Sastanak „oči u oči“ o statusu Kosova razočarao je samo Prištinu

Predstavnici Prištine i Beograda na prvom sastanku „oči u oči“ uz posredništvo trojke u petak su potvrdili spremnost da nastave pregovore o statusu Kosova i da se suzdrže od bilo kakvih dejstava koja podstiču na nasilje. To je potvrdila i „njujorška deklaracija“, koju su sa srpske strane potpisali predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica, a sa druge Fatmir Sejdiu i Agim Čeku, u prisustvo trojke posrednika EU, Rusije i SAD. Priznajući da nasilje, provokacije i zaplašivanje mogu da štete kako procesu trojke, tako i bezbednosti i stabilnosti u regionu, obe strane su ponovo potvrdile svoju privrženost tome da će se suzdržati od bilo kakvih akcija i izjava koje mogu da pogoršaju bezbednosnu situaciju, što je odraženo u Bečkom dokumentu od 30. avgusta – stoji u usvojenoj deklaraciji. Ministri su potvrdili nameru da traže pregovorno rešenje koje treba da se zasniva na rezoluciji 1244 putem iznalaženja kompromisa, govori se u deklaraciji. Ministri su podvukli da buduće regulisanje statusnog pitanja treba da se bazira na posebnim odnosima između naroda, uz uvažavanje njihove istorijske, ekonomske, kulturne i humanitarne osobenosti.
Atmosfera sastanka bila je u duhu saradnje, istakli su u svojim izjavama za štampu predstavnici trojke – ruski diplomata Aleksandar Bocan Harčenko. Američki Frenk Vizner i nemački koji predstavlja EU – Volfgang Išinger. Sva trojica u svojim komentarima posle pregovora izrazila su uzdržani optimizam povodom rezultata satanka, mada su konstatovali da su Beograd i Priština doneli u Njujork svoje prethodne ideje.

O izmeni pozicije SAD povodom određenja statusa Kosova govorio je američki predstavnik u trojci pregovarača Frenk Vizner. Po njegovim rečima, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs je posle sastanka kontakt grupe i razgovora sa Sergejom Lavrovom naložila američkoj delegaciji u trojci da stave akcenat na neophodnost traženja uzajamno prihvatljivog rešenja. Trojka prosrednika za Kosovo usvojila je njujoršku deklaraciju u kojoj se konstatuje želja strana da nađu kompromisno rešenje, saopštio je specijalni predstavnik SAD u Kontakt grupi. U dokumentu se govori o nameri da se nastave pregovori, očuva status-kvo, rekao je on. Ministri inostranih poslova na pregovorima u okviru Kontakt grupe potvrdili su tu nameri i izjavili da nameravaju da u dijalogu uzmu u obzir istorijske, ekonomske, humanitarne veze među stranama. Do 10. decembra će biti razrađen takav referat trojke, istakao je Vizner.

Prvi sastanak oči u oči predstavnika Prištine i Beograda potvrdio je da obe strane ozbiljno razmišljaju kako da uspostave međusobno poverenje. Mogu da kažem da postoji osnova za napredak i strane mogu da razvijaju dijalog, rekao je Aleksandar Bocan Harčenko na završnom brifingu. Kako je izjavio specijalni predstavnik Rusije u trojci, posrednici su videli ozbiljne namere Beograda i Prištine. Bocan-Harčenko je rekao da je glavna ideja deklaracije usvojene na osnovu rezultata pregovora privrženost kompromisu i traženju rešenja, koje bi odobrio SB UN. Rusija će aktivno tražiti kompromisno rešenje, rekao je ambasador. I oprezno dodao da ne bi heleo da preuveličava optimizam, ni dostignute rezultate pregovora.

Zaista, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je već na izlasku iz zdanja gde se nalazi ofis Evropske komisije, na čijem 20. spratu su tekli pregovori, skeptički odreagovao na početak procesa. Nikakvi dogovori na ovim pregovorima nisu postignuti. Mi smo više puta govorili i govorimo sada da smo spremni na prijateljstvo i saradnju između suverene države Kosovo i suverene države Srbije, rekao je on dodavši da je Priština spremna da se pridruži nezavisnim državama sveta. On nije izrazio spremnost da ide na uspuke povodom statusa pokrajine, gde posle krvavog sukoba Albanci čine većinu stanovništva, a izbegli Srbi do sada nemaju sigurne garancije za bezbedan povratak.

