Balkanski koridor za jedinstvenu Evropu

Ministrima unutrašnjih poslova zemalja članica EU, koji se okupljaju 22. septembra u Briselu, predstoje složene diskucije. Posle izricanja zahteva od strane Bugarske i Rumunije da se pojasni sitaucija oko primanja obe zemlje u Šengen zonu, zajednički demarš su iznele Austrija i Mađarska. Ministri unutrašnjih poslova obe zemlje zatražili su od EU da pooštri pograničnu i carinsku kontrolu na granicama EU sa Balkanom. Kako se podvlači u njihovom zajedničkom pismu, poslednjih meseci desio se snažan priliv ilegalnih izbeglica iz Avganistana, Iraka, Indije, Pakistana, Somalije i drugih zemalja koji stižu preko takozvanog Balkanskog koridora u Mađarsku i druge zemlje EU.

Odluka Evropske komisije doneta nešto ranije ovog meseca da se zemljama EU dopusti uspostavljanje pogranične i carinske kontrole postala je značajan događaj u istoriji jedinstvene Evrope. I mada se u odobrenim dokumentima podvlači da slične mere treba da nose koordinisani karakter i da se primenjuju kao poslednji resurs, opšti vektor strože politike EU i migraciono-pograničnoj sferi je već zadat. Uz to teško da se treba zavaravati na račun koordinisanosti budućih mera. Kako je otvoreno saopštio predsednik Francuske Nikola Sarkozi, bez obzira na sva uputstva za koordinaciju, donošenje aktualnih odluka ostaje u nacionalnim rukama.

A to znači da se već u skorije vreme može očekivati pojava regionalnih ”interesnih blokova” u redovima EU, zabrinutih zbog situacije u pojedinim pograničnim ili transgraničnim pravcima.

Ali glavobolja za Brisel ipak ostaje Balkanski koridor. Očigledno nadahnuta francuskom i danskom praksom, mere ograđivanja je već preduzela Slovenija u pogledu Hrvatske. Po rečima pres-sekretara slovenske policije Vene Role, priliv ilegalnih imigranata je stekao tendenciju rasta u poređenju sa prethodnih 5 godina. U periodu od januara do maja policija Slovenije je fiksirala uvećanje transgraničnog prometa ilegalaca za 9,2% u poređenju sa sličnim periodom 2010. godine i data tendencija se očuvala tokom kasnijih meseci, podvukla je gospođa Role.

Uporedo sa tim pokušaji zemalja članica EU da polože odgovornost za suprotstavljanje ilegalcima na Brisel vrlo su lukavi. Jer zaoštravanje situacije oko ilegalnih migranata postalo je direktna posledica onih vojnih operacija u kojima same evropske zemlje aktivno učestvuju u ime ne samo EU, već i NATO-a – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova:

Glavna uloga u međunarodnim odnosima prelazi NATO-u i isključivo faktoru sile. To je po meni glavna posledica onih događaja čiji smo svedoci. Zaoštravanje problema na spoljnim granicama EU postalo je direktna posledica nesposobnosti Brisela da sprovodi promišljenu i izbalansiranu politiku na Balkanu i u drugim regionima ključnim za evropsku bezbednost. Na primer, ista ta Austrija ili Mađarska među prvima su požurile da priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova. One su podržale i sumnjive vojne operacije SAD i NATO-a u Iraku i Avganistanu. Tako da treba li sada da se čude zbog problema koji se pojavljuju na njihovim sopstvenim granicama?

Norme EU prvobitno, još 90-ih godina, trebalo je učiniti udobnim pre svega za njegove sopstvene građane. Ipak nametljiva težnja ka ekspanziji prateći NATO, zaokupljenost intervencijama, između ostalog oružanim, u drugim zemljama i dvostruki standardi koje propoveda Brisel, zakonomerno su utabali opasni Balkanski koridor u srcu same Evrope.