Lažni lekovi – niko odgovoran

Ma koliko teške posledice ostavljala, nijedna medicinska afera koja je poslednjih godina potresala srpsku prestonicu i celu Srbiju, nije dobila sudski epilog. Slučajevi su se završavali različito: podnošenjem krivičnih prijava protiv nepoznatih počinilaca ili kako je to urađeno pre nedelju dana, kada je otkriveno da je 95 osoba primilo lažni tetanusni serum, javnim prozivkama bez konkretnih imena. Postavlja se pitanje zbog čega su samo zdravstvene ustanove dobile dopis nadležnog ministarstva da se na tržištu nalazi lažni serum i zašto nisu istovremeno obavešteni svi učesnici u prometu lekova? Kako saznajemo u jednoj veledrogeriji, dopis o povlačenju lažnog seruma sa tržišta u ovu ustanovu stigao je tek juče. Samim tim ostaje nejasno da li su se proteklih dana na tržištu, ipak, mogli naći lažni serumi.

Javnost je ostala uskraćena i za odgovore na pitanje šta je bilo sa krivcima koji su, pre dve godine, ugrozili život 20.000 pacijenata u zdravstvenim ustanovama, kada su bolesnici umesto seruma protiv tetanusa primali destilovanu vodu.

Utvrđeno je da je u Srbiju navodno uvezen falsifikovani „tetagam”, ali je ostalo čudno što u drugim državama, koje takođe na tržištu imaju ovaj serum, nije pronađen nijedan slučaj falsifikovanog leka.

Lažne ampule tada je kupilo 150 zdravstvenih ustanova u zemlji, a ukupno ih je u Srbiji nađeno 28.000. Kompanija „Farmalogist”, jedan od distributera lažnog leka, preparat je kompenzacijom nabavila od preduzeća „Vetfarm”, koji ga je nabavio od „Anleka”, a ta kuća od firme „Ivisiks”. Tada se u medijima kao mogući uvoznik spornog leka pojavila i kompanija „Omega”, a u javnosti su se spominjali i uvoznici „Hermes” iz Lebana i „Liliput” iz Subotice. Nadležni su, povodom ovog događaja, najavljivali da bi zbog posedovanja neregistrovanog leka, veledrogerije mogle da budu kažnjene sa tri miliona dinara. U istoj situaciji, ovlašćenim licima kompanija bi, ako se ispostavi da je reč o krivičnom delu, mogle da budu izrečene zatvorske kazne od jedne do 10 godina. To se, međutim, nije dogodilo.

– Sva krivica u ovom slučaju, nažalost, pala je na distributere i veledrogerije. Privredni sud je utvrdio da i mi imamo stepen krivice zbog privrednog prestupa, ali smo uložili žalbu na ovakvu odluku. Proces još traje. Lažne ampule su bile „ubačene” u naš sistem preko ovlašćenih firmi za promet lekova. Prema informacijama koje imamo, dosad nisu otkriveni odgovorni za ovu aferu. Kada dobijemo robu, dužni smo da verujemo papirima i sertifikatima koji stižu zajedno sa lekovima. Ne možemo da otvaramo svako originalno pakovanje i da proveravamo šta se u njemu nalazi – istakao je Miomir Nikolić, direktor kompanije „Farmalogist” i objasnio da od tog neprijatnog iskustva posluju samo sa „Jugohemijom”.

Nikolić naglašava da njegova kompanija nije distribuirala lažni serum protiv tetanusa koji su nedavno primili pacijenti domova zdravlja u Boljevcu i Banatskom Novom Selu.

– Današnje kopije lekova su usavršene, a plagijati se nalaze svuda u svetu. Čuo sam za slučaj da su čak falsifikovani i lekovi za lečenje HIV-a. Protiv takvih stvari mora da se bori država, a ne uvoznici i distributeri. Sud može da presuđuje na osnovu dokaza koje nadležni dostave – dodao je naš sagovornik.

Ptičji grip je bio jedan od povoda da građani Srbije, po ko zna koji put, budu obmanuti. Naime, zahvaljujući novinarima našeg lista, otkriveno je da nano-maske za lice koje se kod nas proizvode, nemaju potrebni atest i da ne mogu da zaštite ljude od ptičjeg gripa. Ovim povodom, međutim, niko od nadležnih nije reagovao.

