Rusija menja migracionu politiku

U najskorije vreme Rusija se može odreći kvota za angažovanje inotrane radne snage. To je jedan od predloga „Koncepcije državne migracione politike RF“, koji je pripremila Federalna migraciona služba (FMS). Glavni zadatak dokumenta je da migranti popune demografsku jamu u koju Rusija nezadrživo pada. Vodeći stručnjaci u zemlji su se aktivno uključili u razmatranje koncepcije.

Nova koncepcija državne migracione politike Rusije je usmerena na aktivno angažovanje inostrane radne snage u zemlji. Među novinama koje sadrži dokument je uvođenje sistema bodovanja za izbor migranata, koji žele da dođu u Rusiju. Kriterijumi mogu postati uzrast, obrazovanje, stručna pripremljenost, sposobnost za adaptaciju. Predviđene su olakšice prilikom dobijanja državljanstva za inostrane studente, koji budu želeli da se školuju u Rusiji.

Drugi predlog koncepcije  - odricanje od kvota, može biti diskutabilan, kaže potpredsednik Fonda „Migracija XXI vek“ Natalija Vlasova.

 Proučili smo međunarodno iskustvo i po pravilu, većina inostranih zemalja primenjuje kvote u ovom ili onom obliku. Ako se odričemo kvota – šta da primenimo umesto njih? Jer kvote su potrebne da bi se regulisao broj angažovane radne snage za pojedine struke i regione. Ministarstvo zdravlja i socijalnog razvoja je podržalo ukidanje kvota i pripremilo je ispravke zakona „O pravnom položaju inostranih građana“. One umesto kvota predviđaju spisak profesija, dužnosti i struka za koje se mogu angažovati instrani radnici. U suštini – to je isto, samo bez reči „kvote“, pri čemu se predlaže još komplikovaniji mehanizam od sadašnjeg. Poslodavac će morati da navodi još i nivo kvalifikacije inostranog radnika kojeg želi da pozove.

Bez obzira na velike razlike u migracionoj praksi Rusije, zemalja Zapadne Evrope, Kanade i Australije, krug zadataka koje rešavaju vlade ovih država je praktično sličan, konstatuje Vjačeslav Postavnjin, bivši zamenik direktora FMS, a sad predsednik fonda „Migracija XXI vek“. Stučnjaci ovog fonda pripremili su svoje predloge za usavršavanje ruske migracione politike, rekao je Postavnjin.

Danas smo svi mi postali svedoci strašne tragedije u Norveškoj i najnovijih događaja u Velikoj Britaniji. Po našem mišljenju, to je posledica migracione politike. U našim predlouima se ističe da je ono što se kod nas dešava mina usporenog dejstva, koja u svakom trenutku može da eksplodira u našem društvu i da dovede do nepovratnih posledica.

Međutim, u vidljivoj budućnosti ruska ekonomija ne može bez inostrane radne snage. Po prognozama demografa, broj radno sposobnih stanovnika Rusije će do 2025. godine opasti za 11 miliona ljudi. Pritom će udeo ljudi starijeg uzrasta u strukturi ekonomski aktivnog stanovništva samo rasti. Da bi broj Rusa prestao da opada svaka porodica u proseku treba da ima po 3 dece, a danas uglavnom ima po jedno, retko dva deteta.

 Kako se procenjuje, Rusija gubi do 400 milijarde rubalja (preko 13 milijardi dolara) zbog toga što veći deo migranata radi u sivom sektoru ekonomije, kaže Vjačeslav Postavnjin.

Po podacima FMS trenutno je na teritoriji Rusije registrovano oko 9,7 miliona stranih građana, isključujući i 6 miliona radnih emigranata. Ilegalnih migranata ima nekoliko puta više, njihov tačan broj ne može niko da navede.