom ujedine, nego su oni stari rodoljubi znali šta hoće. Taj je referendum utoliko bio častan, jer u njemu su ljudi onoga vremena glasali prema svojoj savesti, časti i čestitosti, gde su glasački listići brojani bez prisustva stranih zavojevača i plaćenika, i gde nije bilo prevare i podmetanja. A tamo gde je u referendumu učestvovao umobolni Solana sa svoim mešetarima, onda se zna kakav je to referendum i kakvi su oni koji se na odluke takvog referenduma pozivaju. Po vrh svega i kakva je svaka ona država kojoj umno oboleli ljudi daju nacionalno obeležje.
Radi obejektivnosti stava i izlaganja, nećemo više uzimati samo domaću izvornu građu nego da pogledamo šta drugi o Crnoj Gori u pršolosti napisaše. Mada postoji čitava arhivska građa na koju se objektivno možemo pozvati, svugda svagda i u svakom momentu, ali evo kao jedan siže da sagledamo šta o Crnoj Gori piše enciklpedija Britanika, izdanje iz 1910 godine.
Šta je Crna Gora? Kaže Britanika država u jugoisočnoj Evropi, nezavisna kraljevina koja leži na području zapadnog Balkana, sa izlaskom na Jadransko more. Ime Crne Gore kao geografskog područja dolzi od crnog izgleda planine Lovćen, koja kada se iz daljine posmatra izgleda kao da je potamnela. Inače to ime izgovaraju i drugi narodi, na isti način. Grci Mavro Vouno, Italijani Monte Nero, a Turci Kara – dag. Domaći se ovo područje odnosno Srbski zove Crna Gora. Dakle ne vidimo ovde nigde da se na Crnogorskom Crna Gora naziva Crna Gora, već samo i isključivo na Srbskom! Negde do pred kraj 15 veka Država Crna Gora se zvala Zeta. (sic) Da bi kasnije to ime bilo zamenjeno lokalnim ili područnim nazivom koje i danas nosi Crna Gora. Dakle tako nam govori Enciklopedia Brotanika. Pojašnjavajući značaj geografskog područja Crne Gore u fus noti, stoji objašnjenje da nekoliko planinskih masiva, Lovćen, Crna Planina, pa čak i vrh planine Vitoš se naziva Crnim Vrhom upravo zato što severne strane ovih masiva, ostaju u senci gotovo čitavoga dana. Te veli i od tuda celo područje dobija naziv Crna Gora.
Nacionalna karakteristika. Ko su Crnogorci? Prema Britanici sve do 1910, a mi znamo da ni posle sve do 1945 ne postoje Crnogorci kao nacija. Već postoje jedni drugi Crnogorci Srbi, odnosno Srbi iz Crne Gore. Šta još kaže Britanika za nacionalnu karakteristiku Crnogoraca? To je veli Britanika, narod i sredina u kojoj se hrabrost ceni kao najveća vrlina. Rasa ratnička, Crnogorci su bistri, ponosni, vitezovi i patrioti. Oni poseduju one domaće vrline, kao što su trezvenost, strogost i čestitost, skromnost, poštuju običaje i tradiciju, predusretljivi su, gostoprimljivi, mada ponekad znaju biti sumnjičavi prema strancima. Njihova nacionalna igra je kolo, koju svi rado vole da igraju. Kao i svi drugi Srbi (sic) i Crnogorci poštuju svoju prošlost, opevanu u juničkim pesmama , koje često izkazuju kroz recitacije, ili kroz pesmu uz pratnju gusala. I tako redom, britanika izražava da sve što je vezano za srpsku tradiciju vezano je i za Srbe iz Crne Gore, počev od narodne nošnje pa nadalje. Još se tu pominju, i zadruga, i starešinstvo. Pa zar u tome i druge domaćinske kuće po selima onoga vremene širom svih srbskih zemalja nisu živele. Čak su i bratstva obuhvaćena ovim opisom.
Obrazovanje. - Ovde se nećemo dugo zadržavati, izuzev da Britanika napomonje da je u ono vreme najeminentnija škola u Crnoj Gori bila Bogoslovija, smeštena na Cetinju. Da je kralj Nikola učinio mnogo na unapređenju školstva i da je Ženski Crnogorski Institut jedna takođe od najbolje uređenih škola. Oni najeminentniji srednjoškolci posle svršetka srednješkolskog obrazovanja uglavnom odlaze na fakultativne studije u Beograd.
