Slavlje separatizma. De-fakto priznanje Kosova od strane srbskih vlasti

Najnovija runda pregovora Beograd – Priština, peta po redu, koja je započela u Briselu 8.03.2011, završava se srbskim de-fakto priznanjem nezavisnosti Kosova. 2.jula su srpske vlasti dozvolile šiptarima slobodno kretanje (uz prihvatanje ličnih dokumenata koje izdaje Priština), Prištini su predali faktički potpune kompetencije u sferi izdavanja dokumenata o građanstvu, a priznaju se i diplome Prištinskog univerziteta, izdate posle 2008. godine.

Već sama činjenica da je za šefa delegacije za razgovore  sa Prištinom postavljen Borislav Stefanović, koji ima zvanje političkog direktora u Ministarstvu inostranih poslova Srbije govori da je Beograd pregovorima sa kosovskim vlastima prišao kao pregovorima dve posebne države.

Sada je jasno da su sva patetična uveravanja predstavnika koalicije na vlasti o tome da „Srbija nikada neće priznati Kosovo“, da „priznanje ne predstavlja uslov za stupanje u EU“, da „Srbija sada ni na koji način ne priznaje Kosovo“ i sl. činjena isključivo za „unutrašnju upotrebu“. A suština je ostala nepromenjena – priznanje kosovskih separatista od strane Beograda predstavlja uslov za prijem Srbije u EU. To kategorično tvrde predstavnici SAD i samog Evrosaveza, to zahteva i bundestag Nemačke, navodeći da u suprotnom  Nemačka neće podržati kandidaturu Srbije za članstvo u Evrosavezu  i precizirajući da paket mera, koji govori o priznanju de-fakto  treba da bude podnet i Briselu, i Vašingtonu. Srbski zvaničnici grubo i bez imalo griže savesti pokušavaju da taj zahtev objasne na drugačiji način, ali je mehanizam za priznavanje uključen i za grupaciju koja vlada Srbijom i služi interesima „globalističke elite“ ne postoji put za povlačenje.

Treba odati priznanje jezuitskoj oštrini uma, sa kojom se gura kosovska nezavisnost!

„Peta runda“ pregovora je dovela do šiptarskog slobodnog korišćenja ličnih karti i registarskih brojeva automobila. Administrativnu granicu sa Srbijom oni će sada prelaziti sa pasošima koji se izdaju u Prištini, a na osnovu njih policija Srbije će izdavati odgovarajući dokument.  I suprotno – pri ulasku građana Srbije na Kosovo sa ličnim kartama policija Kosova će izdavati odgovarajući dokument. I uz vozačke dozvole će se „prilagati“ propratni dokumenti srpske policije. Za automobilske registarske brojeve je izmišljen lukav manevar: na Kosovu će postojati dve vrste tablica. Jednu će izdavati UNMIK, sa oznakom „KS“ (Kosovo), a drugu – kosovska vlast, sa oznakom „RKS“ (Republika Kosova). U Srbiju će smeti da uđu automobili sa oznakom „KS“. Tako je pitanje, glavno za Albance  - sloboda kretanja – rešena: prištinski pasoši i vozačke dozvole biće „upakovani“ u propratni srbski dokument.  

Sloboda kretanja - to je bila jedina stvar koja je potpuno osujećivala sve napore prištinskih vlasti za potvrđivanje nezavisnosti Kosova. Albanci su, da bi išli u inostranstvo, morali da imaju srbska dokumenta i da se zbog toga obraćaju državnim organima u Srbiji. U srbskoj kompetenciji su ostajale i institucije za izdavanje lične dokumentacije građana, a sada i za ta pitanja  Beograd ovlašćenja prenosi na „nezavisno Kosovo“.

Dalje:  u pasošima koje će izdavati Priština za kosovske Srbe njihova prezimena će se završavati na „i“, a ne na „ić“, državljanstvo će biti „kosovsko“. Ta odluka direktno vodi PONIŠTAVANJU srpske nacije u tom delu Srbije i omogućava da se posle dve ili tri generacije pojavi zvanična tvrdnja da na Kosovu Srbi nisu nikada živeli. Osim toga, Srbima su počeli da oduzimaju pasoše koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi je izjavio da su svi Srbi Kosova obavezni da pribave pasoše koje izdaju albanske vlasti. Srbska dokumenta na Kosovu se proglašavaju za nelegalna i njih Priština neće priznavati, bez obzira na bilo kakve izjave o bilateralnom karakteru prihvaćenih dogovora. Ukoliko pasoše bude oduzimala Priština – a radi se o važećim pasošima – to će omogućiti nov talas falsifikovanja srbskih pasoša i bezgranično falsifikovanje srbskih isprava čime će okrivljavati Srbe za kriminalne radnje, koje to obezbeđuje. (Putovanja sa falsifikovanim srbskim pasošima).Dalje, Priština daje nalog: sve paralelne institucije moraju biti zatvorene do 1. novembra [1]. Proces asimilacije Srba sa Albancima – šiptarima se potpuno zalaufao.

Istovremeno Priština počinje da zaoštrava situaciju i da vrši represije prema kosovskim Srbima, kako bi ih asimilirali i potpuno rastvorili u albanskoj sredini.  Generalni direktor kosovske policije  Rešat Malići je početkom jula dao otkaze četvorici komandira policijskih punktova na severu Kosova (svi su Srbi). Opština Kosovska Mitrovica nije donela takvu odluku i ona je evropskoj misiji EULEKS podnela zahtev za storniranje  odluke „Ministarstva za unutrašnje poslove Kosova“. Međutim, EULEKS, kao i do sada, odbija da ispita optužbe za namernu albanizaciju srbskog stanovništva. A stvar se svodi na okončanje etničke čistke koju je započela teroristička Armija za oslobođenje Kosova devedesetih godina 20. veka.

