Putin još jednom ka vrhu

 MOSKVA - Premijer Vladimir V. Putin, koji  je transformisao post-sovjetsku  Rusiju tako što je stavio gotovo sve aspekte javnog života pod kontrolu Kremlja, obelodanio je u subotu da namerava da ponovo bude predsednik, što bi moglo da potraje i do 2024. godine, na čemu bi mu pozavideli i Brežnjev i Staljin.

Predsednik Dmitrij A. Medvedev je na stranačkoj konvenciji u Moskvi obznanio da se povlači iz trke u korist gospodina Putina, koji je predsednikovao u periodu od 2000. do 2008. godine, ali je zbog ustavnih ograničenja (dva uzastopna  mandata predstavljaju maksimum), bio onemogućen da se kandiduje za novi mandat. Gospodin Medvedev bi trebalo da zauzme mesto premijera nakon predsedničkih izbora u martu 2012 godine.

Putin je apsolutno siguran u svoju pobedu. Tokom saopštenja aplauzi u talasima su odjekivali u sali gde je bilo okupljeno 11.000 članova Putinove stranke Jedinstvena Rusija. Na džinovskom ekranu iznad bine, moglo se videti lice gospodina Medvedeva sa povremenim osmesima upućenim gomili koja je uzvicima odobravanja propratila reči predesdnika Medvedeva, i s pažnjom posmatrala gospodina Putina, koji je sedeo u publici.

Ovaj potez predstavlja kraj duge neizvesnosti, unutar i izvan Rusije, u vezi sa  namerama gospodina Putina. Ne dajući neka posebna objašnjenja u vezi sa ovom odlukom, Putin je rekao da je dogovor postignut još pre nekoliko godina. Ako je to tačno, predsednikovanje gospodina Medvedeva, tenzije i sva ostala događanja, sada izgledaju kao orkestrirana politička drama koja se odvijala pred očima  najvećeg dela sveta.

"Biću direktan: Sve je dogovoreno još pre nekoliko godina," rekao je Putin. Gospodin Medvedev je dodao da sukoba nije bilo. "Odluka je duboko promišljena", rekao je Medvedev. "Naravno, mi smo zaista predvideli ovu varijantu u vreme kada smo formirali našu prijateljsku uniju."

Ova promena baca neizvesnost o budućnosti tzv. resetovanja u odnosima između SAD i Rusije, jer su odnosi između gospodina Medvedeva i Obame bili relativno  relaksirani. Jedan visoki zvaničnik Obamine administracije je izrazio zabrinutost u subotu, rekavši da su američki zvaničnici namerno izbegavali da ističu svog  favorita. "Svi znaju da Putin vodi Rusiju", rekao je zvaničnik, insistirajući na anonimnosti. "Ova očigledna činjenica znači da je Putin podržavao resetovanje sa SAD".

Ova vest nije iznenadila većinu Rusa. Dolaskom  na vlast, Gospodin Putin je podstakao rast prihoda pre svega zahvaljujući naftnoj  privredi. Uz to, većina Rusa ne oseća nostalgiju za vremenima haotičnog političkog pluralizma 90-ih godina prošlog veka. Opozicija je ipak u porastu, posebno u gradovima kao što je Moskva, čiji stanovnici dobiju informacije sa interneta i manje zavise od socijalnog davanja Vlade.

"Ne umem da objasnim svoja osećanja. Čini se da nema alternative. Moraćemo da prihvatimo to da će Putin biti predsednik", kaže Julija Belova, konsalting  menadžer. Ivan V. Čaikin (71), razmišlja na sličan način, rekavši da su njegove  nade i vera u demokratske reforme uvenule još pre deset godina. "Oni su sve  sami odlučili. To je kao zamena u šahu – meni lovac, tebi top." Malo je  verovatno da će ova promena dovesti do dramatičnih politikih reperkusija. Gospodin Medvedev je najavio političke i sudske reforme koje bi dovele do decentralizacije vlasti u odnosu na Kremlj, a njegova retorika mu je obezbedila podršku Zapada i progresivnih krugova.

Ipak, bio je viđen kao slab igrač čije su  inicijative bile predmet veta od strane gospodina Putina, koji je, u međuvremenu, tokom proteklih nekoliko meseci odavao utisak restilizovanog  ekonomskog reformatora, zaodenuvši se plaštom carskog premijera Pjotra Stolipina. U svom govoru u subotu, on je predložio povećanje pojedinih poreza koji bi se odnosili na bogati sloj stanovništva i time zašao u teritoriju nadležnosti gospodina Medvedeva.

"Moramo otvoreno govoriti o prevelikoj zavisnosti naše privrede od izvoza  sirovina, opasnom nivou društvene nejednakosti, nasilju, korupciji, ali i o  osećanju nepravde i poniženosti koje obični ljudi doživljavaju prilikom  susreta sa državnim organima, sudovima i činovnicima. Sve ovo se, nažalost, nastavlja. Mi možemo i moramo prevazići ove probleme."  Putinovo zalaganje za  reforme izgleda neubedljivo stranim investitorima, koji su izrazili oprez u  vezi sa uslovima poslovanja u Rusiji. Najčešće primedbe se odnose na to da je vladavina gospodina Putina istisnula institucije, te da obavljanje svakog iole značajnijeg posla zavisi od ličnih odnosa sa državnim rukovodstvom.

