Odnosi Rusije i Srbije u usponu

Potpuno je očigledno da su odnosi između naših zemalja u usponu. Imamo redovne političke kontakte, realizuju se investicioni projekti, stabilno raste trgovinska razmena, povećava se broj ruskih kompanija koje deluju na ovim prostorima, diverzifikuju se oblasti zajedničke privredne delatnosti. Ubeđen sam da je ovo postojana tendencija za dužu perspektivu 
 
Vaša ekselencijo, već nekoliko godina ste ambasador Ruske Federacije u Srbiji. Po prirodi posla i mesta na kome se nalazite, imali ste priliku da upoznate odnose naše dve zemlje u svoj složenosti vremena u kome živimo, ali, rekli bismo, i u svem bogatstvu prijateljstva naša dva naroda. Kako, imajući u vidu Vaše diplomatsko iskustvo, ocenjujete trenutne odnose Srbije i Ruske Federacije?

 

- Potpuno je očigledno da su odnosi između naših zemalja u usponu. Imamo redovne političke kontakte, realizuju se investicioni projekti, stabilno raste trgovinska razmena, povećava se broj ruskih kompanija koje deluju na ovim prostorima, diverzifikuju se oblasti zajedničke privredne delatnosti. Ubeđen sam da je ovo postojana tendencija za dužu perspektivu: i u srednjoročnom, i u dugoročnom planu naša saradnja će nastaviti dinamično da se razvija, nezavisno od tekućih spoljnoekonomskih i unutarpolitičkih faktora.
 
Nakon otpora određenih političkih struktura u Beogradu, neposredno posle političkih promena 2000. godine, prisustvu ruskog kapitala u Srbiji, u energetskoj oblasti realizovani su neki važni projekti, najpre dolazak Lukoila, a potom i kupovanje Naftne industrije Srbije od strane Gaspromnjefta. Taj veliki međudržavni ekonomski sporazum pratili su otpori i obostrano različita tumačenja. Sa srpske strane primedbe su bile da je možda srbski naftni monopolista prodat jeftino, a sa ruske strane da im nije bilo predočeno realno finansijsko stanje u kome se nalazio NIS. Da li su ti nesporazumi vremenom otklonjeni i kako ocenjujete sadašnje funkcionisanje NIS-a?

 

- Priče o tome kako je Srbija „budzašto“ dala Rusiji kompaniju NIS jesu provokacijske političke bajke za naivne i neupućene. Takve bajke namerno šire oni kojima ne leže na srcu bliske veze Srbije i Rusije. Setite se u kakvom je jadnom tehničkom i finansijskom stanju bio NIS u trenutku kada ga je preuzimala ruska kompanija Gaspromnjeft. Kupovina NIS-a od strane ruskog investitora spasla je tu kompaniju, kao prvo, od toga da je kupi neka druga strana kompanija, koja je, kako sam obavešten, htela da uništi srbskog konkurenta, a kao drugo – od stečaja pred kojim je bila ova kompanija. Rezultati delatnosti NIS-a sa novim ruskim rukovodstvom zaista su impresivni. Dovoljno je navesti da NIS daje 13% od ukupnih prihoda za budžet Srbije. Za obnovu proizvodnih kapaciteta ulažu se stotine miliona evra. Najbolja potvrda dobrih perspektiva kompanije NIS jeste konstantan rast vrednosti njenih akcija.
 
Kada govorimo o energetici, zanima nas sudbina još jednog projekta − koji nije samo važan za Srbiju već i za region − gasovoda „Južni tok“, imajući u vidu da su se pojavile spekulacije da će Rusija, nakon puštanja u rad „Severnog toka“, možda odustati od izgradnje gasovoda na južnom evropskom pravcu. Razumevajući dvosmislenu ulogu Turske u ovom projektu, kao i pritiske Brisela na neke balkanske zemlje, i imajući u vidu da EU želi da izgradi alternativni gasovod „Nabuko“, smatramo da bi odustajanje od ovog projekta bilo pogrešno i štetno, ne samo za region i ruske energetske korporacije, već i za ekonomiju našeg kontinenta. Kakva su Vaša saznanja i komentar povodom ovog pitanja?

