Globalizacija koja ide odozdo

Protesti po čitavom svetu protiv diktatora finansista, naravno, nisu potresli osnove sistema. Ali političkom establišmentu su ostavili recku. I zaista: stotine hiljada ljudi u 80 država – od Tunisa do Grčke i od SAD do Čilea, objavilo je svoju neželju da se miri sa postojećim poretkom. Sa sistemom finansijske diktature, u kojem se provalija između bogatstva i siromaštva stalno proširuje i sa odusustvom svetla na kraju tunela. Temu razmtra Sergej Guk i eksperti – direktor Instituta za probleme globalizacije i socijalnih pokreta Boris Kagarlicki i nemački politikolog Norman Peh, član naučnog saveta socijalno-ekonomskog udruženja Atak.

Političari verovatno nisu očekivali tako masovna istupanja. Kao, uostalom, ni sami antiglobalisti, koji su mobilisali svoje pristalice i simpatizere posredstvom Itnerneta. Kakva se reakcija može očekivati sada od političkog establišmenta? Efikasne akcije na korekciji kursa ili nova populistička obećanja? Mišljenje Borisa Kagarlickog.

Mislim da se ni jedno ni drugo ne može očekivati. Populistička obećanja sada niko neće davati. Svi odlično shvataju da je nemoguće ispuniti ih. Što se tiče nekakvih radikalnih promena, na njih se političari neće odlučiti, pošto to znači negirati sebe. Mislim da sada politička klasa nikako neće reagovati. Mada je to vrlo opasno, zato što će voditi ka eskalaciji konflikta između političke klase i društva.

Originalnim tumačenjem je udostvojio svoje čitaoce nemački Lajpciger Folkscajtung. Ni bankarski sistem, ni finansijska tržišta i tim pre kapitalizam nisu koren zla. Uzrok krize su dugovi. Po logike izdanja, ovi dugovi nisu rukotvorna pojava, već su se, očigledno, sručili na glave evropljana sa neba, zajedno sa atmosferskim padavinama.

Takav argument ne rizikuju da navode čak ni političari predani sistemu. Na sveopšte izbezumljenje, mnogi od njih, uključujući šefa Evropske komisije Barozua, iznenada su progledali. I upustili se u javno bičevanje gramzivih finansijskih špekulanata nepatriota, čija je neodgovornost dovela EU na ivicu ekonomskog kraha. Ta okolnost da bankari i berzanski špekulanti na čelu sa bosovima hedž-fondova deluju u okviru pravila koja su postavili isti ti gnevni političari, ne brine raskrinkavače. Kao ni to da finansijski klanovi manipulišu sumama koje mogu da provale budžete mnogih država EU. Nije valjda da su masovna istupanja naterala političare da se zabrinu?

Profesor Norman Peh, član naučnog saveta udruženja Atak smatra.

Plašim se da je talas protesta po čitavom svetu još nedovoljno jak da se zaista poljulja bezbednost političke klase u Evropi. Oni, političari, sa njihovim polovičnim merama, pokušavaće i dalje da stabilizuju kapitalizam. Da presuju zemlje poput Grčke, da ukidaju demokratiju i na svim nivoima će se truditi da spasu aktualni bankarski sistem, njeno preplitanje sa političkom klasom. Verovatno može da postane još gore. Moguć je krah ekonomije Italije, Portugalije ili Španije, koji će delovati na radikalni okret u svesti političara, vlada.

Alternativa ima više nego dovoljno. Upravo sada u Nemačkoj udruženje Atak predstavilo je kritičku analizu i alternativu, koju nisu čula masovna izdanja. Ima mnogo radikalnih predloga kako da se pod društvenu kontrolu postavi bankarski sektor i da se ne dopusti njegovo koristoljubivo preplitanje sa politikom. To je neophodno. Ali plašim se da će biti potreban još ne jedan šok na međunarodnom nivou. Protestni pokret mora da ojača i da bolje koordinira svoju delatnost. Njegov potencijal je nesumnjivo mnogo veći. Ali on nije organizovan, ne podržava snage koje žele radikalne promene, kaže profesor Norman Peh.

Nezavisno od daljeg toka događaja, protesti sami po sebi teško da će nestati. U krajnjoj liniji dok ne budu uklonjene najnakaznije pojave u finansijskoj sferi, gde je blago društva odvano već zamenjeno ličnim.