Gospodin Putin će se uskoro suočiti sa bolnim i nepopularnim merama, tokom narednih godina, a to će biti posledica pada nivoa proizvodnje nafte ali i pada životnog standarda. Kako za 2014. godinu projektovani uvoz robe široke potrošnje prevazilazi dobit od prodaje nafte, vlada će se suočiti s problemom  zavisnosti od stranih investicija.

Vladajuća partija Jedinstvena Rusija postepeno gubi popularnost. Zabeležen je pad od 9 indeksnih poena od januara, prema podacima fondacije Public Opinion. Izbori koji slede, parlamentarni u decembru i predsednički u martu, ne nude alternativu sadašnjoj vlasti, ali će svakako olakšati državnu kasu i smanjiti strpljenje birača. Ovo naravno nije uticalo na praznično raspoloženje pristalica gospodina Putina tokom subotnje konvencije.

"Kada je u ruskoj istoriji primopredaja najviše vlasti obavljena tako mirno, tako dostojanstveno, iskreno i prijateljski?", zapitao se Protojerej Vsevolod Čaplin, visoki zvaničnik u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi, u komentarima koje je objavio Interfaks. "Mogu nam pozavideti i preci i ljudi koji su živeli u Sovjetsko vreme, ali i građani većine zemalja, uključujući i one koje nam pridikuju." Gospodin Putin je daleko najpopularniji političar u zemlji i verovatno je da će glatko proći  martovske izbore, s obzirom na potpunu marginalizaciju svih opozicionih stranaka. Jedan od prvih predsedničkih poteza gospodina Medvedeva bio je  produženje mandata na šest godina, što znači da bi g. Putin mogao ostati na toj  funkciji još 12 godina.

Ako se to  obistini, njegova vladavina bi mogla biti duža od 24 godine, što bi ga stavilo u istu kategoriju sa Leonidom Brežnjevim, koji je bio na vlasti 18 godina u jeku hladnog rata i Josifom Staljinom, koji je čvrsto držao vlast 30 godina. Tokom poslednjih nekoliko meseci, gospodin Putin, koji u oktobru puni 59 godina, jasno je stavio do znanja da namerava da ostane dominantan partner u "vladajućem ruskom tandemu", pojavljujući se na televiziji na Harli Dejvidson motoru, u ronilačkoj opremi i prijatno ćaskajući sa običnim ljudima. Posle govora gospodina Medvedeva u Jaroslavlju ovog meseca, analitičar Lilija Ševcova, iz Moskvskog Karnegi centra, daje naslov svom blogu "Poslednji čin predstave."

"Kako je sada teško gospodinu Medvedevu da upotpuni svoje vreme", napisala je ona. "Ne tako davno, on je uživao u svojoj funkciji. Verovao da je sve to ozbiljno. Ali, sada je došao trenutak kada je postalo jasno da mora da pokupi svoje stvari".

Gospodin Medvedev je stekao krug pristalica tokom svog predsednikovanja i bilo je vidljivo njihovo razočarenje tokom subotnje konferencije. Jedan od  najbližih saradnika gospodina Medvedev, Arkadi V. Dvorkovič, je na Tviteru  dao svoj komentar događaja, primećujući da "nema razloga za slavlje", te da je "vreme da se prebacite na kanal sporta.

" Uticajni politički konsultant Gleb O. Pavlovski, čiji je dugogodišnji ugovor sa Kremljom raskinut ovog proleća, dao je  jedan od najzapaženijih komentara. "Činjenica je da je predsednik, kao političar, izdao one koji su verovali u njega - to je političko samouništenje, mada on ima pravo da uradi tako nešto", rekao je gospodin Pavlovski za radio Eho Moskve. On je nazvao taj potez "udarac prestižu institucije predsednika u Rusiji".

Mnogobrojni politički analitičari dovode u pitanje tvrdnju gospodina Putina  da je odluka odavno donešena. Ekonomista Mihail G. Deliagin, bivši vladin  službenik, kaže da je gospodin Medvedev imao "određeni stepen autonomnosti", i da je, kojim slučajem izabran na drugi mandat, mogao je da pokuša da bude pravi  predsednik, a ne puki tehnički vršilac dužnosti.

"Znam da su Putin i Medvedev  morali da se sastaju po tom pitanju više puta i da su povremeno razgovori bili teški", rekao je g. Deliagin, sada direktor Instituta za globalne odnose. "Povremeno se sticao utisak da će Medvedev pogaziti dogovoreni sporazum i da će pokušati da igra svoju igru. Na kraju se ispostavilo da je isuviše slab".