Simfonijski orkestar propevao na makedonskom

Proteklog vikenda Velika sala moskovskog Konzervatorijuma, nedavno renovirana i u punom sjaju, dočekala je makedonske operske soliste, Anu Durlovski i Igora Durlovskog. Mladi pevači održali su pred punom salom koncert kojim su otvoreni Dani makedonske kulture u Rusiji. Na programu su bile arije iz opera Mocarta, Verdija, Belinija, Donicetija, Hendla. Za kraj programa, kao posebna poslastica, publiku je čekala originalna obrada makedonskih narodnih pesama.

Možda ste i vi, poštovani slušaoci, imali prilike da čujete Anu i Igora na sceni neke od opera balkanskih prestonica. Jer ovi umetnici Nacionalnog pozorišta opere i baleta Makedonije nastupali su na beogradskoj, zagrebačkoj, sarajevskoj sceni, kao i na scenama Zapadne Evrope. Za Igora kažu da je poseduje neobičnu sposobnost da na sceni ovaploti lik junaka i prenese raspoloženje i emocije, a njegova slovenska boja glasa uvek očarava publiku. Ako je suditi po nastupu u Moskvi, sve je tačno. Gledajući Anu na sceni, prva asocijacija koja nam je pala na pamet bila je da je to verovatno balkanska Ana Netrebko. Toliko je njen nastup bio upečatljviv, posebno arija Carice noći iz Mocartove Čarobne frule. Uz to, Ana je isto tako ženstvena i lepa kao njena čuvena imenjakinja iz peterburškog Marijinskog teatra. Posle nastupa razgovarali smo sa umetnicima na prijemu priređenim povodom otvaranja Dana makedonske kulture. Igor Durlovski iznosi utiske od sureta sa moskovskom publikom:

Oboje prvi put nastupamo u Moskvi, uopšte u Rusiji, i bilo nam je veliko zadovoljstvo. Sada čujem čak informaciju da posle renoviranja Velike sale Konzervatorijuma prvi smo koji nastupamo tu i to je za nas velika čast da nastupamo na jednom ovakvom mestu, pred jednom ovakvom publikom.

Publika je zaista ljubazna i srdačna. Da kažemo da mi nastupamo već 11 godina u Zapadnoj Evropi, u Nemačkoj, i publika sa ovakvim srcem mislim da može da se nađe samo na našim prostorima i u ovim delovima Evrope.

Dva izuzetna vokalna umetnika predstavljena večeras moskovskoj publici imaju isto prezime. Ana i Igor Drulovski. Da li je to slučajno, pitali smo Igora?

Slučajno ili namerno, isto prezime imamo zato što smo muž i žena. Ana mi je supruga i to je uzrok zašto nosimo isto prezime.

Vi ste muž i žena, a bavite se jednom javnom profesijom. Šta je dobro, a šta loše u tome što ste bračni par koji nastupa pred publikom, koji se sočava sa popularnošću, sa obožavaocima?

Pa dobro je to što pomažemo jedno drugom pre nastupa, za vreme nastupa i posle nastupa. A loša strana koju bih izdvojio je to što imamo porodicu, imamo troje male dece i kada oboje nastupamo, kao sada u Rusiji, troje dece je u Nemačkoj sa babom. Tako da ni jedan od roditelja ne može da bude zajedno sa decom.

A kako izlazite na kraj sa umetničkom sujetom?, pitali smo. I tu se umešala Ana:

Ja mislim da ako je jedan uspešan, to znači da su oboje uspešni. To je uspeh za oboje, zato što mi se računamo zajedno, kao jedna porodica, jedan par.

I konkurencija, dodaje Ivan, ne postoji. Možda kada bismo bili oboje soprani, basovi, možda bi bilo konkurencije, ali ovako Ana kao sopran nikada ne može da mi oduzme ulogu. A što se tiče obožavaoca, odgovaraju Ana i Ivan dopunjavajući jedno drugog: Možda ovo pitanje nije tako izraženo kao na estradi, ali to je prateći efekat posla sa kojim čovek uvek mora da računa.

Sve balkanske goste koji prvi put dolaze u Moskvu ne možemo da ne pitamo kako im se dopada ruska prestonica. Nažalost, Ana i Igor imaju takvu profesiju koja im ne dozvoljava da se ponašaju kao obični turisti. Na pitanje šta su videli od gradskih znamenitosti, Igor Durlovski odgovara.

Mnogo malo. Bili smo tu tri dana, dva dana u stvari, i za ta dva dana bilo je dosta loše vreme. Bilo je važnije da ostanemo zdravi, nego da vidimo veći deo Moskve. Ali, videli smo Crveni trg, Kremlj, nekoliko glavnih crkava. Nadam se da će biti druge prilike kada će biti lepše vreme.

Sudeći po toplom prijemu moskovske publike, nema razloga da se ne nadamo da će se prilika ukazati, i to uskoro. Posebno ako se setimo sa kakvim je oduševljenjem sala reagovala na poslednju tačku programa, obradu narodne pesme Nazad, nazad Kalino mome u izvođenju Ane i Igora Durlovskih i pratnji Moskovskog simfonijskog orkestra. Tačka koja zaista zaslužuje pažnju. Na danima kulture po čitavom svetu jedne zemlje obavezno predstavljaju drugima svoju narodnu muziku i u tome nema ničeg neobičnog. Neobično je što se u moru raznih obrada balkanske etno muzike koje su u poslednje vreme preplavile ne samo domaće, već i svetske scene, pojavila uspešna obrada narodne muzike za simfonijski orkestar i operske pevače. Nenametljivo nadmudrivanje momka i devojke iz narodne pesme na Velikoj sceni moskovskog konzervatorijuma preraslo je u pravu ljubavnu dramu sa kulminacijom u završnim akordima orkestra. Logično, nametnulo se pitanje da li je kompozicija napravljena specijalno za ovu priliku, „po narudžbini“ ako se tako može reći ili Ana i Igor razmišljaju da se oprobaju u datom žanru i objave neki disk?

To je specijalno rađeno za ovaj kocnert. Do sada nismo imali ponudu, ali isti kompozitor koji je to napravio imao je neku ideju da napravi CD sa nama, sa makedonskim narodnim pesmama. Ali to je u poslednje vreme vrlo popularno kod nas. Toše Proeski je naparvio jedan CD i onda su svi napravili, tako da sad nije baš pravi trenutak. Samo, to treba da uradi dobar kompozitor, dobar aranžer, jer mi smo pevali neke stvari u sličnom stilu, ali bio je drugi aranžer koji nije bio toliko kvalitetan i to onda može da bude vrlo opasno. Može da bude ili katastrofalno, ili kao danas, da bude vrlo dobra obrada.

Mi se nadamo da će ipak biti vrlo dobra obrada i da će Ana i Igor Durlovski ponovo doći na moskovske scene. Sa svojim tradicionalnim operskim repertoarom ili sa nekim novim, ostaje da se vidi.

Tatjana Stojanović,