Timošenko „prikačen“ novi postupak

Istražni organi su pokrenuli novi, već četvrti krivični postupak protiv bivšeg premijera Ukrajine Julije Timošenko. Ovog puta je tuže da je budžetu pričinila štetu od 405 miliona dolara. Dug privatne korporacije „Jedinstveni energetski sistemi Ukrajine“ prema Ministarstvu odbrane Rusije Timošenko je 1990-ih godina navodno uspela da prebaci na budžet zemlje. Stručnjaci u ovakvoj vatrenoj želji vlasti da se donetoj presudi od 7 godina zatvora dodaju druge optužbe, vide politički potekst.

Istražne Službe bezbednosti Ukrajine optužuju Juliju Timošenko i bivšeg predsednika kabineta ministara Pavela Lazarenka za dogovor iz koristoljubivosti. Zbog toga je dug energetske korporacije na čijem čelu je Timošenko bila pre petnaest godina, koja se bavila trgovinom gasom od privatnog postao državni. Pravobranioci ovo kvalifikuju kao pokušaj nelegalnog trošenja budžetskih sredstava. To što „skelet iz ormara“ izvučen upravo sad – nakon donošenja presude po „gasnom postpuku“ koji je imao veliki rezonans, ne izgleda nimalo slučajno.

Svetska reakcija na strogu kaznu bivše premijerke je bila oštro negativna i očekivana. Još u toku sudskog procesa ugledni evropski, američki i ruski političari su pozivali da se Timošenko oslobodi i da se prestane s njenim krivičnim proganjanjem. Ne samo to, upozoravali su da će suđenje s očiglednom političkom obojenošću otežati integraciju Ukrajine u međunarodne organizacije. Pre svega u EU. I sad čini se, ukrajinske vlasti pokušavaju da načine „dobar potez“ u lošoj igri, ističući protiv političkog oponenta nove optužbe. Očigledno, da niko ne bi posumnjao u njene kriminalne sklonosti.

Podizanje još jedne optužnice predstavlja reakciju vlasti na odjek, koji je imala presuda po „gasnom procesu“ smatra ukrajinski politikolog Jurij Jakimenko.

Radi se o tome da se dokaže činjenica lične zainteresovanosti Julije Timošenko za ono što joj je inkriminisano po prethodnom predmetu. Jer tada to nije bilo očigledna činjenica. Situacija ne doprinosi ni autoritetu vlasti u celini, ni konkretnim predstavnicima države. Očigledno je da nove optužnice samo pogoršavaju odnos prema Ukrajini. Ako se suđenja nastave i ako u njima i dalje bude figurirao lider opozicije postaviće se pitanje zašto to nije bilo učinjeno ranije.

Očigledno je da se zbog novog suđenja Timošenko predsednik Ukrajine našao u vrlo dvosmislenom položaju. S jedne strane, formalno Viktor Janukovič nije protiv ponovnog razmatranja presude i priznaje da ona ometa integraciju zemlje u EU. S druge, teško da bi bez znanja prvog čoveka u državi protiv Timošenko mogla biti podignuta nova optužnica. Previše pomno njenu sudbinu prati Zapad. Po rečima istog ovog Janukoviča „pod mikroskopom“.

Takve stvari se ne rešavaju u jednom trenutku. Odavno je bilo jasno da će ukrajinski predsednik probleme s prethodnom vlašću rešavati vrlo ozbiljno, smatra stručnjak Centra za političku konjunkturu Evgenija Vojko.

Julija Timošenko je dugo vremena sve pregovore o gasu s Rusijom i Evropskom unijom držala pod kontrolom. I to je radila uspešno i efikasno. Sad vidimo da predsedniku Janukoviču ne polazi za rukom da reši pitanje gasa s Moskvom. Imajući u vidu da je već nastupila jesen problem zahteva hitno rešenje. Zasad ga nema. I u ovoj situaciji bi Timošenko mogla da dobije značajne bodove. Zato što je ona ove probleme rešavala jarko i operativno i predstavljala je ozbiljnu pretnju po unutrašnji politički rejting Viktora Janukoviča. Zato je ovde politički potekst bezuslovno vidljiv. Jer, Timošenko je stavljala na znanje da ne namerava da napusti arenu velike politike.

Evgenija Bojko dodaje da je neutralizacija Timošenko u mnogome usmerena na konsolidaciju zvaničnog Kijeva i da se ne dozvoli pristalicama bivše premijerke, kao ni njoj lično, da ponovo postane ozbiljan konkurent sadašnje vlasti.

Međutim, ne samo presuda, već i namera da se konfiskuje imovina Timošenko – skoro uključujući i lične stvari – kako bi se platio dug za ruski gas u Ukrajini izaziva aktivne reakcije. Pristalice političarke planirale su za 14. oktobar niz većih akcija. Raspoloženje u taboru opozicije je odlučno i beskompromisno. Politikolozi smatraju da situacija postaje eksplozivna. Jer istovremeno niz društvenih organizacija namerava da održi svoje mitinge i da uputi ekonomske i socijalne zahteve vladi.