Zamrznuti“ AC… i smrznuti se sam

Budućnost nuklearne energetike je tema za specijalni sastanak ministara na marginama 66. Generalne skupštine Organizacije Ujedinjenih Nacija. Razmatranje je inicirao Ban Ki-Mun – pobornik potpune revizije savremene politike nuklearne bezbednosti i realne ocene „pluseva“ i „minusa“ mirnog atoma.

Talas odricanja od nuklearki posle Nemačke, Italije i Švajcarske, došao je do Francuske, gde atomska energija 80 procenata obezbeđuje potrebe ekonomije. Strasti su užarene nakon eksplozije, koja je 12. septembra zagremela u fabrici za preradu nuklearnih otpadaka u Markulu (Marcoule) na jugu zemlje.

- Ukoliko odricanje od atomskih stanica bude raslo, da li Evropu očekuje svetla budućnost ili totalna zima? Poznati ekolog, akademik Aleksej JABLOKOV je raspoložen optimistički:

Neverovatno brzo se razvijaju elektrostanice na vetar, plimu, talase. Uz savremene tehnologije Evropi dovoljna je energija od stanica koje se mogu montirati čak i u Biskajskom zalivu ili u Severnom moru. Plovci se ljuljaju na talasu i daju struju. Postoje veliki planovi za korišćenje sunčane energije Sahare. Uzgred rečeno, Rusija bi isto tako mogla da se dogovori s Kazahstanom i da koristi njegove pustinje. A da ne govorim o geotermalnoj energiji. Ona postoji svuda na zemlji, a ne samo u vulkanskom Islandu ili na Kamčatki. Reći ćete da su to planovi za 22. vek! Međutim, već danas broj vetrenjača raste brže nego izgradnja novih nuklearki. Naravno, niko se u jednom trenutku neće odreći atoma, inače, zaista čovek lako može i da se smrzne. Svaka zemlja ima rokove: u Nemačkoj – posle 22., u Švajcarskoj – posle 34. godine.

„Obećavati se može bilo šta, oponira ekologu potpredsednik „Nuklearnog društva Rusije“ Sergej KUŠNAREV. Ko će proveriti za četvrt veka? Tu je, kako glasi istočnjačka mudrost: „ili će magarac crći ili će šah umreti“.

Nemački političari kako bi udovoljili izbornoj kampanji usvajaju odluke o zamrzavanju atomskih stanica. Međutim, uveravam vas da ćemo posle izbora čuti glasove, eto, ne može se računati samo na gas. Odnosno, odricati se atoma i povećavati zavisnost od Rusije. Ozbiljno se u Evropu ne može odigrati protiv „atomske karte“. Pa, ako Nemačka zatvori nuklearke uvoziće istu tu, samo skuplju energiju iz Francuske ili Poljske koje ne zatvaraju centrale i rado prodaju višak resursa? Druga stvar su rizici i problemi. Njih u energetici ima svuda. Treba prosto poštovati standarde bezbednosti IAEA, Svetskog udruženja operatera atomskih centrala, ne postavljati nacionalno zakonodavstvo iznad međunarodnog, a još, ne treba izbegavati iskustvo drugih prilikom saniranja nesreća na AC. U novembru će se navršiti 25 godina otkako smo napravili „sarkofag“ iznad reaktora u Černobilju, gde je izbila nesreća. Četvrt veka je prošlo, a on je čitav. Imamo jedinstveni u svojoj vrsti Institut za poljoprivrednu radiologiju u Obninsku, koja istražuje uticaj radijacije na namirnice, vodu, biljni svet. Međutim, Japanci, stručnjake za Černobilj pozivaju iz… Holandije! Sve to zbog spornih „severnih teritorija“.

Da li će alternativni izvori energije zameniti tradicionalne i mirni atom koji postoji već više od 60 godina? „Alternativa nije tako bezopasna, smatra Sergej KUŠNAREV. Buka vetrenjača je pogubna poljudski mozak. Hidroenergetika su veštačka jezera i potopljena naselja. Sunčane baterije? Pa, (slikovito govoreći) za jednu sijalicu mogu biti dovoljne. Sunčana energija čini 1% u svetskom bilansu energije. Jednom rečju, ne može se predvideti zalazak visoko tehnološke atomske ere.