„Nezgodni“ saveti Evropi

„Države evrozone i SAD treba da se upregnu u ista kola i zajednički vode borbu s dužničkom krizom bez presedana.“ Ove reči koje su se prošle nedelje čule u poljskom gradu Vroclavu (Wrocław) na neformalnom sastanku ministara finansija EU najčešće citira evropska štampa. Na forumu je, što se takođe stalno ističe u saopštenjima medija prvi put učestvovao šef američkog finansijskog nadleštva Timoti Gajtner (Timothy Geithner). 

Kako ističu komentatori, poziv za „uprezanje u ista kola“ je pre svega upućen širokoj javnosti. Iza zatvorenih vrata sastanka atmosfera uopšte nije bila tako povoljna. Po podacima iz krugova bliskih njenim učesnicima, vašingtonski gost je bio krajnje ljutit. To je bilo izazvano, po Gajtnerovom mišljenju, krajnjom nesposobnošću članova evrozone da se dogovore o putevima izlaska iz krize – najveće u toku svih godina postojanja jedinstvene evropske valute.

Kako prenose reporteri, glavni finansijer SAD, koji je obično rado komunicirao sa štampom, u Vroclavu je izbegavao sve susrete s novinarima. Nije ga bilo ni na tradicionalnoj grupnoj fotografiji. Zato je, kako ističe nemački nedeljnik “Stern” Gajtner iskoristio svoju „premijeru“ na kontinentu radi vršenja pritiska na kolege iz Evropske unije. Evropljani, izjavio je on, treba da ulože više napora radi rešavanja dužničkih problema. Vreme je da se prestane s brbljanjem o raspadu evrozone, presudio je. Evropa ima dovoljno snage da prevlada krizu, ali treba delovati. Što se tiče predloga samog Gajntera oni su se, po svedočanstvu medija sveli na poziv da se poveća Evropski fond finansijske stabilnosti (ESFS) do takvih dimenzija, u slučaju potrebe, od eventualnog bankrota bi se mogla spasiti ne samo Grčka, već možda Italija i Španija. On je pritom podsetio na iskustvo SAD, koje su realizovale velike programe za kreditiranje banaka. Kako konstatuju komentatori niza medija, Evropljani su Gajtneru, u suštini, „pokazali vrata“. Njegove „netražene savete“ oni su nazvali „nezgodnima za Evropu“. Po mišljenju nekih diplomata SAD pokušavaju da učine Evropu „žrtvenim jarcem“ zbog sopstvenih grešaka u finansijskoj politici. „Učinile su mi se čudnim to što, - citira američka agencija “Bloomberg” reči ministarke finansija Austrije Marije Fekter (Maria Fekter) – pored toga što su kod Amerikanaca fundamentalni pokazatelji mnogo gori nego u evozoni, oni nama govore šta treba da radimo.“

A njen belgijski kolega Didije Rejnders (Didier Reynders) je izjavio čak da bi gospodinu Gajtneru bilo bolje da više sluša nego što priča-

Po rečima Mihaila Deljagina, direktora Instituta za probleme globalizacije,u uslovima ekonomske krize protivrečnosti između SAD i Evrope će se zaoštriti. Međutim, on nije sklon da u poseti Timotija Gajtnera vidi neku preterano duboku pozadinu.

– Mislim da je ova poseta pre svega izazvana tehničkim okolnostima. Sad je situacija vrlo jednostavna. Ako evropske banke počnu da se raspadaju to može dovesti do globalne destabilizacije, koja će pričiniti vrlo veliku štetu i Sjedinjenim Državama. SAD su prosto primorane da gledaju šta se dešava u Evropi kako bi u joj u kritičnoj situaciji pružile pomoć. To nije pitanje mešanja u tuđe stvari i nije pitanje dobročinstva. To je pitanje opstanka. Premda, bezuslovno, u uslovima globalne krize opstanak može biti samo privremen.

Ipak, ima i strožih ocena. Nedugo pre Gajtnerove posete Evropi predsednik Pokreta francuskih preduzeća (Medef) Lorans Parizo (Laurence Parisot) izjavila je u intervjuu „Le Figaro“ da su sadašnje teškoće Evrope „režirane“ u SAD. Ona je nazvala „psihološkim ratom“ po njenim rečima „lažne“ prognoze, koje se šire u Americi. To je po njenom mišljenju, u mnogome doprinelo destabilizaciji evrozone.