Moj predlog Evroazijske unije

Prvog januara 2012. godine startuje najvažniji integracioni projekt - jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana. To je projekt koji je, bez preterivanja, istorijski kamen međaš ne samo za naše tri zemlje nego i za sve države na postsovjetskom prostoru.

U suštini, reč je o pretvaranju integracije u razumljiv i privlačan, stabilan i dugoročan projekt za građane i biznis, koji ne zavisi od ćudljivosti tekuće političke ili bilo kakve druge konjukture.

Napominjem da je upravo takav zadatak postavljen prilikom stvaranja Evroazijske ekonomske zajednice (EvrAzES) 2000. godine. I u konačnom zbiru upravo su logika tesne, međusobno korisne saradnje i shvatanja da postoje zajednički strateški nacionalni interesi naveli Rusiju, Belorusiju i Kazahstan da formiraju Carinsku uniju.

Prvog jula 2011. godine na unutrašnjim granicama naše tri zemlje je ukinuta kontrola nad kretanjem robe, što je konačno uobličilo formiranje jedinstvene carinske teritorije sa jasnim perspektivama za realizaciju najambicioznijih poslovnih inicijativa. Mi sada od Carinske unije činimo korak prema Jedinstvenom ekonomskom prostoru (JEP). Stvaramo kolosalno tržište sa više od 165 miliona potrošača, sa unifikovanim zakonodavstvom, slobodnim kretanjem kapitala, usluga i radne snage.

Za građane će ukidanje migracionih, pograničnih i drugih barijera, takozvanih „radnih kvota" značiti mogućnost da bez bilo kakvih ograničenja biraju gde će živeti, sticati obrazovanje i raditi.

Velike mogućnosti se otvaraju i za biznis. Govorim o novim dinamičnim tržištima, gde će postojati jedinstveni standardi i zahtevi za proizvode i usluge, pri čemu će u večini slučajeva oni biti unifikovani sa evropskim. To je važno s obzirom da sada svi mi prelazimo na savremene tehničke pravilnike, i usaglašena politika će nam omogućiti da izbegnemo tehnološke neusklađenosti i trivijalne nepodudarnosti proizvoda. Štaviše, svaka kompanija iz naših zemalja će u svakoj državi članici JEP faktički imati sva preimućstva domaćeg proizvođača uključujući i pristup državnim porudžbinama i ugovorima.

Svojevremeno je Evropljanima bilo potrebno 40 godina da prođu put od Evropske zajednice za ugalj i čelik, pa do Evropske Unije. Formiranje Carinske unije i JEP se odvija mnogo dinamičnije s obzirom da ono uzima u obzir iskustva EU i drugih regionalnih zajednica. Mi vidimo njihove i jake i slabe strane. I u tome je naša očevidna prednost, koja nam omogućava da izbegnemo greške i ne dopustimo ponavljanje raznih birokratskih opterećenja.

KONTURE PROJEKTA

Od 1. januara 2012. godine u punoj meri će proraditi i Sud EvrAzES. Da se obraćaju tom sudu po svim pitanjima koja su povezana s diskriminacijom i narušavanjima pravila konkurencije i ravnopravnih uslova vođenja biznisa, mogu ne samo države nego i svi učesnici u ekonomskom životu.

Suštinska karakteristika Carinske unije i JEP je i postojanje naddržavnih struktura.

Stvaranje Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora daju u perspektivi osnovu za formiranje Evroazijske ekonomske unije. Istovremeno će ići i postepeno širenje kruga članova Carinske unije i JEP na račun punopravnog priključenja Kirgizije i Tadžikistana.

Ne zaustavljamo se na tome i postavićemo pred sebe ambiciozni zadatak: da se podignemo na novi, još viši nivo integracije - prema Evroazijskoj uniji.

Kako mi vidimo perspektive i konture tog projekta?

Kao prvo, ne radi se o tome da u ovom ili onom obliku ponovo stvaramo SSSR. Naivno bi bilo pokušavati da restauiramo ili kopiramo ono što je već ostalo iza nas u prošlosti, međutim tesna integracija na novim vrednosnim, političkim i ekonomskim osnovama - to je zahtev našeg vremena.

Mi predlažemo model snažne nadnacionalne zajednice, koja je sposobna da postane jedan od polova savremenog sveta i pri tom da igra ulogu efikasne „spone" između Evrope i dinamičnog Azijsko-tihookeanskog regiona. To znači i da je na bazi Carinske unije i JEP neophodno preći na tešnju koordinaciju ekonomske i valutne politike te stvoriti punovrednu ekonomsku uniju.

