Svetska alergija

Svetska zdravstvena organizacija je 21. vek nazvala „Vekom alergije“. Broj alergičara na planeti se udvostručava svakih deset godina. Čovečanstvo preživljava epidemiju alergije, smatra zamenik direktora Instituta za imunologiju, doktor medicinskih nauka Natalija Iljina.

U Rusiji od različitih vrsta alergije pati od 13 do 35 procenata građana. Situacija u evropskim zemljama je slična: u Nemačkoj, na primer, ima do 25% alergičara. U SAD ovakvih bolesnika ima oko 15%, konstatuje profesor Natalija Iljina.

Paradoks se sastoji u tome što po podacima epidemioloških istraživanja, ne samo u našoj zemlji, već i u inostranstvu, broj alergičara dostiže 30-40 procenata. To su vrlo visoke cifre! Praktično, nema nijedne patologije koja ne bi bila veoma raširena.

Medicinari nemaju nedvosmislen odgovor na pitanje s čim je povezano tako aktivno širenje alergije na svetu, kaže Iljina.

Bezuslovno, to je nasledna sklonost. Ako oba roditelja pate od alergije, verovatnoća da će se kod deteta razviti alergija iznosi do 70 odsto, a ako pati jedan od roditelja – 40-50 procenata.

Međutim, brz porast broja alergičara se ne može objasniti samo naslednim faktora. Zapažen doprinos širenju alergije daje zagađivanje okoline i otopljenje klime. Jer, zbog povećanja temperature vazduha raste brzina stvaranja polena i njegove koncentracije u vazduhu. Pritom je u te svrhe beskorisno kačiti na prozor vlažne zavese od gaze, čak i ako ih složite po 10 puta. Čestice polena su toliko male da im to ne smeta. U prostorijama i unutrašnjosti automobila mogu se ugraditi samo klima uređaji sa specijalnim filterima, koje treba često menjati.

Kako pokazuje svetska praksa, u megapolisima je alergija mnogo više raširena nego u malim gradovima. Stručnjaci ovo povezuju s većim zagađenjem vazduha gasom, pušenjem u stambenim prostorijama, kafićima i restoranima, smanjenjem zelenih površina u gradu, promenom ishrane i povećanjem aditiva za boju i drugih aditiva za hranu u namirnicama.

Alergija najčešće napada ljude s oslabljenim imunitetom, kao i ljubitelje kućnog života. Jer samo stari jastuk u 40% sopstvene težine može da se sastoji od grinja i kućne prašine. Za smanjenje alergijskog opterećenja ljudima se preporučuje da se izbavljaju od potencijalnih akumulatora alergena – tepiha, garnitura i igračaka. Hroničan stres pojačava alergijske bolesti, preciziraju stručnjaci.

Danas je najefikasnija metoda za borbu s „bolešću 21. veka" vakcina protiv alergije. Ona se sastoji u sve većem uvođenju specijalnih medicinskih preparata na koje se razvija reakcija. Tako se organizam navikava da ne reaguje na dati alergen. Istina, jedini način da se izbegne alergija na lekove i hranu, kao i na životinjsku dlaku jeste da čovek zna svoj alergen i da se trudi da ne dolazi s njim u dodir.