Jezik i literatura. - Jezik Crnogoraca je veli Britanika indentičan Srbo – Hrvatski (sic), mada ima neke dialektičke karakteristike, i neke reči koje su pozajmljene iz turskog jezika, ali to mu ne umanjuje vrednost, karakterističnosti jezika svih Srba. Postojeći priručnici i knjige, uglavnom jevanđelja i poslanice, štampaju se u Obodu, na Cetinju. Ova izdavačka kuća vodi poreklo još iz 1493. godine, dakle iz vremena kada je Kokston osnovao prvu štampariju u Vestministru. Gorski Vijenac se najviše izučava u Crnoj Gori i to je poema koju je sastavio mitropolit Petar II u vreme svoje vladavine Crnom Gorom koja opisuje dramu kada su Crnogorci Hrišćani masakrirali svoje srodnike crnogorske Muslimane godine 1702, (očigledno je, da je godina 1702 netačna, bilo je to 100 godina kasnije), predstavlja klasično delo u literaturi srbskog jezika, veli Britanika, a ja bih dodao i remek delo srpske klasične literature.
Istorija. - Istorija Crne Gore kao nezavisne države započinje iz perioda odmah posle kosovske bitke podučava nas Britanika, pa dodaje. Ali bilo je perioda kada je Crna Gora bila nezavisna ili polunezavisna i pre ovoga perioda. Nekada su tu živeli Iliri, hoće da kaže Britanika, koji su nestali u vreme Rimske imperije. Područje je jedno vreme palo pod Vizantijsku upravu, a onda u 6 ili sedmom veku Srbo – Hrvati, su osvoili Dalmaciju i Iliriju i od tog vremena svi tragovi Vizantijske i Rimske kulture isčezavaju sa ovoga područja. I područje pada pod dominaciju slovenske kulture. Srbska rasa kojom je Crna Gora danas naseljena (sic) okupirala je Crnu Goru u sedmom veku. (sic) Kada je u sedmom veku došlo do formiranja konfederacije srbskih država pod ondašnjim županima, jedna od tih je bila Zeta, koja se danas pretopila u Crnu Goru. Naravno da Britanika ne gubi iz vida da se Zeta nije samo prostirala na području Crne Gore već je obuhvatala i druge oblasti, Hercegovinu, jedan deo Bosne, Kotor, Dubrovnik, i Skadar. Ujedinjenje svih srbskih zemalja došlo je pod okriljem dinastije Nemnjića tvrdi Britanika, koji inače potiču upravo iz Crne Gore. Posle poraza na Kosovu 1389 Đorđe Balšić je uspeo da se sa jednom manjom količinom preživelih vojnika povuče u Crnogorske planine i da tamo sačuva deo nezavisnosti i slobode od Otomanske najezde. Balšiće su kasnije nasledili Crnojevići, a kada se ugasila dinastija Crnojevića na presto Crne Gore dolaze Petrovići. Ova je dinastija naširoko opisana u ovom poglavlju Britanike, a smatram da to više i nije potrebno prepričavati, jer sve što u Britanici piše i što je vezano za ovu dinastiju vezano je za istoriju Srba Crnogoraca. Opisani su ratovi koje je ova dinastija vodila za spas, oslobođenje i izbavljenje srpstva. Definitivno da je ovo samo siže onoga što je na nekih četiri stranice izloženo u Britanici.
