„Kolaps“ sa nastavkom

Za novi režim kucnuo je čas istine. Jer smrt Gadafija ne rešava probleme Libije. Oni tek počinju. Mnogo je stavljeno na kartu i za evropske partnere. Do takvog zaključka dolazi nemački Zidojče cajtung, komentarišući smrt libijskog lidera. Već narednog dana posle njegove fizičke likvidacije na vanredno zasedanje Saveta NATO-a u birselkom štabu okupili su se stalni predstavnici zemalja članica alijanse. Glavna tema su dalja delovanja učesnika libijske operacije pod okriljem NATO-a.

Nešto pre krvavog raspleta u Sirtu sa strane rukovodstva alijanse, kao i EU, čule su se reči o tome da se bliži „kolaps“ režima „lidera libijske revolucije“ Moamera Gadafija, koji je trajao 42 godine. Od samog početka operacija Objedinjeni Braniclac podrazumevala je upravo likvidaciju odioznog pukovnika, i ovaj kolaps je izgleda zaista nastupio.

Kako je izjavio posle dostignutog rezultata generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen, alijansa i njeni parnteri uspešno su ispunili mandat SB UN za zaštitu civilnog stanovništva Libije. Sada, izjavio je on, NATO će prekidati svoju operaciju, koordinišući ova dejstva sa SB UN i Prelaznim nacionalnim savetom.

Najuzvišenije reči pohvale na račun evropskih partnera iz NATO-a izrekao je domaćin Bele kuće Barak Obama. Pri tome on je posebno podvukao da je NATO postigao svoju cilj, ni jednom ne stupivši nogom na teritoriju Libije.

Teško da treba još jednom držati za reč šefa alijanse i njegovog „starijeg“ atlantskog partnera. O tome koliko je daleko iskoračio glavni vojni blok planete van okvira rezolucije UN dobro je poznato. Važnije je drugo – koliko se konkretno „približio“ po ocenama generalnog sekretara NATO-a momenat završetka libijske misije? Sudeći po ocenama većine eksperata, za sada teško da je moguće odgovoriti na to pitanje. Po ubeđenju šefa komiteta Saveta Federacije RF za međunarodne poslove Mihaila Margelova, partizanski rat u Libiji je moguć i posle Gadafija. NATO, po njegovim rečima, ne može beskrajno da bombarduje. Sa tim se slaže i rukovodilac Centra za međunarodnu bezbednost Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Aleksej Arbatov.

Organizovani otpor Gadafijevih pristalica najverovatnije će prestati. Ali posle toga će započeti dugotrajni partizansko-teroristički rat, koji će voditi iste te pristalice. Oni će sakupljati ljude iz sastava plemena koja su podržavala Gadafija i koja će se sada lišiti svega što su imala. Tako da dobar rezultat za Libiju ne treba očekivati.

Govoreći o realnosti nastavka oružanog otpora u zemlji, niz eksperata ne isključuje podršku pristalica Gadafija od strane dela stanovništva. Tako, na primer, smatra potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Viktor Anohin.

Libija je vrlo složena zemlja sa tačke gledišta režima. Ljudi su navikli na diktaturu, na to da za njih misli jedan čovek. Istovremeno navikli su na besplatno obrazovnje, stan, električnu energiju, grejanje, subvencije. A za poslednjih godinu dana ljudi su osetili razliku. Planirana je dmokratija u zamenu za „kajmak“. Ali „kajmaka“ nema, demokratije takođe nema, vodi se rat. I stanovništvo je počelo već da poredi, da osmišljava ono što se dešava.

U zajedničkoj izjavi šef Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu svečano su objavili da danas Libija može da okrene stranicu svoje istorije i da počne da gradi novu demokratsku budućnost. Lepe reči. I vrlo poznate. Dovoljno je setiti se, recimo, Iraka ili Avganistana. Isto tako poznato zvuče izjave lidera NATO-a o prekidu libijske misije čim se alijansa uveri u sposobnost nove valsti da osigura bezbednost u zemlji. Tako da, sudeći po svemu, „kolaps“ svrgnutog režima imaće nastavak.