Barozu: bankare iza rešetaka?

Šefa Evropske kosmije Žozea Manuela Barozua napustila je uobičajena suzdržanost. On je nagovestio bankarima i trejderima krivim za rasklimavanje tržišta, ličnu krivičnu odgovornost. Za kakve konkretno špekulativne manipulacije, ostalo je nedorečeno. Glavni činovnik EU pripretio je samo finansijskim faktorima da će poslati svakog jogunca iza rešetke. U tom cilju on je obećao da će se lično pozabaviti o unišenju odgovarajuće popravke u evropsko zakonodavstvo. Gnevna replika izgovorena je uoči samita EU. Temu razmatra kometator Sergej Guk i ekspert, direktor Instituta za ekonomiju, dopisni član RAN Ruslan Grinberg.

Govora o neophodnosti da se pritegne finansijski sektor evropljani su od svojih političara čuli više nego dovoljno. Samo visoki državnici ne mogu da se dogovore kako to da učine. Poput miševa koji su zamislili da okače zvono mačku o rep. Pritiska sumnja nije li rizično upuštati se u pojedinačnu plovidbu. Ima bojazni da treba damo pritisnuti bankare i trejdere, pa će oni složno pobeći iz Evrope na druge berze. Uz to krajnje je teško pratiti špekulacije koje se vrše posredstvom kompjuterskih algoritama. Gde se u delićima sekunde obavljaju poslove vredni milijarde koji mogu da pokolebaju berze. Kompjuterski programi sada donose odluke o kupoprodaji samostalno. Neće li morati da se pošalju iza rešetaka elektronske kutije?

Direktor Instituta za ekonomiju Ruslan Grinberg odobrava kaznene mere Barozua, smatrajući da se drugačije ne može.

Mislim da bi najbolji način bila podela investicionih banaka. To će omogućiti da se bar nekako kontroliše finansijski sektor. Ali u svakom slučaju potreban je porez na finansijske operacije, mada se oni žestoko tome protive.

Grčke dugove treba otpisivati. I banke su takođe dužne da se žrtvuju. One su se očigledno pripremile za to. Treba im narediti da nešto izgube, i još doštampati novac. Drugog nema. Jednsotavno banke su dužne da snose odgovornost, a one ne žele. Sadašnji neredi su uznemiravajući signal. Ali ne samo da je kraj desnoliberalne filozofije, već i signal da se treba vraćati socijalnom kapitalizmu.

Nade koje je poslovni svet polagao na predstojeći samit EU ispostavile su se iluzorne. Sudbonosnih odluka neće biti, o čemu je objavio Berlin. Tu će makar koncepciju za rešavae grčkog dužničkog problema utvrditi, i to je dobro. Po ostalim tačkama dnevnog reda vide se neslaganja. Između ostalog, to je rekapitalizacija banaka: ko mora da im dopumpa likvidnost – države, stabilizacioni fond, ili sami bankari? Kako podstaći kreditne institucije da učestvuju u otpisivanju dugova Grčkoj – operaciji sa čijom su se neminovnošću izgleda svi smirili? Kakav treba da bude mehanizam kontrole bankarsko-berzanskih operacija, kako se ne bi dozvolilo špekulantima da uzmu maha, ali kako se ne bi gušila poslovna aktivnost? Pitanja se mogu nastaviti...

U međuvremenu sigla je prognoza federalne banke nemačke ekonomije, za lokomotivu EU malo utešna. Vidi se naglo mršavljenje portfelja stranih narudžbina za ugledna preduzeća Nemačke. Perspektive za zimski period 2011-2012. banka smatra mračnim, pre svega za metalurgiju i elektroniku.