Svi naši Vidovdani

OD Kosovske bitke 1389. godine, preko Sarajevskog atentata 1914, Rezolucije Informbiroa 1948. Miloševićevog uzleta i pada 1989. i 2001. godine, predstojeći državni praznik, Vidovdan, bio je i ostao poseban datum za Srbe.

- Bez sumnje, Vidovdan je najvažniji datum u kolektivnoj svesti srbskog naroda i zajedno sa svetosavljem jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba. To što su se kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrali i mnogi drugi događaji, samo je pojačalo mit o Vidovdanu

Praznik je poseban datum za Srbe, jer su se na taj dan odigrali veliki istorijski događaji. Događaji koji su se desili na Vidovdan duboko su usađeni u svest srbskog naroda.

Vidovdan je za državni praznik proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiči. Kao nacionalni praznik opstao je sve do dolaska komunista na vlast. Vidovdan je pre svega dan kada se sećamo svih koji su dali život za Srbiju.

Hronologija dogaćaja na Vidovdan:

1389. godina - Kosovski boj

Svaki narod ima jedan dan u istoriji koji smatra važnijim od svih ostalih. Za Srbe, najvažniji datum u njihovoj istoriji je 15. (28.) juni, poznat kao Vidovdan. Toga dana, 1389. godine, pre šest stotina godina, sukobile su se srbska i turska vojska na Kosovu polju. I srbski vladar knez Lazar i turski sultan Murat su poginuli u boju. Osim toga, veliki broj srbskih vojskovodja i ogroman broj srbskih ratnika su izgubili svoje živote. Iako, prema istrijskim dokumentima, ni Srbi ni Turci nisu dobili bitku, Srbija je bila toliko iscrpljena i oslabljena da nije mogla više da se odupire Turcima i naslednici kneza Lazara su priznali tursku vlast, posle čega je otpočelo petvekovno ropstvo Srba pod Turcima. Dugo i mučeničko ropstvo je izmenilo tok srpske istorije i zaustavilo kulturni napredak Srba koji je bio toliko očevidan za vreme vladavine dinastije Nemanjića.

Srećom kosovska etika, usađena u samo nacionalno biće Srba, nije se izmenila ni posle šest stotina godina, i neće, i ne sme se nikada izmeniti. Osnovne vrednosti te etike, zaveštane Srbima na Vidovdan 1389. godine, nisu uklesane na kamenim pločama, već su usađene u samu svest svakog Srbina. Te vrednosti, ukratko definisane, su sledeće:

1. Beskompromisna vera u Boga, bez koje nema istinskog čovekoljublja;
2. Čovekoljublje kao potvrda vere i bogoljublja;
3.Nepokolebiva odanost hrišćanstvu kako ga ispoveda pravoslavna crkva;
4. Prednost duhovnog nad materijalnim;
5. Vernost Bogu, narodu i otadžbini;
6. Sloboda kao vrednost za koju sve treba žrtvovati, dok se ona ne sme žrtvovati ni za šta;
7. Poštenje, pravdoljubivost i miroljubivost, vrline koje pojedinci moraju upražnjavati kao osnovu za zdrave društvene odnose;
8. Stavljanje opštih interesa iznad ličnih i spremnost za žrtvovanje za te interese;
9. Sažaljenje da se gaji i prema neprijatelju;
10. Nacionalno jedinstvo kao uslov nacionalnog održanja i postojanja.
Ovaj testament, ova kosovska etika, predstavlja najveću vrednost Kosova i Vidovdana. To je razlog našeg proslavljanja Kosova i Vidovdana nerazdvojno već šest vekova. To je razlog što ga i danas proslavljamo.

Cleveland, Ohio dr Mateja Matejic
28. juna 1989. godine protojerej-stavrofor

1914. godina. Gavrilo Princip ubija Austrougarskog prestolonaslednika

Gavrilo Princip je rođen 13. jula 1894. u Obljaju, kod Bosanskog Grahova a umro je 28. aprila 1918 u češkom zatvoru Terezijenštat. Kao član tajne organizacije Mlada Bosna, izvršio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju 28. juna 1914.

Franc Ferdinand je došao u Sarajevo na čelu vojnih snaga koje su vršile manevre u okolini grada. Srbsko stanovništvo grada je njegovo pojavljivanje na čelu vojske doživljavalo kao provokativno, budući da se sve to odigravalo na Vidovdan.

Austro-Ugarske vlasti su u toku istrage došli do saznanja da je oružje korišćeno u atentatu donešeno iz Srbije.Iako sa ovim incidentom nisu bile povezane zvanične vlasti Kraljevine Srbije već određeni ljudi na visokim položajima (pripadnici organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ ili „Crna ruka“ Austro-Ugarske vlasti su iskoristile novonastalu situaciju da upute ultimatum Srbiji. Srpske vlasti su odgovorile pozitivno na sve tačke ultimatuma, osim na jednu koja je zahtevala upućivanje austrougarskih istražnih organa unutar teritorija Kraljevine Srbije. Ovo su vlasti Austro-Ugarske iskoristile da objave Srbiji rat, koji je ubrzo eskalirao u Prvi svetski rat.

