Stres može i da ubije

Svakom drugom stanovniku Srbije starijem od 20 godina ugroženo je zdravlje zbog stresa. Prema istraživanju Instituta „Batut“ iz septembra 2006. godine, 43,9 odsto odraslog stanovništva Srbije izjavilo je da je bilo napeto i pod stresom tokom mesec dana koji su prethodili istraživanju. Ako je za utehu, to je 15 odsto manje nego u leto 2000. godine, uoči demokratskih promena, kad su pod intenzivnim stresom bile skoro dve trećine populacije (58,6 odsto).

„BLIC“ TEST: Da li ste pod stresom?

- Mada je broj ljudi koji su pod stresom u ukupnoj populaciji veliki, ipak smo mi, kao istraživači, bili zadovoljni kad smo utvrdili da stresa i napetosti među stanovništvom ima manje nego 2000. godine. Izgleda da je tog paklenog juna 2000. stres među ljudima bio na vrhuncu. Danas je ipak manji, mada je i dalje jako velik. Stres je naša svakodnevica - kaže za „Blic“ dr Jasmina Grozdanov, načelnica Odeljenja za istraživanja u javnom zdravlju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Među onima koji se osećaju napeto i znaju da su pod stresom, najviše je ljudi koji svoj stres ne doživljavaju dramatično. Vide ga kao svakodnevno stanje ne mnogo različito od stanja drugih ljudi s kojima žive i rade. Deset odsto njih, međutim, smatra da su pod stresom više od drugih, a za 1,4 odsto stres je tako snažan da im je život nepodnošljiv.
Stresom su najviše pogođeni ljudi u najplodnijem životnom dobu, između 35. i 54. godine života. Istraživanje je takođe pokazalo da su u Srbiji pod stresom znatno više obrazovani ljudi i ljudi dobrog imovinskog stanja. Geografski gledano, stres se širi Beogradom i drugim gradovima, jugoistočnom Srbijom i Vojvodinom.
Prema američkim statistikama, 45 odsto svih odraslih ljudi pati od nekih zdravstvenih efekata stresa, a od 75 do 90 odsto svih poseta lekaru na neki način je povezano sa stresom. Stres je povezan i sa šest vodećih uzroka smrti: bolestima srca, rakom, bolestima pluća, nesrećnim slučajevima, cirozom jetre... ali i samoubistvom.
- Stres je reakcija organizma na spoljašnje i unutrašnje pritiske i zahteve. Ovi unutrašnji pritisci nisu manje važni, jer predstavljaju izraz naše ličnosti. Nije teret ono što nas lomi, već način na koji ga nosimo, kakav je on u našem doživljaju - objašnjava za „Blic“ dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut iz Centra za edukaciju, konsalting i menadžment „Masterskill“.
Stres nije bolest, ali može da izazove bolest i da pogorša već postojeću. Postoje takozvana psihosomatska oboljenja, kao što su bolesti štitaste žlezde, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, astma, dijabetes, neka kožna oboljenja gde je stres jedan od važnih uzroka nastajanja i trajanja.
- Od stresa se branimo tako što jačamo sebe, izbegavamo ga gde god možemo i tražimo njegove uzroke. Obično znamo koji su uzroci, ali često ignorišemo simptome, kao što su blaga glavobolja, ubrzan srčani rad, doživljaj umora, iscrpljenosti, poremećaji u ishrani, spavanju, pogoršanje međuljudskih odnosa.
Žene su više pod stresom zbog mnogobrojnih socijalnih uloga, ali imaju i jače odbrambene mehanizme od muškaraca. Žene se vraćaju u porodicu i jačaju socijalne veze, dok muškarci pokušavaju da stres smanje alkoholom i druženjem koje ne razrešava uzroke stresa - kaže dr Ilić.
Prema jednom obimnom svetskom istraživanju, najveći broj ljudi se protiv stresa bori muzikom. Slušanje muzike je nešto što većina ljudi čini da bi ublažila stres, zajedno sa gledanjem televizije koje je na drugom mestu, rezultati su studije koja je objavljena u SAD. Vođenje ljubavi je bilo sa 11 odsto na 16. mestu od 24 aktivnosti za ublažavanje stresa. Među muškarcima, njih 13 odsto je reklo da voli taj način za ublažavanje stresa u odnosu na devet odsto ispitanih žena. Samo osam odsto tih osoba je reklo da primenjuje jogu ili meditaciju, dok je konsultovanje psihologa, terapeuta, savetnika ili doktora bilo na poslednjem mestu liste, sa tri odsto osoba koje su rekle da to čine kako bi se oslobodile stresa.