Strah od jake Rusije koja je na strani Srbije

 Voditelj - Ove nedelje su činovnici Evropske komisije nastavili napade na partnere ruskog Gasproma - na zemlje koje od Rusije kupuju gas. Evro-birokrate prave optužnicu za kršenje trećeg energetskog paketa koji traži usitnjavanje kupovine prirodnog gasa radi stimulisanja konkurencije na inostranim tržištima. Došlo je već do oduzimanja dokumenata od kompanija partnera Gasproma, što je ove nedelje bila tema razgovora predsednik vlade Vladimira Putina i predsednika Gasproma Alekseja Milera. Vlada će pažljivo da prati sve što se dešava u Evropi, podvukao je premijer Putin.

Zapravo, pritisak na Gasprom raste sa raznih strana - želja potrošača da se cenkaju u takvim krupnim poslovima ponekada ih podstiče na korišćenje čudnih i ne baš korektnih metoda. O jednoj takvoj priči, iz Beograda naš dopisnik Jevgenij Baranov.

Baranov - Ma šta da govore, glavni objekt današnje konfrontacije u svetu su resursi i kontrola trasa njihovog transporta do potrošača. Pri čemu se, tamo gde je moguće, radi namirivanja računa sa konkurentima, koristi gruba vojna sila kao što je bilo u Iraku i u Libiji. Tamo gde je korišćenje sile teško ili nemoguće, koriste se piar tehnologije, političke ucene, a ponekad i policijske metode.

Puštanjem gasa kroz „Severni tok" direktno u Zapadnu Evropu Rusija se prvi put oslobađa neprijatne zavisnosti od tranzitnih zemalja. Na redu je početak izgradnje „Južnog toka", koji će omogućiti da jug evropskog kontinenta dobija energiju bez posrednika. Prirodno je što sve to izaziva nervozu.

Ruski gasovodi i naftovodi najviše izazivaju bes kod onih koji se boje gubitka kontrole nad Evropom i uticaja na Rusiju. Jer opštepoznato je da su upravo mogućnosti Zapada da manipuliše cenama energenata svojevremeno skupo koštale Sovjetski Savez. Za sve je očigledno da će zavisnost Evrope od ruskih energenata rasti i na to neće moći da utiču ni SAD ni EU. Pri tome strah od te zavisnosti već se sada izražava pokušajima da se spekuliše sa navodnom političkom pozadinom krupnih ruskih energetskih projekata.

„Ruska obaveštajna služba stoji iza ubistva premijera Srbije Đinđića". „Rusija koristi Kosovo kao ucenu". „Krupni ruski energetski projekti su rezultat rada proruske pete kolone". Sa ovakvim serijalom optužbi protiv Rusije ove nedelje obrušio se beogradski list „Danas". I tako četiri dana zaredom iz broja u broj.

„Mislim da treba očekivati reviziju svih potpisanih sporazuma sa Rusijom makar zbog toga jer su predstavnici naše izvršne vlasti više puta nehotice priznali da je, recimo, NIS prodat Rusima po privilegovanim cenama kao kompenzacija za podršku Rusije teritorijalnoj celovitosti Srbije". kaže autor članka, novinar lista „Danas“ Snežana Čongradin.

Mogla bi se i ne pridavati posebna pažnja neosnovanim optužbama jednog lista, koji se nije udostojio da za svoje tvrdnje ponudi makar jedan dokaz. Međutim, u poslednje vreme su slične publikacije počele da se sve češće pojavljuju u nedržavnim medijima zemlje sa kojom je Rusija, pored bratskih odnosa, vezana i ugovorima vrednim više milijardi evra.

„Možda ja nedovoljno čitam našu štampu, ali slušajte, sasvim je jasno da naši zapadni partneri rade na tome da ovde periodično izazivaju takve konfuzije. Međutim, ogromna većina u parlamentu, da i ne govorim o vladi, po ovom pitanju je apsolutno jedinstvena. Nije bio ni jedan slučaj da se otvaraju makar neka pitanja vezana za realizaciju strateških projekata sa Rusijom". rekao je ministar energetike i infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić.

Baranov - Sa generalom Zoranom Mijatovićem snimateljska ekipa se srela na stepenicama beogradskog „Ruskog doma" (na slici), ruskog kulturnog centra koji je u pomenutim skandaloznim publikacijama označen gotovo kao tajno špijunsko gnezdo. Bivši srbski kontraobaveštajac koji je više od trideset godina lovio prave a ne fantomske špijune, informaciju objavljenu u beogradskom listu naziva apsolutnim i unapred isplaniranim blebetanjem.

