Možemo li se ljutiti na ogledalo?

Kako je već saopšteno, ovih dana američka rejting agencija Standard end Purs spustila je za jedan stepen dugoročni rejting Italije sa daljom negativnom prognozom. Kao odgovor na to premijer Silvio Berluskoni je izjavio da je data odluka doneta na osnovu novinskih članaka. On je doveo u sumnju čiste namere agencije, izjavivši da u njenom delovanju ima političkih motiva. Sa svoje strane Standard end Purs je naneo naredni udarac, objavivši smanjenje kreditnih rejtinga i prognoza za 15 italijanskih banaka i finansijskih kompanija odjednom.

Šta je to — rat finansijskih eksperata i političara? Po mišljenju poznatog nemačkog ekonomiste Maksa Ota, tako i jeste. U intervjuu za radostanicu Dojčlandfunk on je nazvao pomenutu odluku agencije Standard end Purs neskrivenom intrigom, koja stoji na ivici ekonomskog rata. Po rečima naučnika, ako Americi, čiji je budžetski deficit dva puta veći od italijanskog, daju najviši rejting, a Italiji, naprotiv, smanjuju, ovde već nešto ima.

Evropski eksperti sve glasnije spore koliko je Berluskoni u pravu. Da, budžetski deficit u Italiji nije toliko velik — 4%. Ali državna zaduženost je dostigla već 2 triliona evra, i italijanski biznis u svojoj masi je prestao da generiše profit. Najveća aviokompanija Alitalija, recimo, posluje sa gubicima i Italijani pokušavaju da je oslobode. Prehrambeni gigant Parmalat već 10 godina falsifikovao je izveštaje, skrivajući ogromne gubitke. I sve to, po rečima štampe, dešava se u kontekstu ”mafionznog načina života” i ”prestarelog Kazanove” koji se uporno drži za fotelju šefa kabineta. U takvim okolnostima, upozoravaju eksperti, Italija treba da se plaši više ne grčkog, već libijskog scenarija.

Između ostalog, što se tiče Grčke, rejting agencija Mudis smanjila je ovih dana kreditni rejting za 8 grčkih banaka odjednom i to za 2 stepena. Istovremeno smanjila je rejtinge dva francuska giganta — Sosijete Ženeral i Kredit Agrikol. Švajcarski Neu Ciriher Cajtung citira ovih dana reči direktora Hamburškog instituta za međunarodnu ekonomiju Tomasa Štraubhara o tome da je neophodno lišiti uticaja agencije koje su u prvom redu američke. One, smatra profesor, sasvim su neupotrebljive za Evropu i predstavljaju pretnju po njenu stabilnost. Evropski mediji navode šalu da je direktni konkurent američkih rejting agencija samo Pentagon: on može da izbriše sa lica Zemlje čitave države pomoću bombi,a agencije čine isto, smanjujući zemljama kreditne rejtinge.

Po rečima Andrea Sapira, profesora ekonomije Slobodnog briselskog univerziteta, rejting agencije u periodu pre krize su ćutale, i za to su ih pravedno optužili. Sada one ne prestaju da donose loše vesti. U mnogome to je povezano sa time, smatra Sapir, što vlade ne izlaze na kraj sa krizom. Sa njim se delimično slaže nemački kolega Volfgang Franc, profesor univerziteta Manhajma i šef nemačkog Ekspertskog saveta za analizu ekonomskog razvoja.

Naravno, za vreme finansijske krize 2008. godine rejting agencije nisu se proslavile. One su, na primer, postavile nekim aktivima rejting ”Tri A”, mada je u suštini se bio samo privid. Ali treba priznati da agencije ocenjuju zemlje u celini. Njihovi analitički podaci se odlikuju otvorenošću. I one mogu da donose samostalne odluke. Jer jedna od njih je, u krajnjoj liniji, smanjila kreditni rejting SAD. Tako da se ne bih saglasio sa tvrdnjom o tobože zluradim američkim ekspertima koji danas anatemišu veličanstvenu italijansku privredu.

U principu, svi eksperti se slažu da se ne treba slepo uzdati u rejtinge. Ali dok političari budu bili nemoćni pred krizom, agencije će nastaviti da igraju ulogu ogledala. Prema poslovici, ne možemo se ljutiti na ogledalo ako je lice krivo. Nije li krivo samo ogledalo, vreme će pokazati.