Hrvatska granica neprohodna i za Miškovića

BEOGRAD - Srpske kompanije počele su stidljivo da proviruju preko granice, u pokušaju da nađu što bolje uslove za pravljenje profita, međutim, ograničena mogućnost iznošenja kapitala, tržišni uslovi, konkurencija i mala akumulacija kapitala, ali i politički i socijalni otpori u nekim zemljama u okruženju, još uvek ograničavaju prodor domaćeg kapitala na strana tržišta. Van granica Srbije investicije su najdalje izneli „Sintelon“ i „Hemofarm“, većinski u vlasništvu stranaca i Komercijalna banka, ali je njihova vrednost sigurno daleko manja od ulaganja kompanije „Delta“ u vlasništvu Miroslava Miškovića.

Komercijalna banka će dokapitalizaciju od 100 miliona evra iskoristiti upravo za širenje mreže u inostranstvu - u Republici Srpskoj i Crnoj Gori gde trenutno posluju, a u planu je i nastup na makedonskom tržištu. U Zagrebu i Frankfurtu već ima predstavništva.

Agrobanka je u Crnoj Gori imala filijalu, ali je posle uvođenja evra ta filijala ugašena. Prema rečima Ljubodraga Obradovića, izvršnog direktora za plasmane privredi u ovoj banci, u toj državi su ostala nenaplaćena potraživanja od oko miliona evra, uglavnom od fizičkih lica. Ova banka je svojevremeno kreditirala i preduzeća u BiH, a od firmi iz distrikta Brčko ostalo je potraživanja u vrednosti od 15 do 20 miliona evra, koja su pokrivena hipotekama. On ističe da se vode pregovori kako bi se došlo do sporazumnog rešenja o naplati dugova i izbegao sud.

- Mislim da nema nekih posebnih prepreka za investiranje u regionu, međutim, Agrobanka sada nema u planu otvaranje filijala, ali ako računica pokaže da bi ulaganje donelo profit, što da ne - objašnjava Obradović i dodaje da investiranje u Rumuniji ili Bugarskoj zavisiti i od ulaska Srbije u EU.

Za velike, multinacionalne kompanije kakva je „Sintelon“, kažu nadležni u ovoj kompaniji, nije zanimljivo otvaranje fabrika u okruženju jer su to mala tržišta koja mogu da se se servisiraju iz fabrike u Bačkoj Palanci. „Zato i ulažemo u kapacitete kod nas, ali želimo da budemo lideri na tim tržištima. Mi se sada okrećemo velikim zemljama u centralnoj Aziji i Ukrajini i tamo nameravamo da investiramo“, kaže Nikola Pavičić, predsednik „Sintelona“, koji sada ima fabriku u Rusiji kao i „Hemofarm“.

„Delta holding“ je ove nedelje kupila drugi po veličini trgovinski lanac u Bugarskoj „Pikadili“, posle investicije od 35 miliona evra u Bosni i Hercegovini i kupovine „Tropika“, najvećeg lanca supermarketa u Republici Srpskoj. „Pikadili“ ima udeo od šest odsto na bugarskom tržištu. Najveću srpsku investiciju do sada napravila je zapravo država, odnosno javno preduzeće „Telekom Srbija“, koja je za 646 miliona evra postala vlasnik 65 odsto akcija „Telekoma Srpske“. Indikativno je da nijedna od ovih investicija nije ostvarena u bivšim jugoslovenskim republikama Hrvatskoj i Sloveniji.

Hrvatska je do sada u Srbiju investirala oko 365 miliona evra, dok u suprotnom smeru nije otišao ni dinar. I dok objašnjenja da srpske firme ne mogu da se nose sa konkurencijom iz EU, da su zakasnila za privatizaciju hrvatskih društvenih preduzeća, donekle i piju vodu, ti tržišni razlozi svakako ne objašnjavaju nedavnu neuspelu prodaju Karlovačke industrije mleka, kada je odbijena bolja ponuda investicionog fonda Salford, koji je vlasnik pet najvećih mlekara u Srbiji zbog sumnje da iza tog fonda stoji srpski kapital. Umesto toga prihvaćena je ponuda hrvatske kožarske firme, koja je garantovala plaćanje imovinom same mlekare. Ovakva situacija na terenu nailazi na podršku i političara, pa je Ljubo Jurčić, kandidat SDP za premijera Hrvatske i profesor Ekonomskog fakulteta, na pitanje da li bi prodao kombinat „Vupik“ Miroslavu Miškoviću, odgovorio: „Zna se tko je činio zločine. Rane su još svježe. Ne treba stvarati neugodu hrvatskim građanima. Drugdje bih mu možda i prodao tvrtku, ali u Slavoniji sigurno ne bih“.

