Trojan – doušnik

Ako je makar polovina od onoga o čemu pišu tačna, poljuljaće se čak i zidovi. Tako emocionalno prokomentarisao je na stranicama nemačkog Miteldojče Cajtunga saopštenja koja su protutnjala nemačkim medijima o protivzakonitom pronicanju specijalnih službi u kompjutere građana ekspert za unutarpolitička pitanja frakcije SDPG u nemačkom bundestagu Diter Vifelšpic.

U principu, tajno posmatranje osumnjičenih preko kompjutera, takozvani „on-lajn pretres“, praktikuje se u Nemačkoj niz godina. U personalni kompjuter potencijalnog kriminalca se ubacuje specijalni program, pomoću kojeg može da se prati njegova elektronska prepiska, da se zalazi na pojedine sajtove, kao i da se prate telefonski razgovori preko sistema Skajp. Takve mere se preduzimaju u skladu sa pravnim normama i sudskim rešenjima, pri čemu samo u slučajevima kada je reč o sprečavanju terorističkih akata ili posebno teških zločina.

Zakon je zakon. Ipak, kako se ispostavilo, za predstavnike specijalnih službi koji su se polakomili, zakon se povukao u drugi plan. Ovih dana članovi nemačkog udruženja hakera pod egzotičnim nazivom Kompjuterski klub Haos objavili su na svom sajtu saopštenja da su specijalne službe Nemačke, puštajući preko Interneta virus Trojan radi tajnog posmatranja korisnika, izlazile daleko van dozvoljenih okvira. Članovi kuba, analiziravši hard-diskove koje su im donosili anonimni korisnici, utvrdili su da otkriveni „trojanac“ može ne samo da sakuplja razne podatke o vlasniku kompjutera i njegovim razgovorima preko Skajpa. On omogućava da se prati i još neposlata pošta, da se prave snimci monitora, da se koristi web-kamera montirana u lap-top radi praćenja svega što se dešava u sobi osumnjičenog. Šta više, čak može da potura kompromitujuće fajlove i programe. Ni o čemu sličnom u odgovarajućim pravnim aktima, naravno, ne govori se.

Ali posebno je hakere-kontraobaveštajce začudilo to što je policijski virusni program sastavljen toliko grubo da praktično nije zaštićen od pronicanja trećeg lica u njega, koji mogu da raspolažu vašim podacima kako žele. Jer, ako je neprikosnovenost šifrovanog sistema bezbednosti za zaštitu smart-kart bila razrušenja u toku eksperimenta naučnika iz Nemačke, šta da se govori o trojancu doušniku. Uzgred, napad koji su izveli naučnici sa Rurskog univerziteta u Nemačkoj trajao je 7 sati i nije ostavio iza sebe nikakve tragove, potšo se za to vreme obavlja tajni kod koji štiti mnoge karte.

I još jedan pikantan detalj: svi podaci koje je izvukao trojan-doušnik predati su na neki anonimni server u SAD. Da li treba govoriti o stepenu negodovanja građana koji se se osetili nezaštićenim pred licem služitelja Temide? Gde su garancije da pod njihov kalpak neće dospeti zajedno sa kriminalcima i ljudi koji poštuju zakon? Lideri niza stranka zatražili su brižljivu istragu dešavanja i razmatranje ovog pitanja u bundestagu. Kancelar Angela Merkel dala je odgovarajuća obećanja. Istina, rukovodioci specijalnih službi na sve načine se ograđuju od optužbi.

Burkhard Hirš, ekspert za pitanja delatnosti organa unutrašnjih poslova, ranije jedan od funkcionera SvDP, vrlo strogo ocenjuje pokušaje izbegavanja odgovornosti.

To su opravdavanja u stilu „Držite lopova!“ – govori Hirš. U skladu sa presudom Ustavnog suda, programi telekomunikacionog posmatranja ne treba da se primenjuju dok ne bude potpune pravne jasnosti. U praksi ka toj jasnosti do sada nisu ni težili. Zato treba jasno izjaviti: onaj koji vrši slično posmatranje treba da se ograničava samo prisluškivanjem telefonskih razgovora koji se obavljaju preko kompjutera. Sve ostalo je protivzakonito.

Po podacima eksperata, kompjuterski pretresi dopuštaju se zakonom u Austriji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i nekim drugim zemljama EU. Cilj je borba protiv terorizma. Ali postavljaju se pitanja: neće li se ponoviti još nede trojanska priča unemačkom stilu? I konačno, neće li građani ponovo tražiti zaštitu od čuvara zakona od kompjuterskih pirata?