Predsednik Srbije Boris Tadić, naprotiv, delovao je kao da je dobio mnogo više nade. Mi se nadamo da kompromis može da bude dostignut, rekao je on predstavnicima medija. Diplomati u kuloarima ističu da je na pregovorima trojka posrednika stavila do znanja kosovskoj strani da status nezavisnosti uopšte nije predodređen, kao što se govorilo ranije sa visokih evropskih tribina. U njujorškoj deklaraciji stoji da se na obe strane u jednakoj meri polaže odgovornost za davanje realističnih predloga i ni jedna ne može u jednostranom poretku da blokira tok pregovaračkog procesa. To znači da do sledećeg stastanka u istom formatu koji će biti održan u Briselu 14. oktobra, Tadić i Sejdiju treba da donesu nove kompromisne predloge.

U međuvremenu, predsednik RF Vladimir Putin koji je primio u svojoj rezidenciji Bočarov ručej premijera Španije Hose Luisa Sapateru izjavo je da se Rusija zalaže za što brži početak direktnog dijaloga između Prištine i Beograda o statusu Kosova, ali je protiv bilo kakvih vremenskih organičenja. Mis mo za to da što pre započne direktan dijalog između Prištine i Beograda, ali ne smatramo da je svrsishodno ograničavati pregovore, zaključavati ih u prokrustovu postelju vremenskog grafika, rekao je Putin, odgovarajući na pitanja novinara posle pregovora sa premijerom Španije. Predsednik RF takođe je ponovo izjavio da smatra nedogovornim prenebregavanje pincipa terotorijalnog integriteta. Princip teritorijalnog integriteta država koji brani Rusija u pogledu Kosova tiče se mnogih evropskih država i smatramo da je krajnje neodgovorno ignorisati taj princip danas, rekao je Putin. To treba da bude slobodan dijalog čiji cilj treba da bude traženje kompromisa i prihvatljivi kompromis za obe strane, podvukao je ruski predsednik. On je saopštio da Rusija nastavlja da razmatra ovo pitanje sa obe strane u procesu, kao i sa drugim državama u UN, između ostalog sa evropskim državama, SAD. Bićemo u stalnom kontaktu, uverio je on. Sa svoje strane, premijer Španije Hose Luis Rodriges Sapatero izjasnio se za postizanje konsenzusa povodom Kosova unutar EU, kao i za dostizanje takvog kompromisa koji bi odgovarao obema stranama i bio odobren u UN. On se zalaže protiv bilo kavkih jednostranih dejstava po tom pitanju. Za određenje statusa Kosova najbolje je naći saglasnost. To je veoma težak zadatak, ali treba u tom pravcu raditi, rekao je Sapatero.

Pregovori o određenju budućeg statusa Kosova jasno su pokazali prevashodstvo srpskih argumenata, dok je albanska strana ostala na ranije izjavljenim pozicijama. Ovo je izjavio premijer Srbije Vojislav Koštunica. Po mišljenju srpske delegacije, obe strane treba da izađu na pregovore sa predlozima o demokratskom rešenju statusnog problema, rekao je Koštunica. Takva demokratska odluka treba da isključi jednostrana dejstva, nasilje i kršenje međunarodnih pravnih akata – Povelje UN i rezolucije 1244 SB. Polazeći od tih razloga, Beograd je predložio Prištini najveći stepen autonomije, ali bez izmene granica Srbije, pojasnio je premijer, koji zajedno sa srpskim presednikom Borisom Tadićem učestvuje u pregovorima sa kosovskim liderima.

Kasnije sa tribine UN u toku opštepolitičke diskusije Sergej Lavrov je pozvao međunarodnu zajednicu da ne zanemaruje princip teritorijalnog integriteta država.
"Isključivo u okviru međunarodnog prava, na pregovornoj osnovi može se regulisati problem Kosova. Jednostrani koraci neće dovesti do stabilnog mira, stvoriće rizike za destabilizaciju Balkana i u drugim regionima".