Letina na manastirski način

Ove godine smo prikupili letinu jabuka, krušaka, malo kajsija, dženerike i kineske šljive. Trudimo se da odgajamo sve što se može u Podmoskovlju: ribizlu, kalinu, ogrozd, orlove nokte, šipak, glog, malinu. Letinu delimo s decom-siročićima iz škole-internata, o kojoj naš manastir vodi duhovnu brigu. Jednom mesečno u manastiru se održavaju sednice Društva baštovana – ovde svako može da podeli s drugima svoje iskustvo, da postavi pitanja.

Imamo najveći pčelinjak

Imamo veliki metoh: i pekaru i stolarsku radionicu i pogon za proizvodnju tamjana, imamo i nekoliko voćaka. Međutim, mesto zbog kojeg nas toliko vole i meštani i Moskovljani jeste naš pčelinjak. Nekad, pre 15 godina, on se nalazio u samom skitu. Monasi su počeli da drže pčelinjak sa svega 20 košnica. Sad za pčelinjak postoji zasebno prostrano mesto, on je jedan od najvećih među manastirskim. Prosudite sami: oko 200 porodica pčela (vrsta pčela koje ne ujedaju, karpatske) i 40 biljaka koje daju nektar – lipa, kupina, žen-šen, majčina dušica. Ponekad specijalno kamionima odvozimo pčele u polja u kojima rastu beli žen-šen, facelija i druge trave.

U trpezariju dolaze s Univerziteta MUP

Naš manastir je otvoren 2000. godine. Praktično sva sredstva koja parohijani prilažu utrošena su za njegovu obnovu. Prvo su sestre počele da peku hleb za sebe, a na manastirskom podvorju su gajile povrće. Kasnije, kad je bilo više sredstava – otvorena je menza za hodočasnike.

U manastirsku menzu dolaze najrazličitiji ljudi – službenici, studenti, zaposleni na Univerzitetu MUP, koji se nalazi u komšiluku, prosto prolaznici. Za vreme posta na našem jelovniku ima mnogo posnih jela po pristupačnoj ceni, jeftinija su od peciva u susednim kafićima.

I sestre i kupci posebno cene „atonski“ hleb ispečen na kvascu po receptu koji je poslat s Atona. Kupcima je prijatno što se hleb peče u manastiru gde jutro počinje od molitve, a prostorija i hleb se krope bogojavljenskom vodicom.

Našeg čaja ima u prodavnicama na Rubljovki

U principu, u manastiru radim kao vodič. Međutim, pre dve godine sam stekla novu profesiju – pripremam čaj od mlečike. Nastojatelj manastira je odavno razmišljao o tome da treba obnoviti proizvodnju ovog drevnog napitka. Čaj je vrlo koristan, u našem kraju je pravljen još pre revolucije. I na kraju smo odlučili: pomogao je savet jedne hodočasnice koja je brala i spremala čaj kod kuće. Naučili smo se od nje i organizovali svoju proizvodnju: uzeli smo zasebnu prostoriju (za vreme Sovjetskog Saveza u njemu se sušio herbarijum za lokalnu školu), mašinice za meso (da ne bismo ručno mleli svaki listić) i profesionalni aparat za sušenje. Mlečiku ne beremo bilo gde, već na putu kojim svake godine ide litija.

Praktično sav čaj ide na prodaju. Prošle godine smo ostvarili prihod od 500 hiljada rubalja iako je lišće skupljalo samo troje ljudi. Našeg čaja ima čak i u prodavnicama na Rubljovki, a neki poznati ljudi kupuju čaj za celu godinu. Sad imamo oko pola tone čaja nove letine. Merimo ga, stavljamo u kutije. Ja ga i sama pijem skoro cele godine, najčešće pred spavanje. Čaj od mlečike je odlično sredstvo za umirenje. Sećam se kad sam prvi put počela da meljem čaj na mašinici za meso, samo što nisam zaspala: prilikom prerade iz biljke su se izdvajale neke materije koje izazivaju spavanje. 

Nije jednostavno nahraniti veliki manastir

Podvorje je mesto na kojem provodim mnogo vremena. Tamo posla ima kao i u samom manastiru. Mi sve namirnice pripremamo isključivo za manastirske potrebe, gajimo sve što nam se svidi. Sami shvatate da nije lako nahraniti manastir u kojem samo ljudi koji u njemu stalno žive ima oko 100. Jako nam je drago što imamo sopstvenu veliku štalu u kojoj ima već oko 40 krava. Od mleka pravimo sve što se pravi u običnom selu: puter, mladi sir, ukusan topljeni sir. Čak i za vreme Velikog posta, kad naša braća ne jedu mlečne namirnice pravimo mladi sir i puter. Da se ne bi pokvarili zamrzavamo ih do Vaskrsa.

Nemojte se čuditi, ali u podvorju imamo svinje i guske. Ove prve, avaj, moramo da koljemo za studente bogoslovije, sami ne jedemo meso. A guske su relativno relativno beskorisna živina na teritoriji. Ali se sviđaju deci naših parohijana. Svake nedelje oni dolaze s porodicama u goste na metoh – da se poigraju i da nam pomognu u domaćinstvu.

Bašte i staklenici s povrćem predstavljaju obavezan deo podvorja. Gajimo paradajz, krastavce, kupus, papriku, tikvice, plave patlidžane i šargarepu. Ove godine imamo oko 5 tona povrća. Ali to nije toliko mnogo tako da pred proleće svejedno moramo nešto da dokupljujemo.