Pravac – ŠOS

Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) predstavljaju najvažnije međudržavne saveze koji su formirani uz aktivno učešće Rusije. Po svom značaju i efikasnosti oni su prevazišli ZND (Zajednicu nezavisnih država) – organizaciju koja je u izvesnoj meri trebalo da zameni Sovjetski Savez, ali nije uspela da odgovori na nade koje su na nju polagane. Ni „Savezna država Belorusije i Rusije“ se ne nalazi u najboljem stanju, mada je, po ideji, ona trebalo da postane primer uspešne integracije u svim oblastima.

ODKB predstavlja primer prilično uspešnog vojno-političkog saveza. Mada njena snaga ne može da se upoređuje sa Organizacijom Varšavskog Ugovora (OVD) ona igra pozitivnu ulogu u održavanju mira i bezbednosti. Njene snage su za sada ograničene, ciljevi nisu određeni dovoljno jasno (najsporniji je problem regulisanja unutrašnjih nemira u zemljama-članicama), ali taj savez ipak postepeno dobija na snazi.

Posebno mesto zauzima Šangajska organizacija za saradnju. Ona se pozicionirala kao regionalna organizacija, koja ne predstavlja vojni savez, ali je nastala zbog vojno-političkih problema, pre svega onih, koji se tiču stanja na granicama. Rešavanje tih pitanja je 1996. godine i dovelo do formiranja Šangajske  „petorke“, koju su činili Ruska Federacija, Kineska Narodna Republika, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan.

2001. godine te zemlje su, zajedno sa Uzbekistanom koji im se pridružio, formirale ŠOS kao regionalnu organizaciju za multilateralnu saradnju. 15.06.2001. su u Šangaju rukovodioci svih pomenutih zemalja potpisali osnivački dokument – Deklaraciju o formiranju Šangajske organizacije za saradnju. Sledeće godine, 7.06.2006, je u Sankt-Peterburgu potpisana Povelja ŠOS-a, koja predstavlja drugi osnivački dokument te organizacije. U osnivačke dokumente ŠOS-a spadaju i Ugovor o dugoročnim dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i saradnji zemalja-članica Organizacije, koji je zaključen u Biškeku (glavnom gradu Kirgizije) 2007. godine.

Način rada je usaglašen 2003. godine, glavni organi su počeli da rade od januara 2004. godine. Od tada ŠOS funkcioniše kao punopravna međunarodna organizacija.

Iako su više puta mnogi rukovodioci zemalja-članica ŠOS-a podvlačili civilni karakter saveza, jedan od njegovih najvažnijih ciljeva predstavlja jačanje bezbednosti. Istina, osnovni izazovi, oni kojima se posvećuje najviše pažnje, su terorizam, separatizam, ekstremizam, i to su unutrašnji problemi zemalja, članica ŠOS, i ne spadaju u spoljne pretnje.

U ŠOS-u postoje dva stalna organa: Sekretarijat i Regionalna antiteroristička  struktura (RATS). Štab RATS-a je prvo bio smešten u Kirgiziji, što nije bilo najsrećnije rešenje, te je posle izvesnog vremena premešten u Taškent (glavni grad Uzbekistana).

Osim šest stalnih članica ŠOS-a važnu ulogu igraju i posmatrači – Indija, Pakistan, Iran i Mongolija, ali po pitanju proširenja ŠOS-a tako što će u Organizaciju  biti primljene navedene zemlje za sada članice nisu postigle potpunu saglasnost.

Već sada članice ŠOS-a broje jednu četvrtinu stanovništva čitave planete. Ukoliko u savez kao punopravni članovi uđu samo Indija i Pakistan, čiji je prijem sasvim moguć, ŠOS će praktično obuhvatiti polovinu stanovništva Zemljine kugle.

Ono najvažnije, što ŠOS čini izuzetno važnom organizacijom za Rusiju, to je činjenica da, osim u OUN i nekim regionalnim organizacijama, Ruska Federacija samo preko ŠOS-a može direktno da  radi sa Kinom po najvažnijim problemima, tim pre što se uloga Kine u svetu stalno povećava. Zato sam predlagao i predlažem  da se ruska ponuda razvije u pravcu pravljenja novog ugovora o evropskoj bezbednosti i da se u njoj nađe Ugovor o evro-azijskoj bezbednosti, koji bi obuhvatao i Kinesku Narodnu Republiku.