Dakle iz predhodnog se izlaganja da jasno videti da je celokupna istorija Crne Gore, i prema stranim izvorima, skopčana za istoriju ničije druge nego srpske borbe za slobodu i ujedninjenje Srbskih zemalja. Zato se i postavlja pitanje odakle pak sada odjednom nastadoše Crnogorci kao posebna nacija? Objašnjenje je jednostavno. Takva nacija ne postoji u smislu istorijske dokazane teze, niti demografskog ustanovljenja etniciteta. Ona nacija koja nema istorijske korene, ona nema ni istorijsku perspektivu. To mu nekako izgleda kao neki čardak ni na nebu ni na zemlji. Taj čardak ni na nebu ni na zemlji prvi su po instrukcijama kominterne ustanovili komunisti iz Crne Gore. Njihov vođa je bio niko drugi do Milovan Đilas. Neko spomenu njegov govor iz 1945 ili kada li već gde on sve govori u slavu i veličanje te novokomponovane crnogorske nacije. No nepunih 35 godina kasnije taj isti Milovan Đilas u svojoj poslednjoj knjizi “Vlast“ sam poriče postojanje te nacije, i to baš u poglavlju u kome opisuje Goli Otok, komunistički konc lager. Gde on i do slovce kaže. “Na Golom Otoku je bilo brojčano recimo 100 Hrvata, 20 Slovenaca, bilo je tu i Srba, a najviše Crnogorca. S tim ako se uzme da su Crnogorci Srbi što i jesu. Onda je na Golom otoku bilo de fakto najviše Srba.“ Treba ovde sada naznačiti nešto veoma Važno. Đilas u jednom momentu laže. Laže li on onda kada je govorio 1945. ili kada piše “Vlast“ 1983? Neka novokomponovani Crnogorci daju svoj odgovor ovde.
Ti novokomponovani Crnogorci, čardak ni na nebu ni na zemlji, mada su veoma malobrojni, ipak predstavljaju jednu veliku opasnost koju ne treba gubiti iz vida. Oni svojim odricanjem da nisu Srbi, pri čemu koriste srbski jezik, pismo, veru i običaje, imena i prezimena, prisvajajući pri tome istoriju Crnogorskih Srba, ozbiljno ugrožavaju i narušavju, zdravu kulturu i srbskog nacionalnog bića. U tome oni moraju biti presečeni i sprečeni. No oni su ne samo opasnost za srbsko nacionalno biće već su oni jedna velika opasnost za same sebe. U borbi za valst ti i takvi Crnogorci se bacaju u naručje svojim vekovnim neprijateljima, Albancima, i Muslimanima. Ne verujem da jedan Musliman ili pak Albanac više dobra misli i jednom novokomponovanom Crnogorcu nego što mu to i po srodnosti, a i po običajima misli jedan Srbin. Na žalost ti novokomponovani Crnogorci, svesno ili nesvesno se veoma neprijateljski postvaljaju prema domaćim Srbima iz Crne Gore, prisiljavajući ih da se pocrnogorče. Takav metod ne vodi ka dobru. Jer u dogledno vreme zbog visokog nataliteta mogu da u Crnoj Gori ovladaju, Albanci a i bogami fundamentalni Muslimani. Toga momenta više na tom području, a o tome veoma važno svedoči prošlost, čak i nedavna, neće lako biti onima koji ne budu vere Muhamedanske.
Kada sam dan dva unazad imao jednu raspravu sa jednim novo Crnogorcem, on mi reče da jeste istina da su njegovi koreni srbski, ali eto svaka je nacija počela svoju izgradnju u nekom vremenskom dobu u istoriji. Pa se veli on zato i piše kao Crnogorac, ne bi li takava nacija kako zaživela??? Dakle čovek hoće da spali dobru i čvrsto izgrađenu kuću, pa da grdi novu slabiju i lošiju. Ne znam ko je taj tako pametan, bilo kada u istoriji ljudskoga roda, tako nešto radio? Znam da je Marksu Nilola Pašić rekao. Ja se vama divim, ali pravo da vam kažem ja se spremam da budem grđevinski inžinjer. Vi govorite samo, rušiti, rušiti i samo rušiti. Ali ne govorite šta na ruševinama podizati. Znate ja nikada neću porušiti jednu građevinu pre nego što isplaniram šta ću na njenom mestu iza svega izgraditi.
Crna Gora je srbska i tu nema pogovora. Za nju su krv lili najotmerniji i najčestitiji Srbi, kroz celokupnu njenu prošlost. Naši slavni pretci. Zato i ako treba da ona bude posebna država, mada ne vidim specifičan razlog, neka ona to i bude. Ali neka bude srbska, kao što je to kroz svu njenu istoriju bila. Ja se nadam da će uskoro tako i biti.
