Posle 20 godina

Ove nedelje je obeležena godišnjica događaja, koji nije postao  prekretnica samo za Rusiju, već i uticao na istoriju čitavog sveta. Pre 20 godina su visoki činovnici iz rukovodstva Komunističke partije Sovjetskog Saveza, specijalnih resora pokušali da  preuzmu vlast u SSSR-u, ometnu njegovo pretvaranje u Savez suverenih država (SSD) i zaustave u republikama rast demokratskih raspoloženja. Pokušaj nije uspeo. Posle više godina učesnici tih događaja i eksperti kažu da je upravo tada  bilo odlučeno o sudbini Sovjetskog Saveza. Ti su događaji postali i početak istorije demokratske Rusije.

19. avgusta 1991. godine  u leksikonu građana  pojavila se nova skraćenica – GKČP, a u istoriji Rusije je  prvi događaj dobio naziv puč. Ujutro u svim medijima SSSR-a bila je objavljena zvanična izjava Državnog komiteta za vanrednu situaciju. U tekstu se saopštavalo da  predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov iz zdravstvenih razloga ne može da vrši svoje obaveze, zato vlast u zemlji prelazi tom komitetu. U TV etaru je ostalo samo  emitovanje baleta Labudovo jezero, u Moskvu su ušli tenkovi. Glavni cilj GKČP je bio da onemogući potpisivanje ugovora o stvaranju SSD, koji bi, prema mišlenju članova komiteta, mogao da vodi učvršćenju mesnih vlasti u republikama i raspadu SSSR-a. Mora da se kaže da su pre avgusta 1991. godine Sovjetski Savez praktično napustile Litvanija i Gruzija, dok su Estonija, Letonija i Jermenija  takođe odlučile da postanu nezavisne. Odnosno, SSSR je već počeo da se raspada. Zauzimanje vlasti se desilo, kada je Mihail Gorbačov bio na odmoru na Krimu. Sam Gorbačov je uoči 20. godišnjice puča  izjavio da je znao o namerama GKČP, ali specijalno ništa nije preduzimao.

Mene su odasvud upozoravali: puč, puč, puč. Moja okolina je meni saopštavala, ali nisam mogao da se odlučim za konflikt. Glavni moj kredo je da se izbegne veliko krvoproliće. Međutim, to smo izbegli. Situacija je mogla da vodi građanskom ratu, i to u zemlji, načičkanoj oružjem, između ostalog i nuklearnim. Koje bi snage im ovladale i kako bi upotrebile – teško je reći.

Ujutro 19. avgusta u moskovskoj Beloj kući (tada je to bio Dom Sovjeta) bio organizvan centar otpora GKČP na čelu sa predsednikom RSFSR Borisom Jelcinim. On se sa tenka obratio Moskovljanima, koji su se okupili za miting, i nazvao akcije GKČP državnim udarom. Beloj kući su prišli hiljade pristalica Jelcina, koji su gradili barikade u očekivanju juriša. Odlučujuću ulogu su odigrali upravo Moskovljani, koji su došli da bi podržali demokrate.

Niko se nije pitao da li je bilo ispravno da se istupi protiv GKČP. Odgovor je bio  – to je bilo potrebno da se učini. Zauzimanje vlasti od strane te grupe činovnika moglo je da rezultira katastrofalnim posledicama za sve stanovnike SSSR-a, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije narodni poslanik RSFSR, učesnik odbrane Bele kuće Fjodor Šelov-Kovedjajev.

To  bi bio mučni i krvavi raspad SSSR-a Neuspeh pučista omogućio je izbegavanje krvavih varijanti,  građanskog rata, koji je uvek monstruozan. To je bila zločinačka grupa, koja je delovala van okvira zakona, za koje su istupali. Prirodno je da se ništo pristojno nije smelo očekivati od nje, tim pre što je bila očita demoralizacija vladajuće grupe.

Sami članovi GKČP  posle 20 godina ponavljaju da su pokušali da spasu SSSR od raspada. Nisu nam dali da realizujemo naš pozitivan program, - izjavljuje jedan od aktivnih učesnika udara, zamenik predsednika Saveta odbrane SSSR Oleg Baklanov.

GKČP nije ni dobio, ni izgubio. Izvršena je bila izdaja od strane predsednika Sovjetskog Saveza Gorbačova i predsednika Vrhovnog Sovjeta  RSFSR Jelcina. Oni su došli na vlast pod parolama socijalizma i komunizma, ali su se odmetnuli. Da su nam dali vreme, mi bi korak po korak izašli iz one močvare, koja je nastala zbog neaktivnosti Gorbačova.

Eksperti ističu: u Rusiji posle raspada SSSR-a bili su stvoreni instituti tržišne ekonomije, nastali konkurentni izbori, sloboda govora i štampe – tradicionalna garnitura demokratskih vrednosti. Nastala je nova generacija političara: ranije su na vlast mogli doći samo partijski činovnici, danas je tamo zastupljeno čitavo društvo – naprimer, naučnici, novinari, bivša vojna lica. U Rusiji se gradi pravno građansko društvo. Još u avgustu 1991. godine je bilo jasno da  povratak sovjetskom doba, ideologiji i totalitarnom režimu nije moguć. To ističe dopisnik španskog lista El Pais Pilar Bonet, koja je u vreme puča bila u Moskvi, među zaštitnicima promena: Ljudi, koji su došli u Belu kuću, borili su se za demokratske vrednosti i odbranili ih.