Slovenija nadmašila Srebrenicu

Ljubljana – U Sloveniji se kao na tekućoj traci nižu otkrića masovnih grobnica u koje su pre šest decenija bačeni posmrtni ostaci onih sa kojima se potkraj ili posle završetka Drugog svetskog rata obračunala domaća „revolucionarna vlast“. Iako je država još pre nekoliko godina locirala 550 mesta gde su „jedinice egzekutora“ tajno sahranile pogubljene zarobljenike, pre svega nemačke vojnike, ustaše, četnike ali i civile, tek je gradnja severnog kraka autoputa u blizini Bleda kod varošice Lesce sistemom domina izazvala organizovaniju ekshumaciju ubijenih.
Tokom iskopavanja nove trake autoputa pronađeno je nekoliko do sada nepoznatih grobnica, a zatim se uz sporadična svedočenja meštana, koji iskaze daju nerado, krenulo u iskopavanje isključivo onih grobnica za koje se pouzdano zna da su u njima kosti Slovenaca i Nemaca. DNK analiza pomaže u identifikaciji, posle čega potomci „davno nestalim precima“ priređuju dostojnu sahranu. Stvar je radikalno drugačija kada su u pitanju Hrvati ili Srbi, što je nedavno pokazao zaplet oko otkrića ogromne masovne grobnice u tenkovskom jarku kod Tezna i na obroncima Pohorja, gde slovenački stručnjaci, prema pisanju „Dela“, procenjuju da leži „mnogo više od prvobitno procenjenih 15.000 pretežno hrvatskih žrtava“ koje čine „uglavnom zarobljene vojne formacije koje su tokom okupacije delovale na tlu nekadašnje Kraljevine Jugoslavije“.

U blizini Maribora sondirano je na desetine raka za koje se smatra da kriju kosti ustaša i drugih kolaboracionista Trećeg rajha koje su saveznici, tačnije „britanske vojne vlasti u južnoj Austriji posle 8. maja 1945. u dogovoru s jugoslovenskom komunističkom vlašću vratile na teritoriju Slovenije“. Iskopavanje je, međutim, stopirano sve dok vlada u Ljubljani sa kolegama u Zagrebu ne potpiše sporazum o uređenju ratnih grobnica, čime bi Hrvatska preuzela sve troškove, od vađenja do identifikacije pobijenih Hrvata. Vest da je na isti način krajem prošle sedmice obustavljena i ekshumacija zemnih ostataka Srba iz jame kod Radovljice, za koju očevici tvrde da skriva kosti oko 600 pobijenih četnika i civila koji su sa njima bežali, potvrđuje da Slovenija neće iskopavati ni kosti likvidiranih Srba ukoliko Beograd ne preuzme finansiranje operacije.

Predsednik vladine komisije za tajna stratišta istoričar Jože Dežman tvrdi da su te posleratne masovne grobnice bile „najpažljivije čuvan tabu u Evropi“, pri čemu je „slovenačka politička policija više od 40 godina sprečavala njihovo detektovanje“.

Komisija slovenačke vlade za pitanja tajnih masovnih grobnica posle najnovije sondaže terena nepobitno je utvrdila da na Ravnici kod Lancovog u opštini Radovljica postoje dve jame pune kostiju, ali pošto je „mala verovatnoća da tu ima Slovenaca“, jer iskazi seljana ukazuju da su tu bačeni Srbi i Hrvati, „koske se bez međunarodnog dogovora – neće vaditi“. Bager je u prisustvu arheologa, kriminalista i kamera nekoliko puta zagrebao u dubinu zemlje u šumi pod Pustim gradom, da bi posle nekoliko jalovih pokušaja izvadio deo kostiju, a dežurni antropolog potvrdio da se radi o muškim. Antropolog je odbio da se bez detaljnih analiza izjasni o narodnosti žrtava, a onda su kosti, zemlja i lišće utabani nazad, iako „nema sumnje da se radi o jednoj od najvećih grobnica posleratnih likvidacija u Sloveniji u koju su narodni aktivisti iz redova partizana juna 1945. zakopali najmanje 600 žrtava“, a uz vojnike i oko 200 civila – dece, žena, staraca.

Svedok dešavanja je, leđima okrenut kameri, u Dnevniku TV Slovenija ispričao da je tad imao 16 godina ali se seća da su partizani vozom doterali zarobljenike iz Vetrinja do železničke stanice u Radovljici: „Odande su ih peške gonili do Ravnice kod Lancovog gde su ih svukli do gole kože i pobili mahom hladnim oružjem, a sve njihove lične stvari, od džepnih češljića do pisama – spalili, kako bi onemogućili da leševi ikad budu identifikovani”.

Dežman upozorava da je danas teško doći do preciznih informacija o poreklu žrtava ne samo zato što je malo živih savremenika zločina, već i zato što su nekima od njih „čak 1994, u samostalnoj Sloveniji, pretili domaći aktivisti“. „Ekshumaciju ćemo obaviti tek kad bude potpisan sporazum sa Srbijom, odnosno Hrvatskom, jer je na snazi odluka da iskopavamo samo stanovnike Slovenije, dakle Slovence i pripadnike nemačke manjine“, dodaje Dežman.

Otkako je 2005. formirana nova komisija a na njeno čelo postavljen Dežman, istraživanja grobnica rade se „po novoj metodologiji kakva je upotrebljena na terenu bivše Jugoslavije i Ruande“, što znači uz prisustvo kriminalista koji traže dokaze kako bi pokrenuli krivično gonjenje počinilaca. Treba naglasiti da komisija u prethodnom sastavu nije žrtve rangirala prema narodnosti, nego je državi predlagala da na sve humke postavi spomenike i obeleži ih u cilju ideološkog pomirenja.

„Špigl” o posleratnim likvidacijama

Hamburški nedeljnik „Špigl” posle otkrića masovnih grobnica u Teznom citirao je Jožu Dežmana da „masakr u Srebrenici više nije najveći zločin u Evropi posle 1945. jer u otkrivenim grobnicama u Sloveniji leži više od 100.000 mrtvih“, uz napomenu da je Dežmanova komisija istražila tek vrh ledenog brega. „Špigl” naglašava da je uz ustaše i Slovence u grobnicama po Sloveniji i nekoliko hiljada Nemaca „za koje se dugo verovalo da su umrli u slovenačkim logorima od tuberkuloze i drugih boleština, ali su slovenački političari odmah posle osamostaljenja 1991. obavestili vladu u Berlinu da su Nemci ubijeni“.