Po prvobitnom planu atentata, izvršilaca je bilo šest. Od tih šest četiri nije uradilo ništa prilikom prvog prolaska carske kolone prilikom koje je Nedeljko Čabrinović bombom promašio automobil u kome se nalazio Ferdinand, ali je lakše ranio pukovnika Eriha fon Mericija i grofa Boz-Valdeka. Prilikom povratka kolone Gavrilo Princip je uspešno izvršio atentat. Na suđenju je ustanovljeno da atentatori nisu imali nameru da ubiju Sofiju Hotek. Oružje koje je Princip koristio bio je belgijski Fabrique Nationale M 1910 poluautomatski pištolj, kalibra 7.65x17mm (.32 ACP) i navodno ga je pripadnicima Mlade Bosne uručio sam Dragutin Dimitrijević Apis.

Presuda i kazna

U vreme kad se dogodio atentat, Gavrilo Princip je bio suviše mlad za smrtnu kaznu, pa je osuđen na 20 godina zatvora, gde je bio izložen mučenjima.

Kaznu je služio u češkom Terezinu, gde je i umro od tuberkuloze 28. aprila 1918., malo pred kraj Prvog svetskog rata. Pri kraju života bio je zbog loših zatvorskih uslova vrlo oslabio i imao oko 40 kilograma.

Ostavština

Grob Gavrila Principa se danas nalazi u kapeli vidovdanskih heroja u Sarajevu. Auto, Gavrilov pištolj i okrvavljena uniforma Franca Ferdinanda nalaze se u vojnoistorijskom muzeju u Beču. Metak koji je ubio Ferdinanda izložen je u češkom gradu Konopište.


1921 - Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 28. jun 1921 (Vidovdanski ustav)

Ustavotvorna skupština izglasala je Ustav, prostom većinom od 223 glasa, protiv je glasalo 35, a 158 poslanika je bilo odsutno. Prilikom usvajanja Ustava ispoljila se duboka podeljenost političkih stranaka u gledištima na osnovna pitanja državnog uređenja i oblika vladavine.

Ustav je definisao državu kao ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju. Propisao je izgled grba, zastave i naziv službenog jezika koji je bio srbsko-hrvatsko-slovenački. U imenu države, njenim spoljnim obeležjima (grb, zastava), nazivu službenog jezika došlo je do izražaja shvatanje o "troimenom" narodu.

Ustav nije priznao plemstvo, titule, "niti ikakva preimućstva po rođenju". Zajemčio je ličnu i slobodu vere, savesti i štampe, pravo udruživanja, zbora i dogovora. Zabranio je zelenaštvo, ukinuo feudalne odnose i danom oslobođenja od tuđinske vlasti kmetovi su postali, bez odštete, vlasnici državne zemlje.

Narodna skupština je bila jednodomna i sačinjavali su je poslanici koje je narod birao neposredno tajnim glasanjem. Biračko pravo dobio je svaki muškarac koji je navršio 21 godinu života.

Ustav je propisao centralističko uređenje. Administrativni centralizam proizilazio je iz nacionalnog unitarizma, odnosno shvatanja o narodnom jedinstvu. Najviši pravni akt je predvideo da se uprava u Kraljevini SHS vrši po oblastima, okruzima, srezovima i opštinama. Odredio je da se oblasti formiraju na osnovu prirodnih, socijalnih i ekonomskih prilika, a mogle su imati najviše 800.000 stanovnika. Ustanovljena je mesna, opštinska, sreska i oblasna samouprava. Organi oblasne uprave bili su oblasna skupština i oblasni odbor. Državna upravna vlast vršila je nadzor nad poslovima samoupravnih vlasti preko oblasnog velikog župana, koga je postavljao kralj, i posebnih stručnih organa.

Na osnovu Uredbe o podeli na oblasti od 26. aprila 1922. Kraljevina SHS podeljena je na 33 oblasti, po geografskom, socijalnom, ekonomskom, ali i etničkom i istorijskom načelu.

1948. - Rezolucija informbiroa

Nz zasedanju Komunističkog informacionog biroa u Bukureštu 28. juna 1948. godine, Josip Broz Tito i rukovodstvo KPJ optuženi su od strane SSSR-a i komunističkih partija istočnoevropskih zemalja za okretanje ka imperijalistima, što je rezultiralo raskolom u komunističkom bloku.

1989 - obeleženo 600 godina Kosovske bitke, Miloševićevim govorom na Gazimestanu

1990. - Usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj

1992. - Vojska Republike Srpske i Republike Srpske krajine probile Koridor - "Put života". Više o operaciji Koridor pročitajte OVDE

2001. - Slobodan Milošević izručen Hagu....