Zona povećane odgovornosti

Tema zaštite nacionalnih interesa i saradnje na Arktiku postala je jedna od najaktuelnijih. Pitanja razgraničavanja polarnih rejona su razmatrana na svim nivoima. Šef NATO-a Anders Fog Rasmusen je upozorio da ne dođe do hladnog rata u ionako dosta hladnom regionu. Rusija je ponovo istupila za mirovni dijalog. Važni korak u tom pravcu mora da bude određivanje preciznih granica na Arktiku. To će omogućiti ekspedicija naučnog broda Akademik Fjodorov. Ona je počela u ponedeljak.

Interesovanje prema Arktiku se povećava ne samo u vezi sa globalnim otopljavanjem, već i novim tehnologijama. To  obuhvata pre svega vađenje energenata – četvrtina njihovih svetskih zaliha je usredsređena upravo na Arktiku, - i u trasiranju novih, jeftinijih  morskih puteva. Tamo, gde je velika učinkovitost – počinje sasvim druga politika, koja može da vodi i do vojne konfrontacije, - smatra glavni urednik časopisa Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

Očekuje se da će se usled otopljavanja biti oslobođene znatne akvatorije, koje će biti od interesa sa gledišta slobodne plovidbe kroz Severno Ledeno more i minimizacije troškova prevoza. S međunarodnog gledišta arktički prostori su sporni. Zato zemlje povećavaju svoju vojnu snagu u tom regionu. Čak i Kina, koja se nalazi daleko od Arktika, s vremena na vreme šalje tamo ledolomačke ekspedicije.

Kina je već izjavila da će 2013. godine proraditi drugi ledolomac za naučne ekspedicije na Arktik i Antarktik. Osim Kine, ispoljavaju interesovanje prema tom regionu i druge nepolarne  države, naprimer, Japan, Malejzija i Tajland. Ponekad te države pokušavaju da nametnu svoje uslove saradnje na Arktiku, - ističe rukovodilac Centra severoevropskih i baltičkih istraživanja MGIMO Lav Voronkov.

Zemlje, koje  nisu povezane s Arktikom i ne mogu da  zakonski pretenduju na epikontinentalni pojas, prirodno, htele bi da učestvuju u podeli bogate arktičke «pite». U vezi sa time one predlažu da se formira novi pravni režim na Arktiku, sličan Antarktiku, da se uspostavi međunarodna uprava.

Pripadnost epikontinentalnog pojasa, kao i svega, što je pod njim, predstoji da odredi ekspedicija broda Akademik Fjodorov. Plavidba će trajati u toku 2 meseca. Rezultati te ekspedicije i istraživanja 2010. godine će biti osnova referata, koji će Rusija podneti UN kao pretenziju na epikontinentalni pojas.

Bez obzira na sve dokaze, svetska zajednica može i da odloži pitanje priznanja prava Rusije na epikontinentalni pojas. Tako se desilo 2001. godine, tobože zbog manjka dokaza. Ove nedelje se mogao pratiti odnos zapadnih zemalja prema Rusiji. Počelo lje od toga što je ruski premijer Vladimir Putin među prioritetima ponovo pomenuo osvajanje arktičkih teritorija.

Svoje prisustvo na Arktiku Rusija namerava da, bezuslovno, širi. Mi smo otvoreni za dijalog sa svim susedima u arktičkom regionu.  Međutim, sopstvene geopolitičke interese ćemo braniti čvrsto i dosledno. Razvijaćemo u tom regionu savremenu graničnu infrastrukturu, meteorološke stanice, sisteme monitoringa stanja prirode i bioloških resursa.

Bilo je objavljeno o planovima formiranja na Arktiku još dve vojne brigade uz jednu, koja već postoji. Posle nekoliko dana je Kanada izjavila da će u avgustu imati tamo opširne vojne vežbe. Neki eksperti su počeli da govore o početku novog arktički hladnog rata. Generalni sekretar NATO-a  je morao da istupi sa izjavom da alijansa ne teži tome da bude prisutna u arktičkom regionu, mada zemlje-članice bloka imaju tamo svoje interese.

Danas Rusija kao arktička država ima niz strateških prednosti: najveća flota ledolomaca, gde pored običnih ima 6 atomskih ledolomaca, luke i čitava neophodna infrastruktura za istraživanje i osvajanje Arktika. Severni mornski put je nacionalno dobro – najkraći put koji povezuje Evropu i Aziju. U vezi sa time će uloga Rusije u arktičkom regulisanju biti određujuća.