To zapravo znači da ako Jurčić bude izabran za premijera, jasno je da će hrvatske granice (p)ostati neprelazne za srpski kapital, iako kapital po definiciji ne zna za nacionalnost, veru, a ni za granice.

Za razliku od Jurčića, predsednik Hrvatske stranke prava Anto Đapić izjavio je da se Hrvatska ne boji srpskog kapitala, jer je privredno 10 do 20 godina ispred Srbije. „Kao što hrvatski kapital ide u Srbiju, tako će i srpski ići u Hrvatsku“, kazao je Đapić. Odgovarajući na pitanje o mogućoj prodaji firme „Vupik“ srpskom vlasniku, Đapić je ipak istakao da se „radi o važnom pitanju, jer je prehrambeni sektor od strateškog interesa za Hrvatsku“.

Spisak neuspelih investicija u Hrvatsku otvorio je Bogoljub Karić, koji je najavljivao izgradnju poslovne zgrade u centru Zagreba, pa je zatim Željko Mitrović, vlasnik TV Pinka, opet neuspešno pokušao da kupi Kroacija rekords i Novu TV. Miškovićeva „Delta“ bacila je oko na jednu fabriku mesnih prerađevina, ali je i to ostalo pusti sanak. „Delti“ u nastupu na hrvatskom tržištu nije pomogla ni povezanost sa „Agrokorom“, kompanijom hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Ako ne može iz Srbije, onda će Mišković možda moći svoj kapital da plasira preko Velike Britanije i poznatog lanca kafeterija „Kosta kofi“. Naime, „Delta sport“ je dobila franšizu od ove kompanije za jugoistočnu Evropu i Albaniju, a u kafiće u Hrvatskoj planira da uloži četiri miliona evra.

Prema rečima Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog međunarodnog instituta za ekonomske nauke, hrvatska privreda je otvorena, pa srpski preduzetnici konkurišu onima iz drugih evropskih zemalja i u tome nemaju mnogo uspeha.

- U Srbiji bi situacija bila simetrična za hrvatske preduzetnike, kada bi Srbija bila otvorena privreda i kada bi bila privlačna za evropske investitore. Budući da je Srbija još neatraktivna za investitore iz većih zemalja EU, veća je uloga slovenačkih i hrvatskih investitora - objašnjava on.

SRBIJA OMETA SAMU SEBE

Prema rečima, ekonomiste Milana Kovačevića, izjave hrvatskih političara su više za domaću upotrebu i za skupljanje političkih poena kod birača.
- Kada je reč o srpskom kapitalu koji pokušava da izađe napolje, on često i nije baš srpski. Kapital najveće kompanije u Srbiji je u vlasništvu firme koja je osnovana u inostranstvu. Mislim da se preteruje sa tim da u Hrvatskoj ne žele novac iz Srbije, mada povremeno politička kretanja imaju uticaj na kretanja kapitala. Problem je i kod nas, jer naš devizni režim ograničava investiranje u inostranstvo. To što mi ometamo izlazak našeg kapitala, je važnije od toga što nema ulaganja u Hrvatsku. Krajnje je vreme da liberalizujemo naš devizni režim - kaže Kovačević i dodaje da je korisnije da se novac ulaže kod nas nego u inostranstvo.

SUSEDNE ZEMLJE

Od naših susednih država, najzastupljenija na listi TOP 500 je Slovenija sa 16 kompanija (najbolje je plasiran „Merkator“ koji se nalazi na 45. mestu, a slede „Petrol“ i „Gorenje“), a zatim Hrvatska sa 14 kompanija, od kojih najveće prihode imaju INA (16. mesto), „Agrokor“ (44. mesto) i HEP grupa (84. mesto). Jedina makedonska kompanija koja je rangirana na ovoj listi je rafinerija nafte OKTA na 326. mestu, dok se crnogorske i kompanije iz Bosne i Hercegovine nisu plasirale na listu TOP 500 u regiji.