 

- Sasvim se slažem sa Vama. Odustajanje od realizacije projekta izgradnje gasovoda „Južni tok“ bila bi neoprostiva greška. Takva odluka nanela bi velike gubitke ekonomskim interesima, pre svega evropskih zemalja. Pogledajte prognoze porasta svetske potrošnje energetkih resursa. Izgradnja gasovoda dozvoliće da se diverzifikuju trase transporta ruskog gasa u zemlje Evrope, a to je realni doprinos u osiguravanju njene energetske bezbednosti.

 

Što se tiče ozbiljnosti namera Rusije, pozvaću se na poslednje podatke: 16. septembra potpisan je sporazum akcionara koji je neophodan za praktičnu realizaciju projekta. Sporazum koji ima obavezujući karakter potpisali su ruski „Gasprom“, italijanski „ENI“, francuski  „EDF“ i nemački „WINTERSHALL“. Sve su ovo veliki igrači sa energetskog tržišta, koji drže do svog autoriteta i ne razbacuju se rečima. Projekat „Nabuko“ još uvek je prilično virtuelnog karaktera. Pre svega − što se tiče njegove resursne baze. Istog su mišljenja ugledni evropski i svetski stručnjaci. Nimalo nas ne zabrinjava mogućnost da „Nabuko“ postane konkurent „Južnom toku“. Čak i u slučaju hipotetičke realizacije gasovoda „Nabuko“, gas koji bi on isporučivao našao bi svoje potrošače u evropskim zemljama, uzevši u obzir rastuću potražnju za ovim energentom.
 
Kako Rusija može da pomogne posrnuloj srbskoj privredi? Kako ocenjujete realizaciju kredita RF Srbiji od 800 miliona dolara, kao i porast izvoza srbskih agrarnih proizvoda na rusko tržište? Ima li još prostora i mogućnosti da Rusija da posticaj razvoju srpske privrede i rusko-srbskoj ekonomskoj saradnji?

 

- Realizacija projekata iz oblasti železničkog saobraćaja na teritoriji Srbije za račun ruskog eksportnog kredita u obimu od 800 miliona dolara neopravdano se rastegla. Pitanje se i dalje zasniva na činjenici da je do sada pripremljen samo mali deo projektne  dokumentacije, a bez ove dokumentacije ne može se dobiti kredit.

 

Povećanje isporuka poljoprivrednih proizvoda iz Srbije za Rusiju samo može da nas raduje. Mi dobro poznajemo njihov visoki kvalitet. Perspektive za dalji rast veoma su povoljne, ako uzmemo u obzir ogromne dimenzije ruskog tržišta. Za to je neophodno preduzeti odgovarajuće organizacione poteze. Lično učestvujem u tome na sve načine.

 

Po mom mišljenju, potrebno je usmeravati se ne toliko na dobijanje nečije pomoći, koliko na zajednički rad. Veliki značaj za dalji razvoj bilateralne ekonomske saradnje ima, na primer, proširenje liste srbskih roba koje potpadaju pod režim slobodne trgovine; poslednji protokol u vezi sa tim potpisan je 22. jula u Beogradu.
 
Svedoci smo promena na svetskom tržištu. Prema predviđanjima, prostor Azije sa dinamičnim ekonomijama će u narednim decenijama ostvariti primat na ekonomskoj mapi sveta. Da li taj ogroman prostor kome geografski, pa time i ekonomski, pripada i Rusija, kao i Carinska unija stvorena između Rusije, Kazahstana i Belorusije, pruža mogućnost izvoza za srpsku privredu, i da li on  predstavlja realnu ekonomsku alternativu našoj zemlji, u slučaju da ne uspe integracija u Evropsku uniju?

 

- Mogućnosti povećanja srbskog izvoza postoje. Međutim, smatram da ne treba da bude reči o nekoj alternativi. Mi ne posmatramo saradnju Srbije i Rusije kao nešto što je suprotstavljeno njenim odnosima sa Evropskom unijom, sa kojom i sami veoma aktivno razvijamo razgranate veze. Potrebno je maksimalno iskoristiti postojeće mogućnosti u svim pravcima.
 
Kako gledate na pokušaje Prištine da uspostavi kontrolu na severu Kosova? Da li Srbija može računati i ubuduće na podršku Rusije po pitanju Kosova i Metohije?

