Brend EvroPRO pretrpeo imidž gubitke

Aktivnost SAD na postavljanju sistema PRO u Evropi jača. Iako široko reklamirana efikasnost ovog sistema od strane Vašingtona izazvala je sumnje kod eksperata Pentagona. Po njihovom mišljenju, sistem ne omogućava američkim presretačima da uništavaju rakete protivnika u ranom stadijumu leta i ima druge bitne nedostatke.

Savet za nauku Ministarstva odbrane SAD začudio je članove senata referatom u kojem su bile analizirane karakteristike raketa-presretača za evropski sistem PRO. Mišljenje eksperata odjeknulo je kao grom iz vedra neba: jer finansiranje ovog programa i njegovi globalni zadati u borbi protiv svetskog zla ne treba da ostavljaju sumnju da se Amerikanci kreću u ispravnom pravcu. U praksi se pokazalo drugačije. Zaključci referata svedoče da je PRO u Evropi neefikasna i da bitno zaostaje za mogućnostima presretača koji se baziraju na brodoviam američke flote. Senatori su doveli u sumnju mnogobrojne pobedonosne izjave predstavnika Agencije za PRO.

Saopštenja o neefikasnosti EvroPRO pojavila su se u pozadini dijaloga Rusije i SAD o formiranju globalne PRO koji nešto škripi u poslednje vreme. Kao što se zna, Vašington ne menja svoju strategiju povodom EvroPRO: do 2020. godine na bazama samo u Poljskoj i Rumuniji on namerava da postavi preko 400 protivraketa. Planovi SAD da se napravi takozvani treći prsten PRO u Istočnoj i Centralnoj Evropi izazvali su žestoku reakciju Moskve. Postavljanje sistema prednjeg baziranja u relativnoj blizini ruskih granica, po mišljenju vojnih eksperata, utiče na efikasnost primene strateških nuklearnih snaga Rsuije. Ipak američka EvroPRO ne može da zaštiti od hipotetičkih ruskih raketa, smatra ekspert Asocijacije vojnih politikologa Aleksandar Perenžiev.

Ma koliko blago prilazili tom pitanju, ali PRO koja će biti postavljena u Evropi do 2013-2014. godine u svakom slučaju ne grantuje bezbednost, na primer, od naših raketa. Naše rakete svejedno ovu PRO probijaju.

Situacija oko EvroPRO u mnogome je zasnovana na odnosima Rusije i SAD i vanredno je ispolitizovana, smatra politikolog Mihail Nejžmakov.

Ovde se vidi određeni analog Reganovog programa Zvezdani ratovi, kada je psihološki momenat pritiska na SSSR bio značajniji od samog programa. Jsno da nikakve rakete iz Irana ne mogu da predstavljaju opasnost po Evropu. Istovremeno opasnost od strane Rusije Evropa tim pre ne može da oseća. Tačnije aktualna situacija oko EvroPRO je momenat pritiska na Rusiju.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev još u novembru 2010. godine na samitu Rusija-NATO u Lisabonu predložio je svoju ideju formiranja sektoralnog sistema PRO u Evropi uz učešće Rusije. Na primer, bilo je predloženo, uzimajući u obzir moguće putanje paljbe iz iranskih raketnih baza, da se ruske protivrakete smeste u blizini Rostova na Donu, a njihovo navođenje da se vrši pomoću savremene radiolokacione stanice kod Armavira. Odgovor na ovu inicijativu Moskva nije dobila – na Zapadu samo neumorno uveravaju da nova evropska PRO nije usmerena protiv Rsuije. Pri čemu uveravaju samo na rečima i odbijaju da daju pismene pravne garancije. Uz takvu upornost Vašingtona nedavna pretpostavka Dmitrija Medvedeva da 2020. godine može da bude dostignuta tačka od koje nema povratka, kada može da počne nova trka u naoružavanju sasvim je realistična. Mada i najmanje poželjna. Nije li bolje dogovoriti se o takvom sistemu koji odgovara svim odgovornim članovima međunarodne zajednice, uključujući,razume se, i Rusiju. Možda će tada pitanja efektivnosti globalne PRO preći iz ravni pi-ara i spoljne politike na nivo koknretnih praktičnih rešenja.