Zamenik ministra finansija Sergej Storčak: "Evropa" kao koncept je virtuelna. Sastoji se od mnogih suverenih dužnika

Pretnja značajnog prilagođavanja na finansijskim tržištima i dalje postoji, rekao je u intervjuu radio stanici "Glas Rusije", zamenik ministra finansija Sergej Storčak. Međutim, veliki broj pretpostavki ukazuje na to da će se novi šokovi izbeći.

U svetu postoji visok rizik od ponavljanja krizne 2008.godine. Ali, ne treba zaboraviti da se 2011 razlikuje od 2008,  danas je veliki broj ljudi uključen u analizu i praćenje  situaciju i blagovremeno formulisanje mera sprečavanja krize.

Ovom temom, vezanom za dug raznih zemalja, stručnjaci se sad bave unapred, a ne onda kada ove procese više nije moguće kontrolisati. To nam daje osnovu da kažemo da je moguće nove ekonomske probleme saseći u korenu. Danas, ovom temom se bave ne oni, na zvučnim pozicijama u međunarodnim organizacijama, nacionalnim vladama, ministarstvima finansija, već oni koji se zaista razumeju, stručnjaci. Ovi ljudi, kojima su poverena pitanja iz oblasti  usvajanje antikriznih mera, stekli su iskustvo  2008,  a sada pokušavaju da spreče nastanak krize. Mislim da će im uspeti. Bilo bi veoma čudno da im ne pođe za rukom. Ali, ako oni ne mogu da održe situaciju, onda će morati da preispitaju svi postojeći modeli ekonomskog razvoja.

Međutim, govoreći o uticaju globalne krize u 2008, ne treba da zaboravimo činjenicu, da je model zasnovan na interakciji tržišta, omogućio milijardama ljudi da se poboljšaju kvalitet njihovog života:

„Održiv ekonomski rast, koji je primetan u periodu od 2001-2003, do krize, relativno visoke stope rasta u Evropi, Sjedinjenim Državama, da ne pominjemo zemlje sa tržištima u razvoju, u velikoj meri podstaknuo je mobilnost  toka gotovine  sa jednog tržišta na drugo.Upravo zahvaljujući privlačenju kapitala sa drugih tržišta, stale su noge ekonomije Brazila, Meksika, Argentine i Kine. Tokom proteklih 20 godina, milioni, stotine miliona ljudi se spasao od siromaštva.“

Ali, s druge strane, ovaj napredak je doveo do toga, da regulatori  mnogih a posebno razvijenih zemalja,  "izgubio svaki osećaj za inovacije koje su se dogodile u finansijskom sektoru." Svoju ulogu u podsticanju krize, imale su i agencije za kreditni rejting. Slabljenje njihove pažnje,  dovelo je do  manje stroge i temeljne procene  rizika u vezi sa kreditiranjem zajmoprimaca. Kao rezultat toga, desilo se to da su slabo kotiranim hartijama od vrednosti dodeljeni visoki kreditni rejtinzi. Međutim, investitori su nastavili da kupuju ove hartije od vrednosti. Zato danas, regulatori  se udruženo i sistematski bave  svim relevantnim finansijskim institucijama. Ključnu ulogu, u modernom finansijskom sistemu, mora da igra, po rečima Sergeja Storčaka, Međunarodni monetarni fond (MMF). Nema druge strukture, koja je sposobna da kombinuje političke i finansijske resurse u celom svetu, jednostavno ne postoji. Stoga, prioriteti članova BRIKS (Brazil, Rusija, Kina, Indija, Južna Afrika), povezani su sa povećanjem uloge MMF-a.

„Države moraju  da deluju u okviru sopstvene zakonske procedure. BRIKS zemlje, posebno Rusija i Kina, ne mogu da sakupe neku novčanu masu, a zatim da je ponude Evropi. "Evropa" kao koncept je virtuelna. Sastoji se od mnogih suverenih dužnika. Neki od njih imaju poteškoća u ispunjavanju svojih dužničkih obaveza. Ali, većina  dovoljno čvrsto stoji na nogama i refinansiraju ili izmiruju svoje obaveze. Nema zajedničke štedne kasice, neke vrste pomoći odjednom i svima. BRIKS je jasno stavila do znanja, da su prioriteti  povezani sa ojačavanjem kapaciteta  MMF. Možemo da smislimo, kreiramo  neke druge oblike, mehanizam interakcije u vezi sa pretnjom finansijske krize. Ali u stvarnosti postoji samo jedno sredstvo – a to je Međunarodni monetarni fond.“

Prema rečima Sergeja Storčaka, samo razumevanje koncepta "pomoć", koja se sve više koristi u oblasti ekonomskih odnosa, je pogrešno. Mi  uvek moramo imati na umu da postoje realne finansijske situacije koja se razvijaju po svom scenariju. U ovoj situaciji, postoje  kreditori, investitori a  oni  su suvereni dužnici. Poverioci i dužnikci, naročito ako su u pitanju države, uvek se mogu dogovoriti. I ne treba se u kontekstu suverenih država, govoriti o pomoći, dodao je Sergej Storčak.