 

- Ni Priština, ni međunarodne organizacije, posebno Euleks i Kfor, nemaju mandat za sprovođenje jednostranih koraka. Potezi prištinskih vlasti koji se preduzimaju tokom poslednjih nedelja jesu provokacija. Bilo koje dugoročno rešenje i za Kosovo u celosti, i za sever pokrajine, moguće je isključivo na osnovu dogovora zainteresovanih strana koji se postiže u okvirima ravnopravnog dijaloga, a ne putem nasilja. Razume se, Rusija će i ubuduće nastaviti da pruža Srbiji svestranu pomoć u zaštiti njenih legitimnih prava u vezi sa Kosovom.
 
Neke nevladine organizacije i politički krugovi u Srbiji uporno zagovaraju tezu o neophodnosti ulaska Srbije u NATO. Doduše, bilo je i inicijativa, mnogo manje glasnih, za saradnju sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Zanima nas Vaše, što je moguće jasnije, mišljenje o ulasku Srbije u NATO. Kakva je Vaša preporuka Srbiji za strategiju bezbednosti, imajući u vidu da je, odlukom Skupštine Srbije, neutralnost zvanična pozicija naše zemlje?

 

- Stvaranje strategije bezbednosti pitanje je koje je striktno u nadležnosti Srbije i njenog rukovodstva. U to se ni u kom slučaju nećemo mešati, poštujući naše srpske partnere.

                                                                                                                                                          

Mogu samo da primetim da ne vidimo ni vojni ni politički smisao za ulazak Srbije u NATO, za šta agituju neki, kako ste se izrazili, „krugovi“. Kao što je poznato, Rusija u celini ima negativan stav prema širenju NATO-a, koji je, pre svega, vojni savez. Našu je poziciju krajnje jasno i otvoreno izneo predsednik vlade V. V. Putin, prilikom susreta sa poslanicima u Narodnoj skupštini 23. marta ove godine. Razume se, to ne znači odbijanje održavanja kontakata sa alijansom, sa kojom Rusija takođe ima saradnju u različitim formatima.

 

Što se tiče OUKB – ova organizacija ne planira da uđe u konkurenciju ili rivalstvo sa NATO-om. Ne vidim prepreke, između ostalog i sa tačke gledišta neutralnog statusa vaše države, za to da srbska strana uspostavi odnose sa OUKB, pre svega na parlamentarnom nivou, po analogiji sa učešćem Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
 
Rusija, načelno, nije imala ništa protiv ulaska Srbije u EU. Nakon stalnog postavljanja novih uslova iz Brisela, čini se da se u srbskoj javnosti ima sve manje entuzijazma za ulazak naše zemlje u EU. Kako Vi gledate na ovo pitanje, a kao diplomata sa iskustvom, na politiku stalnog uslovljavanja?

 

- Mi znamo da ulazak u Evropsku uniju već niz godina predstavlja strateški cilj Srbije. I s tim u vezi nemamo nikakvu „alergiju“. Rusija takođe razvija tesnu saradnju sa EU −  i političku, i privrednu, i saradnju u drugim oblastima.

 

Što se tiče novih uslova koji se postavljaju Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji – samo rukovodstvo Srbije može da odluči da li da ih prihvati ili ne prihvati.
 
Svet je zahvatila ekonomska kriza, svedoci smo spontanih ili dirigovanih revolucija i ratova na severu Afrike, mnoge države se intenzivno naoružavaju, NATO uporno želi da se širi na istok. Čini se da se nakon odluke Rumunije da dozvoli Severnoatlanskoj alijansi instaliranje sistema protivraketne zaštite bezbednosni problemi na kontinentu usložnjavaju. Pošto svet u kome živimo izgleda u budućnosti neće biti mnogo spokojno mesto, zanima nas Vaš komentar aktuelnih međunarodnih odnosa. Kakva je pozicija Rusije danas, i kakva se može očekivati da će biti u budućnosti, u očuvanju stabilnosti i mira u svetu?

 

- Zaista, položaj u svetu izaziva nemir. Duboko smo zabrinuti u vezi sa  jednostranim namerama SAD i NATO-a da stvore netransparentni protivraketni sistem u Evropi. Rukovodstvo Rusije više puta je iznosilo konkretne predloge o modalitetu zajedničkog stvaranja protivraketne odbrane u Evropi na ravnopravnim načelima. Nažalost, naši partneri iz NATO-a za sada ne pokazuju razumevanje.

