Treba li unapred sahraniti Grčku?

Sledeći četvrtak je nešto poput krajnjeg roka za osuđenika. Ili će parlament Grčke usvojiti mobilizacioni plan za smanjenje državnih rashoda ili će ga odbaciti. U drugom slučaju zemlja neće dobiti još jednu tranšu kredita u iznosu od 12 milijardi od EU i MMF i najverovatnije će proglasiti bankrot. A Papandreu će morati da ispuni svoje obećanje i da podnese ostavku. Druge varijante nisu na vidiku. Ko će najviše postradati u finansijskom krahu? I šta EU namerava da preduzme?

Najveći gubitak preti Evropskoj centraloj banci, koja je uložila 49 milijardi evra u obezvređene grčke bondove radi njihove podrške. Iza nje su se poređale nemačke, francuske, američke, kao i grčke banke. One su svojevremeno dobro zaradile na kursnoj razlici. Danas im preostaje da se mole u nadi da će Heleni jednom izmiriti vrednosne papire. Niko od poverilaca ne žudi za tim da restruktuira grčki dug, pre svega ECB. Mišljenje Alekseja Kuznjecova, rukovodioca Centra za evropska istraživanja IMEMO:

„Na ono što se dešava u Grčkoj ne gledam toliko pesimistički. Mnoge zemlje imaju ozbiljne budžetske deficite. Čini mi se da je diskusije o tome da će Grčka objaviti defolt, da će izaći iz zone evra više politička buka, da se grčkoj vladi ne bi dozvolilo da se opusti. Niko neće napustiti Grčku: EU će imati prevelike troškove. Ona ima spoljni dug, ali je to uglavnom dug prema agentima iz zone evra. To uopšte nije spoljašnji dug. Za njegovo izmirenje zainteresovani su agenti iz zemalja evro zone. Zbog toga je pitanje vrlo jednostavno: ako Grčka objavi defolt, njeni dugovi će preći na poverioce, koje predstavljaju nemačke i francuske banke. Sam po sebi dug ništa ne znači. Ako ne isplatite kamatu za dug, bez obzira na to koliki je vaš dug, vi ćete ga jednom vratiti i to je sve. Grčki problem nije iznos duga, već to što mora redovno da ga servisira. I ni za šta drugo joj ne preostaje novca“

Skeptici smatraju da su mere za spasavanje okasnile. Većina ruskih finansijskih stručnjaka i dalje veruje u nepkolebljivost evra. Ugledni autoritet Ruslan Grinberg, direktor Ekonomskog instituta RAN isključuje i varijantu izlaska Grčke iz Evrozone i krah jedinstvene valute.

„Situacija je zaista kritična. Ali sam čvrsto uveren u to da će dugovi i ovog puta biti prolongirani. Prihvatljiva varijanta je da se umiri tržište. Ako bude postojala čvrsta volja da se Grčka spasi, i tržište će biti umireno. A ako bude prisutno stalno kolebanje, čas na jednu, čas na drugu stranu, mislim... Shvatate, Grčka je ipak mala zemlja. Ako ne spase Grčku u pitanju će biti već zaista egzistencijalni problem. To će podsećati na ozbiljan krah evropske ideje. I tada će za Evrozonu nastupiti zaista ozbiljna vremena. To će biti presedan i to je strašno. Počeće i irska (kriza) i portugalska, i Španija i Italija su odmah tu pored. Ne, mislim da do toga neće doći, još nije u pitanju takav slučaj“ (...).

Od privatnih banaka vrhuška EU očekuje jedini potez: prolongaciju. U kom obimu i na koji rok – treba da se pokaže 3. jula na redovnom sastanku lidera EU, nakon pregovora s finansijskim džokerima. A zasad se vrhuška Evrozone za svaki slučaj ipak sprema na najgore: na eventualni bankrot Grčke. Priprema seteren. Po priznanju ministra finansija Nemačke Volfganga Šojblea (Wolfgang Schäuble), razmatra se jedina varijanta. Da se ne dozvoli požaru da zahvati susede, a Grčka da se spasava po principu – šta ostane. Da ipak nije rano za sahranu?