****

Drugi pravac ofanzive na srbski narod na Kosmetu predstavlja revizija istorije, uništenje duhovnog i kulturnog nasleđa Srba.

Srbija je po svim odlikama pretvorena u protektorat EU, a dalje će se njena teritorija oduzimati u manjim jedinicama i predavati na upravu direktno Briselu.Srbe ponižavaju na svakom koraku. Tako je 28. juna (na Vidovdan!) Francuska, uz aktivnu pomoć američke delegacije, na 35. zasedanju Komiteta  UNESKO u Parizu predložila, u suštini, da se Srbima oduzme ne samo teritorija Kosova, već i sva njihova duhovno-istorijska baština. Prema francuskom predlogu četiri srbska pravoslavna manastira, koja su ušla u spisak svetskog nasleđa UNESKO i koja se nalaze pod stalnom pretnjom – Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška treba da budu proglašeni za „srednjovekovno nasleđe Kosova“. Argumentacija albanske strane: „To i jeste nasleđe Kosova, države, koju je priznalo 76 zemalja sveta. I ono je na našoj teritoriji“ [2]. Države – članice Komisije UNESKO - na čelu sa Francuskom (sve su one priznale Kosovo kao nezavisnu državu) su vodile ogorčenu dvodnevnu borbu kako bi bili izbrisani i tragovi pominjanja bilo kakve veze tih srbskih pravoslavnih svetinja sa maticom - Srbijom. Za sada im operacija nije uspela. Na stranu Srbije su stali predstavnici 11 zemalja-članica Komisije,  uključujući i Rusiju i Kinu. Protiv francuskog predloga istupili su i predstavnici arapskih država, zaprepašćeni licemerjem „hrišćanske“ Francuske – zemlje koja je zabranila javno nošenje feredže i parandže, a to znači da je odlučila da institucionalno štiti svoju zemlju od vere koju smatra za potencijalno opasnu po nju,  a koja se pri tom ne libi da Srbiji oduzima njeno hrišćansko nasleđe.

Za sticanje statusa kandidata za članstvo EU Srbija plaća delom svoje teritorije. Zapad, pobornici „Velike Albanije“ i sadašnje srpske vlasti, ruka pod ruku, završavaju „posao SAD na Balkanu“. Postupci režima B.Tadića direktno podrivaju ustavne osnove, prema kojima Kosovo i Metohija predstavljaju neraskidive delove teritorije Srbije. Već je jasno da Beograd priznaje Kosovo čak i ne radi prijema u EU, koje se u vidljivoj budućnosti ne predviđa u sledećih 8 godina, već radi „discipline“ – izvršenja direktiva Vašingtona i Brisela. Radi se o neopozivoj kapitulaciji države Srbije.

Oni, koje će postignuti „dogovori“ najviše i potpuno pogoditi  – Srbi Kosova i Metohije – odreagovali su žestoko. Skupština Saveza opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija je 3. jula izjavila da priprema zahtev tužilaštvu za pokretanje krivičnog postupka protiv B.Stefanovića, obzirom da sporazumi koje je on zaključio predstavljaju „najteži oblik nacionalne izdaje“, jer priznanje dokumenata pseudo-države predstavlja i priznanje da je to učinjeno [3].

Indikator činjenice čijim interesima služe postignuti dogovori služi reakcija Vašingtona: zamenik predsednika SAD Džo Bajden je pozdravio dogovor Beograda i Prištine, po ko zna koji put izjavivši da „podržava nezavisnost, teritorijalnu celovitost i suverenitet Kosova kao  multietničke demokratije“. A šta je Srbija do sada bila, ako nije, i još uvek je, MULTIETNIČKA DEMOKRATIJA, u kojoj bezbedno živi i radi mnogo različitih nacionalnosti.

 ****

Rusija sa svojim šupljikavim federativnim uređenjem (njen komšiluk sastavljen od „običnih“ oblasti i „suverenih“ republika) bi prema svemu što se dešava na Kosovu trebalo da se odnese sa pojačanom pažnjom – na Kosovu se prorađuje univerzalni model likvidacije nacionalne državnosti.

Taj model izgleda ovako: spolja se svim mogućim sredstvima podržavaju separatistički pokreti - separatističke tvorevine se pretvaraju u „nezavisnu državu“ -  separatističke vođe staju na čelo nove „državne tvorevine“ -  teritorija pseudodržave je potrebnaza korišćenje u  visokoprofitnom narko-trafikingu -  u novostvorenoj „državi“  se održava potreban nivo konfliktnog potencijala u obliku stalnih razmirica između klanova -  učvršćuju se veze lokalnih kriminalno-mafioznih struktura sa regionalnim i evropskim klanovima ( postoje, na primer, podaci o osnivanju rusko-albanskih zločinačkih grupacija) -  u toku svega toga postoji stalni proces totalnog brisanja tragova istorijskog prebivanja  državotvornog naroda na navedenoj teritoriji -  nad čitavim regionom se učvršćuje vojno-strateška kontrola SAD, kao KRUNA osnovne ideje.

U vezi sa kosovskim pitanjem ruska diplomatija je postavljena u komplikovan položaj i zato što se, u svoje vreme, Moskva odlučila na „podršku pozicijama Beograda“, umesto da prati norme i principe međunarodnog prava. Takva formulacija se ispostavila  kao vrlo ranjiva i Zapad je, upravljajući voljom i postupcima svojih beogradskih „podređenih“, to i pokazao na zadivljujući način

 …

A „Republika Kosovo“ je, izgleda, započela odbrojavanje do njenog „de-fakto“ priznanja od strane Srbije…
 

Ana Filimonova,