Objedinjavanje prirodnih resursa, kapitala, ogromnog ljudskog potencijala omogućiće Evroazijskoj Uniji da bude konkurentna u industrijskoj i tehnološkoj trci, u takmičenju za privlačenje investitora, za stvaranje novih radnih mesta i inovativnih proizvodnji. I uporedo sa drugim ključnim igračima i regionalnim strukturama - poput EU, SAD, Kine, ATEZ (Azijsko-tihookeanska ekonomska zajednica) - obezbeđivati stabilnost globalnog razvoja.

Kao drugo, Evroazijska Unija će poslužiti kao svojevrsni centar daljih integracionih procesa. To jest, formiraće se putem postepenog spajanja postojećih struktura - Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora.

Dalje, Evroazijska Unija - to je otvoreni projekat. Mi pozdravljamo priključenje njemu i drugih partnera, prvenstveno zemalja iz Zajednice Nezavisnih Država. Pritom ne mislimo bilo koga požurivati ili podsticati. To mora da bude suverena odluka svake države, koju nalažu njeni sopstveni dugoročni nacionalni interesi.

EU ILI EVRAZES LAŽNA DILEMA

Ovde bih hteo da dotaknem jednu, po mom mišljenju, veoma važnu temu. Neki naši susedi obrazlažu nepostojanje želje da učestvuju u dubljim integracionim projektima na postsovjetskom prostoru time što je to navodno u suprotnosti sa njihovim evropskim izborom.

Smatram da je to lažna dilema. Mi se ne spremamo da se od bilo koga ograđujemo niti da se bilo kome suprotstavljamo. Evroazijska Unija će se graditi na univerzalnim integracionim principima kao neotuđivi deo Velike Evrope, koju objedinjuju jedinstvene vrednosti slobode, demokratije i tržišnih zakona.

Još 2003. godine Rusija i EU su se dogovorili o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora, o koordinaciji pravila ekonomske delatnosti bez stvaranja nadnacionalnih struktura. Da bismo razvili tu ideju, predložili smo Evropljanima da zajedno razmislimo o stvaranju harmonične zajednice ekonomija od Lisabona do Vladivostoka, o zoni slobodne trgovine i čak o većim oblicima integracije, kao i o formiranju usaglašene politike u sferi industrije, tehnologija, energetike, obrazovanja i nauke. I na kraju, o ukidanju viznih ograničenja. Ti predlozi nisu ostali da vise u vazduhu, već ih evropske kolege detaljno razmatraju.

Sada će učesnik dijaloga sa EU postati Carinska a ubuduće i Evroazijska Unija. Na taj način ulazak u Evroazijsku Uniju, pored direktnih ekonomskih koristi, omogućiće svakoj od njenih članica da se brže i sa jačih pozicija integriše u Evropu.

Osim toga, ekonomski logičan i izbalansiran sistem partnerstva Evroazijske Unije i EU u stanju je da stvori realne uslove za promenu geopolitičke i geoekonomske konfiguracije celog kontinenta i imao bi nesumnjivo pozitivan globalni efekat.

Danas je očigledno da je svetska kriza, koja je izbila 2008. godine, imala strukturni karakter. Mi i sada vidimo njene jake posledice. Koren problema se nalazi u nagomilanim globalnim disbalansima. Pri tom veoma teško ide proces izrade postkriznih modela globalnog razvoja.

Prema našem mišljenju, izlaz može da bude izrada zajedničkog pristupa, što se kaže, „odozdo". Isprva, unutar postojećih regionalnih struktura - EU, NAFTA, ATEZ, ASEAN i drugih, a zatim putem dijaloga između njih. Upravo iz takvih integracionih „ciglica" može da se izgrade stabilniji karakter svetske ekonomije.

Na taj način naš integracioni projekt se podiže na kvalitativno novi nivo, otvara široke perspektive za ekonomski razvoj, stvara dodatne konkurentske prednosti. Takvo objedinjavanje napora će nam omogućiti ne samo da se upišemo u globalnu ekonomiju i sistem trgovine nego i da realno učestvujemo u procesu izrade rešenja koja stvaraju pravila igre i određuju konture budućnosti.

Ubeđen sam da je stvaranje Evroazijske Unije efikasna integracija - to je onaj put koji će omogućiti njenim članicama da zauzmu dostojno mesto u složenom svetu 21. veka. Samo zajedno naše zemlje su sposobne da se upišu među lidere globalnog rasta i civilizacijskog progresa, da postihnu uspeh i prosperitet.

Najvažniji delovi autorskog teksta V. V. Putina, objavljenog u vodećem ruskom dnevnom listu „Izvestija" pod naslovom „Novi integracioni projekt za Evroaziju - budućnost koja se rađa danas". Na srbskom jeziku tekst je objavljen na sajtu www.fakti.org

Preveo Ratko Č. PAIĆ