 

Što se tiče Vaše zabrinutosti u vezi sa globalnom situacijom, želeo bih da istaknem kolosalnu, neprocenjivu važnost poštovanja fundamentalnih principa međunarodnog prava od strane svih država. Samo na ovakvim osnovama, jednakim za sve, možemo izgraditi bezbedan i pravedan svet.

Gospodine Konuzin, zvaničnici Srbije govore veoma lepo o Rusiji i odnosima naše dve zemlje. S druge strane, svedoci smo svojevrsnog procepa u kome se nalazi srbska vladajuća elita, između Zapada i preovlađujućeg raspoloženja u narodu. Da li imate razumevanja za tako složenu poziciju vlasti u Srbiji, i da li ste prilikom susreta sa zvaničnicima stekli utisak o njihovim iskrenim namerama na jačanju i unapređenju srbsko-ruskih odnosa? 

- Sarađujemo sa svakim ko ispolji zainteresovanost i ko je spreman za saradnju. Ja svakodnevno − i u političkim krugovima, i u ličnim kontaktima – nailazim na najiskrenije težnje za jačanje odnosa između naših zemalja. Razume se da podržavam takve težnje. Iskrenost u namerama konačno se definiše delima, a ne rečima. A dela svedoče da se rusko-srbski odnosi uspešno razvijaju. Kao potvrdu toga mogu navesti niz primera, kao što je saradnja u oblasti energetike, infrastrukture, trgovine i tome slično.

Postoji jedna vrsta straha i podozrenja u nekim krugovima da će Rusija, kao velika zemlja, zarad svojih interesa i odnosa sa drugim velikim silama, žrtvovati interese Srbije. Bilo je istorijskih primera koji su možda davali povoda za takvo razmišljanje. Recimo, teško je običnom čoveku bilo razumeti, kada nas je 1999. godine napao NATO, zašto nam Moskva nije dala da kupimo savremene protivvazdušne sisteme. Doduše, bilo je i istorijskih primera verolomstva i sa srpske strane prema Rusiji. Recite nam da li je taj strah opravdan, i da li dokazano prijateljstvo naša dva naroda može pobediti  nepoverenje?

- Rusija iskreno i bez ikakvog egoizma pruža Srbiji svestranu političku i diplomatsku podršku, razvija obostrano korisne trgovinsko-ekonomske odnose. Uveravam Vas da mi visoko cenimo odnose sa Srbijom, koji imaju poseban karakter. Brižljivo čuvamo istorijsko nasleđe koje povezuje naše zemlje. Zbog toga među nama ne treba da postoji nikakvo nepoverenje.

 

Mogu navesti više primera kada je Rusija žrtvovala sopstvene interese radi Srbije. Setimo se makar čuvenog vraćanja aviona iznad Atlantika u kome je bio premijer J. M. Primakov. Međunarodni aspekti događaja iz 1999. godine, i to ne samo politički, nego i vojni, otišli su mnogo dalje od Srbije. Zbog toga je Rusija morala veoma pažljivo vagati svaki korak, kako bi se izbegle nepredvidljive globalne posledice.
 
Gospodine Konuzin, zanima nas Vaš utisak o Srbiji, ljudima i vremenu koje ste do sada proveli u našoj zemlji, ne samo kao diplomata, nego i kao čovek koji je imao mnogo susreta, ne samo sa zvaničnicima naše zemlje već i sa običnim ljudima.

 

- Život u Srbiji značajno je obogatio moje životno, profesionalno iskustvo. Otkrio sam za sebe nove dubine slovenskih kultura, karaktera. Fenomen srpstva ima dosta toga zajedničkog sa ruskom tradicijom. Srbi imaju složenu, često tragičnu istoriju. Ona je formirala nacionalne crte karaktera Srba – njihovu nezavisnost, individualnost, čvrstinu. Ono što nedostaje je sloga, između ostalog i pred spoljnim pretnjama.

 

Imam zaista mnogo kontakata. Uvek težim ka uzajamnom razumevanju sa ljudima i jedinstvu interesa. I skoro uvek u tome uspevam. Uvek me dirne iskrena, neretko intuitivna naklonost običnih Srba prema Rusiji, prema Rusima. I Rusi, a među njima i ja, osećaju prema Srbima iste simpatije. Osećam se veoma prijatno u Srbiji.