„Ja mislim da je zadatak sledeći: ako na sledećim izborima na vlast dođu ljudi o kojim se sada piše da su proruski, da se njihova pobeda može tumačiti ne kao posledica propasti aktuelne politike, već tako kao da ih je na vlast dovela svemoćna ruska obaveštajna služba", kaže general-major, bivši zamenik načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Zoran Mijatović. „A pri tom sada gotovo niko ne govori o tome ko je doveo na vlast one koji danas vladaju. Međutim, meni i njima je to dobro poznato."

Baranov - Najciničnije izgleda tvrdnja o koristi koju navodno Rusija izvlači iz podrške Srbiji u rešavanju problema Kosova, tvrdnja da mi svojom nametljivom pomoći svesno sprečavamo Srbiju da prizna očigledni gubitak 15 procenata svoje teritorije i da na taj način sprečavamo njeno približavanje Evropi.

„Vi govorite da Rusija ovde navodno gleda samo svoj interes? A ko ne gleda? Možda Engleska ili SAD ne gledaju? Ali recite mi koji su interes imali naši dobrovoljci koji su ratovali za vas?", pitao je (učesnike Beogradskog bezbednosnog foruma) ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin. „Da, Rusija ima ima svoje interese u ovom regionu. Mi investiramo ovde. Međutim, interesi Rusije se podudaraju sa vašim. Mi ćemo braniti vašu zemlju, bez obzira što neki ovde žele da njihova Otadžbina bude pod stranom kontrolom. Neki ljudi prodaju svoju industriju bilo kome, samo da ne prodaju Rusi. Iako shvataju da će u tom slučaju ona prestati sa radom".

Baranov -  Uoči najnovijeg zaoštravanja situacije na Kosovu 5 septembra Beogradu,na međunarodnom Forumu o bezbednosti u Evropi, ambasador Rusije je demonstrativno napustio salu. Potom su ga optužili kako je mogao da sebi dozvoli da se čudi što Rusiju blate na tom beogradskom Forumu u vreme kad u Njujorku, u UN, predstavnici Rusije i Srbije pokušavaju da spreče nadolazeću nesreću na Kosovu, što je okrivljuju za pristrasnost i koristoljublje.

„N kraju krajeva, sami Srbi treba da odrede šta žele. Dakako, mi umesto njih ne treba da radimo taj posao. Druga je stvar što ćemo mi dluku koju Srbi donesu održati jer polazimo od toga da je to njihova teritorija, da su oni na njoj gazde, da oni treba da odluče kako će da raspolažu tom teritorijom", rekao je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.

Baranov -  Već sledećeg dana čitav Beograd je bio oblepljen plakatama podrške ruskom diplomati. Na plakatama je bilo napisano: „Gospodin Konuzin je ambasador Srba u Srbiji". Opštepoznato je da većina stanovnika zemlje tradicionalno vidi u Rusiji zaštitnika. A spremnost da javno brane njeno dostojanstvo se doživljava kao svedočanstvo snage i vere u sebe. 

„Odnos prema Rusiji i ljubav prema njoj u srbskom narodu su apsolutno iracionalni. Srbi ne žele da vide koliko je Srbija mala kada je reč o interesima ogromne Rusije. Ali, verujte mi, bilo koji argument protivnika Rusije, ma kakav da je, ovde ne prolazi", kaže televizijski novinar Olivera Kovačević. 

Baranov -  Olivera Kovačević je sociolog i voditeljka popularnog tok-šoua na državnoj televiziji Srbije. Jedna od njenih emisija, koja je ne tako davno emitovana, stavlja simboličnu tačku na pitanje kako srbska javnost doživljava periodične špijunske skandale koje ona sama pothranjuje. Tema emisije bila je: „Uticaj na Srbiju stranih službi". Na kraju je auditorijumu od milion i po ljudi postavljeno šaljivo pitanje: „Za koju od stranih službi biste najviše voleli da radite?" Odgovor nije bio šaljiv: za CIA 10 odsto, ni za jednu 35, a 40,5 odsto gledalaca Prvog kanala Televizije Srbije se izjasnilo da želi da radi za FSB Rusije.

Na emisiji radili Jevgenij Baranov, Igor Kritskov, Goran Šimpraga i Anastasija Beristenko.