Ofanziva na Arktik

Rusija stvara na Arktiku novi sistem kompleksne bezbednosti. Od Murmanska na zapadu do Anadirja na istoku planira se postavljanje 10 havarijsko-spasilačkih centara. Osim toga, Rosgidromet namerava da izgradi u tom regionu dodatne meteorološke stanice, dovodeći njihov broj do 75.

Takav svojevrsni pohod na Arktik sasvim je objašnjiv. To je vrlo važan region za Rusiju – i u strteškom smislu, i sa tačke gledišta ekologije. Posebno interesovanje izazia osvajanje nalazišta nafte i gasa u priobalnom pojasu. Prema preliminarnim ocenama, Arktik krije u sebi do četvrtine neistraženih svetskih rezervi nafte i gasa. Jedan od problema je što naftovodi i gasovodi idu po teritoriji večitog leda, što nije bezbedno sa tehničke tačke gledišta. Radi se o tome što zbog topljenja tla koje se beleži u poslednje vreme zbog globalnog zagrevanja, često dolazi do njegove deformacije. I kao posledica počinju da pucaju cevovodi, dolazi do procurenja goriva, što dovodi do zagađenja tla, eksplozija i požara. Uzimajući u ozbir sve te rizike, Rusija planira da napravi mrežu havarijsko-spasilačkih centara na obali severnih mora. Prva tri centra će biti izgrađena na Čukotki, a ukupno će ih biti deset – od Murmanska do Anadirja. To je vrlo neophodna mera, ubeđen je rukovodilac Programa za ekološku politiku naftnog i gasnog sektora Fonda divlje prirode Aleksej Knjižnikov.

Uz odsustvo takve infrastrukture previše je rizično vršiti bilo kakve operacije. Zato je otvaranje spasilačkih centara, koji su po Federalnom programu planirani ne samo na Čukotki, već i u regionu Pečorskog mora, kao se nezvanično zove jugoistočni deo Barencovog mora, prvi korak posle kojeg se može govoriti o smanjenju rizika prilikom osvajanja projekata u priobalnom pojasu. To je osnova za zaštitu i lokalnog stanovništva i krhke jedinstvene arktičke prirode.

Svi ovi centri biće opremljeni vatrogasno-spasilačkom opremom za rad u arktičkim uslovima i helikopterima sa specijalno pripremljenom posadom. Kako je saopštilo Ministarstvo za vanredne situacije, već se radi na pitanju izdvajanja zemljišta i zgrada za havarijsko-spasilačke centre. Orijentaciona cena svakog će iznositi oko 18,5 miliona dolara.

Arktik nije samo riznica korisnih sirovina, već i kuhinja vremena, pošto polarni regioni vrše ogroman uticaj na klimatski sistem čitave planete. Rosgidromet jača svoje prisustvo u tom regionu i planira da bitno uveća broj meteoroloških stanica.

Rosgidromet planira takođe da nastavi postavljanje automatskih polarnih stanica na Arktiku: tri već rade, a 30 će se pojaviti narednih godina. One će predstavljati specijalne bove, koje će pratiti vreme van granica ekonomske zone Rusije. Postavljće ih ne samo na kopnu, već na ledu i vodi, saopštava Rosgidromet.