Gadafijeva smrt – niko nije hteo da ga ubije - samo ispalo

Rusija je podnela SB UN  nacrt odluke o ukidanju nepilotirane zone u Libiji. U toj zemlji, prema rečima stalnog predstavnika RF u UN-ama Vitalija Čurkina, došlo je do kardinalnih promena, te već u subotu može da bude  usvojena deklaracija PNS Libije. Time bi prestalo delovanje odluke 1973 koju su zemlje NATO-a jednostrano iskoristile za vojno mešanje u unutrašnje poslove Libije.

U Moskvi smatraju da je prilaz zapadne koalicije rešenju libijskog problema rezultirao brojnim žrtvama civila. To bi moglo da se izbegne da je bio uzet u obzir stav stalnih članica SB UN Rusije i Kine, kao i autoritativne  međunarodne organizacije Afrički savez, koji su predlagali svoje posredništvo u regulisanju unutarlibijskog konflikta. Izgleda, da je od početka bio postavljen cilj odstranjenja Gadafija od vlasti. On je bio zarobljen i streljan.  Na Zapadu su osetili olakšanje verovatno verujući da se pobednicima ne sudi.

Okolnosti smrti bivšeg libijskog vođe u svetu su naišle na različito reagovanje. U aparatu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna odmah su izjavili da je neophodna istraga. To je izjavio i šef ruskog spoljnopolitičkog resora Sergej Lavrov. Odgovarajući na pitanja slušalaca u direktnom prenosu radiostanica Glas Rusije, Radio Rusije i Eho Moskve on je rekao: Bezuslovno, Gadafi je davno izgubio svoju legitimnost. Međutim, njegova smrt izaziva niz pitanja. Čulo se zadovoljstvo mnogih lidera u vezi sa time. Neću pružati ocenu, ali moramo da se zasnivamo na činjenicama i međunarodnom pravu. Ono glasi da tokom oružanih konflikata deluju međunarodna humanitarna pravila koja su potvrđena Ženevskim konvencijama. Međutim, činjenice su, prema mišlenju ministra, takve da je Gadavi bio zarobljen. Njemu, zarobljenom i ranjenom oduzeli su život. Skrenuo je Lavrov pažnju i na  neophodnost međunarodne istrage akcija snaga NATO-a u Libiji. Napad aviona alijanse na konvoj Gadafija kosio se   sa režimom  nepilotirane zone u Libiji, - smatraju u Moskvi.

NATO je pokušao da negira svoje učešće u ubistvu Gadafija. Tobože tamo nisu znali da je on u konvoju, te je tobože konvoj ugrožavao civile. Međutim, poznato je da su poslednjih dana života pukovnika obaveštajne službe alijanse prisluškivale njegove pregovore putem satelitskog telefona, dakle, znale gde se on nalazi. Postavljaju se pitanja i u vezi sa izjavom  NATO-a  odmah posle saopštenja o smrti diktatora o završetku operacije Ujedinjeni zaštitnik. Živi Gadafi je bio suviše opasan za Zapad. On je suviše mnogo mogao da ispriča da je došlo do međunarodnog suđenja, - smatra šef Centra  orijentalskih istraživanja Diplomatske akademije MIP RF Andrej Volodin.

Kada je čovek ubijen metkom u glavu, nastaje jednostavna verzija da je on likvidiran uz ćutljivu saglasnost nekoliko strana. S jedne strane, to su takozvani ustanici, koji se upravljaju od strane država NATO-a. S druge strane, to su same zemlje NATO-a. Tri zemlje su bile naročito zainteresovane da se ne bi Gadafi našao pred sudom libijskog naroda, kako je predlagao ranije predsednik Medvedev. To su Francuska, Velika Britanija i SAD. Želja je bila jedna - da se ne bi Gadafi našao pred sudom, jer je  suđenje Sadamu Husejnu pokazalo da je to u najmanju ruku mač sa dve oštrice. Gadafi je imao šta da kaže, između ostalog i o zapadnim političarima.

Zaklučak je da je Gadafijeva smrt bila glavni cilj vojnih napora u Libiji. Međutim, kako je istakao  u svom internet-blogu šef Komiteta Državne dume za međunarodna pitanja Konstantin Kosačov, glavno pitanje budućnosti Libije, kao i drugih zemalja arapskog proleća nije u tome ko je dobio rat, već ko je dobio mir. To je slučaj, smatra Kosačov, kada dobre namere mogu da poploče put u pakao. Prema njegovom mišlenju, pobeda nad diktaturom može da rezultira krvoprolićem. S time se slaže i naš ekspert Andrej Volodin.

Za Libiju sve samo počinje, jer je to policentrično društvo sa složenom kombinacijom plemenskih i klanskih odnosa.  Gadafi pored  svih kritika njegove politike je državo zelju u jedinstvu i teritorijalnom integritetu. Današnji ustanici, s jedne strane, nemaju pravog lidera, s druge – vodi se ozbiljna unutrašnja borba između različitih poluvojnih jedinica. Svaka želi da dobije što više vlasti.

Ruska diplomatija poziva da se izbegne takav razvoj situacije. U Moskvi su raspoloženi za mirovno formiranje struktura vlasti koje bi omogućile  normalizaciju situacije i stvaranje nove demokratske Libije. Međutim, kako smatraju u Moskvi,  u bilo kojim konfliktima mešanje spoljnih snaga ne sme da se ostvaruje uz grubo kršenje međunarodnih prava i odluka SB UN.