Da se na tržištu Srbije mogu naći različiti lažni lekovi, a da niko ne odgovara za svoja dela, govori i slučaj, od pre nekoliko godina, kada je falsifikovani lek za čir „omeprol”, čiji je proizvođač „Zdravlje Aktavis” iz Leskovca, preplavio tržište. Isti slučaj zabeležen je i sa antibiotikom „ciprocinal”. Poznato je i da su devedesetih godina, u našoj zemlji uvezeni kineski lekovi vredni oko pet miliona maraka, a da kada je otkriven njihov loš kvalitet, nisu ni distribuirani.

Kao i u ranije pomenutim slučajevima, tajna je šta se dogodilo sa ovim lekovima i ko je dogovarao njihovu nabavku.

Najdalje se otišlo u slučaju Ljiljane Đurović-Remović koju je Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu optužilo da je odgovorna što su tri osobe, tokom 2004. godine, posle transfuzije, zaražene virusom HIV-a.

– Sudu je nedavno dostavljeno medicinsko veštačenje u predmetu protiv Ljiljane Đurović-Remović. Veštačenje je radio dr Zoran Stanković, bivši ministar odbrane i načelnik VMA. Sudija koja vodi postupak protiv Đurovićeve je trenutno na bolovanju, a čim dođe zakazaće nastavak glavnog pretresa – kaže za „Politiku” Dragan Milošević, sudija i portparol Trećeg opštinskog suda.

I dok je zajedničkim radom policije i tužilaštva, u relativno kratkom vremenskom periodu, otkrivena osoba koja je odgovorna što su virusom HIV-a, tokom različitih operacija, zaraženi beba, čovek i žena, slučaj kontaminacije uzoraka krvi Rh negativnih trudnica, otkriven sredinom maja prošle godine, još je – tajna.

– Direktorka Instituta za transfuziju je, odmah posle nemilog događaja, sprovela unutrašnju kontrolu ne bi li utvrdila ko je od zaposlenih na Odeljenju za imunohematološka ispitivanja i prenatalnu zaštitu mogao da ukapa serum . Ubrzo je podnela i krivičnu prijavu protiv nepoznatog izvršioca. U saradnji sa drugim odeljenjem SUP-a u Beogradu, Treće opštinsko tužilaštvo je obavilo sve potrebne provere. Saslušani su svi zaposleni na pomenutom odeljenju, ali pretkrivični postupak nije dao rezultate. Predmet je, tako, evidentiran do pronalaska počinioca – objašnjava naš sagovornik iz Trećeg opštinskog tužilaštva.

Neki od zaposlenih, na odeljenju na kojem je otkrivena kontaminacija uzoraka krvi Rh negativnih trudnica, danas više na rade ovde. Ne zato što se sumnja u njihovu odgovornost već, kako objašnjava dr Snežana Drašković, direktorka Instituta, zato što je to uobičajeno.

– Sastav zaposlenih na ovom odeljenju više nije isti – objašnjava dr Drašković. – Došli su neki novi ljudi, neki su raspoređeni na druga radna mesta, a neki su otišli u penziju. Promena kadra nije bila uzrokovana spornim događajem. Praksa je da ljudi u Institutu s vremena na vreme menjaju radna mesta.

Ministarstvo zdravlja je, čini se, i prošle nedelje ostalo nedorečeno. Obelodanilo je da je 89 ljudi u Boljevcu i šest u Banatskom Novom Selu, u periodu od jula do septembra, primilo lažni serum protiv tetanusa. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević javno je priznao novu aferu u zdravstvu, ali i naglasio da su „protiv odgovornih podnete krivične prijave”. Niko u Ministarstvu, međutim, nije mogao da „otkrije” protiv koga je i kome podneta dokumentacija o ovom slučaju.

– Stav je ministarstva da ne govorimo protiv koga su podnete krivične prijava – kratka i kategorična je, u razgovoru s nama, Ružica Nikolić, pomoćnica ministra zdravlja.

I dok nadležni tvrde da je „lažni serum protiv tetanusa neškodljiv po njihovo zdravlje”, da će odgovorni „uskoro biti otkriveni i odgovarati za nedela koja su počinili” i da će „sve uraditi da do sličnih situacije više ne dođe”, pacijenti strahuju. Od lekara očekuju pomoć, a ne nove afere.