Danska pooštrava imigraciono zakonodavstvo

Danska, koju smatraju jednom od najdemokratičnijih zemalja EU, usvojila je zakon prema kojem namerava da deportuje strance koji izvrše pravne prekršaje. Po tome građani drugih država će se deportovati čak ako poseduju dozvolu stalnog boravka.

Zvanična odluka o pooštravanju imigracionog zakonodavstva bila je doneta u parlamentu kraljevine sa 97 glasova „za“. Protiv se izjasnilo sveka 7 parlamentaraca. Sada svaki stranac koji živi u Danskoj manje od pet godina, može da bude poslat u domovinu čak ako šeta psa na nepredviđenom mestu. Oni koji se nalaze u kraljevini više od 9 godina, izbacivaće se iz izmlje za teški kriminal poput trgovine narkoticima ili nasilja. Pri tome odluka o izručenju će se donositi u komunama, gde živi imigrant. Za svako preseljeno lice lokalni organi vlasti će dobiti iz državne blagajne 25 hiljada kruna, ili više od tri hiljade evra.

Niz kritičara novog zakona već je izjavio da to može da dovede do zloupotreba i pokušaja da se zaradi na strancima. Protivrečnim eksperti smatraju zakon i sa tačke gledišta poštovanja ljudskih prava. Vidi se određena diskriminacija. To je kao izdevanje starijih vojnika nad mlađim u armiji, izjavio je za Glas Rusije rukovodilac Centra za pravnu pomoć sunarodnicima Moskva-Rusi Mihail Jofe.

Mislim da je dopuštena pravna greška. I ako se govori o tim nepodudarnostima, mislim da će parlamentarci uneti popravke u zakon. Ali može se navesti primer pribaltičkih država, gde su na zakonodavnom nivou uvedene diskriminacione norme. Ni Savet Evrope, ni UN ne reaguju snažno na to što baltičke zemlje imaju stotine hiljada ljudi oštećenih u pravima. Oni su „nedržavljani“, nemaju pravo glasa, nemaju pravo da se školuju na materenjem jeziku, da stiču srednje obrazovanje i slično.

Novi danski zakon kritikovao je Crveni Krst i UNICEF. U samoj kraljevini pravnici podvlače antihumanost zakona i to da on protivreči međunarodnim obavezama zemlje. Odluka paralmenta Danske krši prvi član Opšte deklaracije o ljudskim pravima, gde je rečeno da se svi rađaju slobodni i sa jednakim pravima, podvlači Mihail Jofe. Po njegovim zakonima, novi zakon će biti usmeren u prvom redu na imigrante iz arapskih zemalja, čiji se broj u Evropi uvećao početkom revolucije na Severu Afrike i u zemljama Bliskog Istoka. Iz razloga bezbednosti Danska u maju ove godine čak je privremeno bila zatvorila u jednostranom poretku svoje granice. Zvanično to je učinjeno u okviru programa borbe protiv međunarodnog kriminala. Ipak u novom zakonu postoji i čisto ekonomski razlog. Prema istraživanju ministarstva za integraciju Danske, zbog pooštravanja imigracione plitike broj stranih državljana u kraljevini za poslednjih 10 godina umanjen je za dve trećine i sada iznosi 6% čitavog stanovništva. To je omogućilo Kopenhagenu da uštedi 6,7 milijarde evra na račun socijalnih doprinosa imigrantima.

Praksa pokazuje da sve danske inicijative vremenom počinju da se primenjuju i u drugim zemljama Evrope. I novi danski zakon mogu da uzmu za ugled druge zemlje EU.