Kao što sam ranije rekao još jednom da ponovim. Srba se samo mogu stideti oni koji srpsku istoriju ne poznaju, i koji ne poznaju Sbe kao narod. Oni koji tvrde da tobože sada je vreme da Srbiom, vladaju samo oni Srbi koji su rođeni na području onaga prostora koje je danas ostalo od Srbije, su najobičniji ljigavci i nesposobnjakovići, dno obrazovanosti i ljudske kulture. Oni ili su do te mere zaslepljeni, ili su super pokvareni kada tako govore a da ne osećaju šta govore. Ako Srbi mogu biti senatori u Američkom Senatu, Kongresmeni u Kongresu, diplomati u držvnom departmentu USA, onda Srbi mogu vladati i sveukupnim srpstvom. U Beogradu dobro mora biti došao svaki onaj Srbin da vlada ako je on čestit, pošten, iskren i pravi rodoljub. Bio on iz Niša, Soko Banje, Like, Korduna Dalmacije, Cetinja ili Podgorice. Pa na kraju da je i u Istočnom Timoru rođen. A ako je kukavica, uvlakač, podvizivač, izdajnik, i nepoznavalac sopstvene istorije, kulture i običaja, bio on Tadić ili Đukanović, tako je sve jedno, takvome mesta nema u vlasti Srbije. Na žalost u situaciji smo da se njima daje neki prioritet, u ime nekog novog internacionalizma. Teze i teorije koja laže prvo samu sebe pa onda sve ostale. Svaki internacionalizam je jedna velika iluzija.
Janko Bojić
_______________________________________________________-
DA SE MALO PODSETIMO NA JEDAN LEP NAUK KROZ JEDNU PRIPOVEDKU
Kaže, lovio jednom jedan car u jednoj šumi divlje zveri. No negde pred podne započe pljusak. Car nemade gde da se skloni od kiše nego pravo u jednu čobansku kolibu. Kad tamo zateče on Pastira sa svoijem sinom. Dete cara pozdravi sa nekoliko reči, a kada ih car sasluša, on se obrati čobaninu, sledećim rečima:
Prijatelju dragi ja bih rado hteo,
Da uputim sada jednu molbu tebi,
Hoćeš li mi dati da ja tvoga sina
Još ovoga časa uzmem sasvim k sebi.
Ocu to bi jako teško, ali kada ga car ovakvim rečima zamoli, on se smilova, i zamoli samo cara da na trenutak ostane sam sa svoim detetom. Ali reče caru, da je molba već uslišena. Kada se car udalji, čobanin uze svoga sina za ruku, dade mu jednu čobsku kabanici i ovčarski štap, reče da to ponese sa sobom pa mu saopšti:
Ako nekad budeš u slavi i sili,
Kabanicu i štap s uma da ne smičeš,
Pamti uvek sine ove reči moje,
Poštuj svoj zavičaj i poreklo svoje.
I naravno sin oca poljubi u ruku, tu se oni rastanu. Car uze čobanskoga sina i krenu sa njim. Kažu bio je veoma uspešan i brzo je napredovao. Pa ljudi zbog toga postadoše ljubomorni, i zapazivši da on stalno odlazi u jednu potaju u dvorima, neki ljudi to iskoriste.
Svakojake reči počeše da kruže
A neki ga ljudi i caru optuže
Da carevo blago uzima i taji
I skriveno čuva u jednoj odaji
Ta odaja skriva pone skrinje zlata
Zato su joj uvek zatvorena vrata.
Car se pomalo začudi ali ipak naredi mu da otvori tu odaju. No kada uđoše unutra, a ono tamo ne beše ništa osim čobanske kabanice, koja visaše okačena, na zidu, i jednog čobanskog štapa koji stajaše isopd nje. Cara to još više iznenadi, pa ga radoznalo zapita da mu sve objasni. I onaj biviši pastirski sin, objasni caru šta mu je otac na rastanku saopštio. Kada car to ču on se obradova pa mu reče.
To je lepo mili pošteni čoveče,
Kad se još, i danas u slavi, i sili
U sred dvorskog sjaja
Rado sećaš svoga milog zavičaja!
- Izvor
- Novinar
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.