Buš neće biti amnestiran

Amnesty International poziva kanadske vlasti da uhapse bivšeg predsednika SAD. Pravobranioci optužuju Džordža Buša-mlađeg za „mučenja, surovo ophođenje prema zarobljenicima, kao i za kidnapovanje ljudi“ i zahtevaju da se podvrgne krivičnom gonjenju. Poseta bivšeg predsednika Otavi treba da se ostvari 20. oktobra.

Iz „Međunarodne amnestije“ tvrde da su prikupili sve dokaze o učestvovanju Buša-mlađeg u kršenju čovekovih prava. Radi se o epizodama vezanim za hapšenje osumnjičenih za terorizam i njihovo držanje u tamnici u vojnoj bazi Guantanamo u periodu 2002-2009. godine. Zaista, mnogo od onoga što se tada dešavalo, činilo se po nalogu Centralne obaveštajne uprave (CIA) SAD, ističe predsednik ruske međuregionalne pravobraniteljske organizacije „Agora“ Pavel Čikov:

Utvrđeno je da je CIA koristila takozvane leteće zatvore i da je tajno držala uhapšene zbog sumnje da su učinili neki zločin, čak i ako nije bio u pitanju terorizam, na teritoriji drugih država. U skladu s tim – nije im omogućavalo ni da se brane, niti da komuniciraju s advokatima. Koristili su – to je takođe pouzdano utvrđeno – zabranjene metode. I CIA je na čelu s direktorom pokušavala da ubedi javnost u to da je moguće koristiti takozvano mučenje vodom kad se voda naliva u nozdrve. I to, navodno nije neki nečovečan odnos, što je Obamina administracija kasnije priznala za nezakonito.

Međutim, to da je delatnost CIA sankcionisana direktno iz Bele kuće nije dokazano ističe ruski politikolog Maksim Minajev. Jedna je stvar kad se informacije nalaze u otvorenim izvorima. Međutim, ako nema direktnih dokaza priča izgleda previše ispolitizirana – siguran je stručnjak:

Imajući u vidu da se pojavljuje figura bivšeg predsednika logično je pretpostaviti da se Amnesty International koristi kao mehanizam unutrašnje političke kampanje. Buš-mlađi je mogao da sankcioniše samo opšti sistem uticaja na lica osumnjičena za terorizam. Međutim, on nije izdavao konkretne naloge, kako na primer, da se operativno sprovode istražni i drugi postupci. To što tema Guantanama sad ponovo isplivava treba posmatrati u kontekstu pritiska na republikance. To je igra u korist Obamine ekipe. Zato što nije on zatvorio vojnu bazu i zatvor. I to je pokušaj da se pažnja elektorata skrene sa sopstvenih promašaja na promašaje koje je dopustio Buš-mlađi. Tim pre apsurdno izgleda obraćanje pravobranilaca iz „Međunarodne amnestije“ vlastima Kanade, kaže u zaključku Maksim Minajev:

Kanada nikad neće uhapsiti nikoga od predstavnika najvišeg rukovodstva SAD. Zato što je vodeći vojno-politički, političko ekonomski partner. I čak ako se to dogodi, Otava će se na takav korak odlučiti samo po dozvoli i dogovoru s Vašingtonom. A u drugim okolnostima – po liniji Interpola ili po liniji OUN – to je potpuno nemoguće.

Ovo nije prvi pokušaj Amnesty International da pozove Buša-mlađeg na odgovornost. U februaru je zahtevala njegovo hapšenje od švajcarskih vlasti i bivši predsednik je morao da odloži svoju posetu ovoj zemlji. Bojazni nisu bile neosnovane, ali političar ovog ranga uvek ima mogućnost da izbegne krivično gonjenje, ističe ruski pravobranilac Olga Sadovska.

Postoji univerzalna jurisdikcija. Ona omogućava vlastima zemlje u kojima važi da primenjuju mere, uključujući hapšenje i osudu građana, koji se optužuju za vršenje genocida i drugih zločina protiv čovečanstva. To na primer, funkcioniše u Francuskoj. Međutim, ove pravne procedure često nailaze na diplomatske i političke prepreke. Ukoliko neki sudija čak i izda nalog za hapšenje čovek će ga svejedno izbeći i napustiće teritoriju zemlje. U istoj ovoj Francuskoj je ovo praktikovano. Čini mi se da je doputovao bivši ministar unutrašnjih poslova Mauritanije, koji je takođe osumnjičen za vršenje vojnih zločina. Prikupljeni su podaci, pokušali su da ga uhapse. Međutim, on je u tajnosti vraćen diplomatskim kanalima. Osim Amnesty International Buša-mlađeg za kršenje prava čoveka optužuje i Human Rights Watch i još oko stopedeset pravobraniteljskih organizacija u celom svetu. Imaju problema i bivši članovi ekipe Bzuša-mlađeg. Tako je Amnesty International zahtevao da se uhapsi i bivši potpredsednik SAD Dik Čejni.