Radu ŠOS-a se povremeno priključuju i Šri-Lanka i Belorusija (koja nije prihvaćena za posmatrača zato što se ne nalazi u Aziji). Te dve zemlje imaju status partnera za dijalog.

Najzad, posebno treba da se konstatuje koje su to zemlje i organizacije koje se različitim povodom pozivaju  u ŠOS. To su: Avganistan, SAD, OUN, ASEAN (zemlje Jugo-istočne Azije), ZND, EvrAzEZ, ODKB, OES (Organizacija za ekonomsku saradnju zemalja Srednje Azije i Bliskog Istoka), ESKATO (Ekonomska i socijalna komisija za Aziju i Tihi okean).

Vredi podvući da se od mnogih drugih organizacija u kojima su države sa bivšeg sovjetskog prostora ŠOS razlikuje time, što ima stabilno članstvo. U pozitivne strane rada ŠOS-a spada i to da za tu organizaciju nije karakteristično otezanje  rokova za ispunjenje  političkih dogovora.

Mada je u osnovnim dokumentima ŠOS-a posebno podvučeno da savez nije ni protiv jedne države, nesumnjivo je da je jedan od najvažnijih zadataka organizacije zaštita od mogućih agresivnih dejstava jedine naddržave – SAD. Naravno, i u ŠOS-u postoje problemi koji spadaju u oblast „bezbednost“: pogranični sporovi između Indije i Pakistana, teritorijalni sporovi između Irana i Kazahstana (i Azerbajdžana) o podeli akvatorije Kaspijskog jezera. Bez obzira na njihovo postojanje, oni ne narušavaju jedinstvo koje postoji u organizaciji.

Članice ŠOS-a redovno vrše antiterorističku vojnu obuku uz učešće predstavnika oružanih snaga i/ili organa za zaštitu prava. Međutim, i tu se ŠOS razlikuje od ODKB, koja svoje članove štiti od spoljnih pretnji.  U radu ŠOS-a važnije, a možda i najvažnije mesto, zauzimaju ekonomski, humanitarni i njima slični problemi.

Ako u ŠOS-u njegovi glavni organi - Savet šefova država, Savet rukovodilaca vlada i Savet ministara za inostrane poslove - obezbeđuju saradnju članica na najvažnijim strateškim poslovima u delatnostima kojima se zajedno bave, u bezbednosnoj sferi za odgovor na terorizam, separatizam, ekstremizam, narkotrafiking i druge vrste organizovanog kriminala konkretno se bave savetovanja sekretara Saveta za bezbednost, državnih tužilaca, vrhovnih sudija i ministara za odbranu, vanredne situacije, unutrašnje poslove i društvenu bezbednost, kao i  rukovodioci antinarkotičkih struktura.

Doneti su, i već se izvršavaju programi i planovi razvoja za trgovinsko- ekonomsku saradnju, a time se bave savetovanja ministara koji odgovaraju za spoljnoekonomsku i spoljnotrgovinsku delatnost, za  finansije, poljoprivredu, kao i  predsednici nacionalnih banaka. Formirani su i rade Poslovni savet i Međubankarsko udruženje. Rezultat je da, između ostalog, zahvaljujući tome, rastu i ekonomske veze između članica ŠOS-a. Na primer, između RF i KNR samo za period od 2008. – 2011. god. spoljnotrgovinski obrt se popeo sa 56 na 70 milijardi dolara, pri čemu su podaci za 2011. godinu preliminarni, a do 2015. spoljnotrgovinski obrt treba da dođe do 100 milijardi dol. SAD.

Određeni posao je urađen i u kulturno-humanitarnoj oblasti – razvija se saradnja u sferama kulture, zdravstvene zaštite, nauke, tehnike i inovacija, očuvanja čovekove okoline, turizma i sporta. Tim pitanjima se bave odgovarajući ministri zemalja-članica ŠOS-a. Radi i Forum ŠOS-a.

Važno je i kako se Organizacija pozicionirala u svetu uopšte. ŠOS je ustanovio čvrste partnerske veze sa OUN, ZND, ODKB, EvrAzES, ESKATO i OES. Članice ŠOS-a se, zajedno nastupajući na svetskoj areni u vezi sa globalnim i regionalnim problemima, solidarno suprotstavljaju izazovima koji se tiču njihove bezbednosti.

Jurij Andrejev,