Rusi prave novi raketni sistem

 Rusija će uložiti trilione rubalja u podizanje dve fabrike za proizvodnju novog raketnog sistema. Bombardovanje Srbije podstaklo razvoj naoružanja.

MOSKVA - Sumnje više nema, Rusija će moći da “zakrpi” svoje nebo i efikasno ga čuva od mogućeg agresora, već u bližoj budućnosti.Proređeni odbrambeni prsten oko Moskve, koju su branili mnogohvaljeni sistemi S-300, biće uskoro ojačan najnovijim raketnim PVO sistemima S-400. Posle Moskve takvu moćnu i moderni vazdušnu odbrani dobiće i na Dalekom istoku, zatim i u Kalinjingradskoj oblasti, pa u jugozapadnom delu Rusije.

Donedavno su čak i moskovski vojni eksperti otvoreno tvrdili da Rusija neće moći da ispuni planove da do 2020. napravi 56 diviziona, dakle 56 komada raketnih sistema S-400 i deset S-500. Iako je vlada obezbedila novac, pesimističke prognoze su se zasnivale na tome što ruske vojne fabrike nisu imale dovoljno kapaciteta. Pravilo se godišnje samo po dva komada S-400.

Uskoro počinje gradnja dve nove fabrike koncerna “PVO Almaz-Antej” za proizvodnju S-400. Ministar odbrane Anatolij Serdjukov kaže da će prvi raketni sistemi iz novih fabrika izaći 2015.

U novim fabrikama će se proizvoditi S-500, objasnio je zamenik ministra odbrane Aleksandar Suhorukov. Koncern “PVO Almaz-Antej” imaće na raspolaganju čak tri triliona rubalja - 1 evro = 43 rublje - u modernizaciju vojnih fabrika. Ruska vlada je planirala da se u nova oružja uloži 20 triliona rubalja.

Za svoje potrebe SSSR je svojevremeno napravio oko sto diviziona S-300. danas u Rusiji je na bojevom dežurstvu ostalo manje od polovine. To malo za tako ogromnu zemlju.

S-400 je efikasniji od S-300 više od dva puta. Novi sistem može da koristi nekoliko tipova raketa - od onih koje je koristio S-300 pa do najnovijih. Novi sistem S-400 je visoko kompjuterizovan. Domet mu je 400 kilometara.

Timom koji je radio na stvaranju S-400 rukovodio je moskovski profesor dr Aleksandar Aleksejevič Lemanski. Upravo je on je konstruisao antene za S-200 i S-300.

Konstruktori i saradnici su posao završili 1999, a onda je S-400 “Trijumf” prebačen na poligon. Ruska armija je primila S-400 u naoružanje u aprilu 2007. Prvi divizion S-400 stigao na bojevo dežurstvo u mesto Elektrostalj u Podmoskovlje, a tek u februaru 2011. i drugi sistem u mesto Dmitrov.

Osim “Almaza” u pravljenju S-400 angažovano više vodećih vojnih fabrika među kojima su Moskovski konstrukcioni biro “Fakel” zatim Novosibirski naučni institut mernih pribora, Konstrukcioni biro mašinogradnje iz Sankt Peterburga i drugi. Inače konstruktor Lemanski je umro od infarkta u 72 godini na raketnom poligonu Kapusti Jar u Astrahanskoj oblasti.

Za kvalitetnu zaštitu neba Rusiji je potrebno najmanje sto diviziona S-400 i 50 sistema S-500, dakle ukupno 150 komada tih moćnih “vazdušnih čuvara” objasnio je Aleksandar Hramčihin zamenik direktora moskovskog Instituta političkih i vojnih analiza. Rusija će ove “nebeske graničare” prodavati i drugim zemljama, saveznicima ili prijateljima.

Još moderniji S-500 trebalo bi da stigne 2015. Igor Ašurbejli kopredsednik ekspertnog saveta za rusku vazdušno-kosmičku odbranu objasnio je da će S-500 biti postavljen u delovima Rusije koji bi mogli biti ciljevi protivničkih raketa. Sada se razmišlja hoće li S-500 biti na svojim tegljačima ili će biti prevožen drugim transportom. To je važno i zbog toga da bi da se krije od pogleda iz kosmosa.

Konstruktori i generali kažu kako će S-500 biti tehnološki 15 do 20 godina ispred konkurenata. Novi sistem su već nazvali “Trijumfator”. Za razliku od S-400 koji ima četiri rakete S-500 će ih imati šest. Pravljenje S-500 finansira se iz posebnog fonda.U “Almaz-Anteju” radi oko dve hiljade stručnjaka. U veliki posao uključeni su i kooperanti iz 19 ruskih gradova.

Ruski naučnici ne skrivaju da već rade i eksperimente za pokolenja raketa koje će zameniti S-500. Te rakete će biti, ne na zemlji, već u vazduhu. Do 2020. ruska armija će dobiti 56 sistema S-400 i deset S-500. Te rakete će biti ne na zemlji, već u vazduhu.

Otreznili ih Irak i Srbija

Tim akademika Borisa Bunjkina dobio je zadatak od sovjetskog rukovodstva na napravi sistem kome nema ravnog na svetu. Cilj je bio da raketni sistem može da ruši ciljeve na razdaljini od 400 kilometara i na 30 kilometara visine. Sve je zaustavila besparica. Posle rata u Iraku ruski generali su opet postavili zadatke pred svoje konstruktore: da naprave novi PVO sistem koji će presretati krilate rakete, ali i one opasnije balističke. Rusija je definitvno ušla u novi krug naoružavanja posle NATO bombardovanja Srbije.

“Trijumf” superiorniji

RAT u Iraku pokazao je da američki “patriot” teško može da zaustavi čak i stare sovjetske rakete srednjeg dometa poput “skadova”. Vojni eksperti podsećaju da su Amerikanci 1991. za vreme akcije “Bura u pustinji” “patriotima” srušili samo 46 od 133 modernizovanih iračkih “skadova”. Za razliku od “patriota” ruski S-400 može da ruši ne samo visokoleteće ciljeve, nego i one koji lete na desetak metara od zemlje. S-400 je efikasan do 400 kilometara, a “patriot” do 30. S-400 može da ruši i “nevidljive” letilice pravljene po “stelt” tehnologiji.