Mikelanđelo u ortopediji

„Druga revolucija u Rusiji“, „Mikelanđelo u ortopediji“ – pod ovakvim naslovima su u Italiji 1982. godine izašli članci o metodi ruskog hirurga, koji je doputovao u ovu zemlju na međunarodni lekarski kongres. On se zvao Gavrilo Ilizarov. 15. juna se slavi 90-godišnjica od rođenja istaknutog ortopeda.

„Da nije bilo aparata Ilizarova izgubio bih nogu,“ „Osećam se kao drugi čovek: uopšte ne hramljem posle produžavanja noge po metodi Ilizarova,“ „Ovaj čovek mi je podario sreću,“ – to su tipični odazivi njegovih pacijenata. Samog doktora već odavno nema među živima, ali se svake godine zahvaljujući njegovom aparatu u normalan život vraća oko 7 hiljada bolesnika. Da li je seljačka porodica s mnogo dece iz beloruskog sela, daleke 1921. godine, kad se na svet pojavio Gavrilo, mogla da sanja o tome da će sin učiniti besmrtnom njeno prezime? Jer, aparat Ilizarova je isto tako stalan pojam kao Petrijeva šolja, Fukoovo klatno, Gajgerov brojač, automat Kalašnjikova ili Rihterova skala. S njegovim imenom je povezan jedan od najvažnijih pravaca  ortopediji – razvoj osteosinteze, kaže akademik RAMN Nikolaj Gerasimenko.

Pre njegovog pronalaska ljudi su kod nas ležali na istezanju s tegovima. Ovaj način lečenja je vrlo dug, trajao je po nekoliko meseci. Kasnije su kosti, ako su bile loše nameštene, ponekad morale ponovo da se lome ako bi nepravilno srasle.

Postoji legenda da je Ilizarov svoj aparat smislio dok je radio kao lekar u seoskoj bolnici u Kurganskoj oblasti na Uralu. Jednom je išao zaprežnim kolima kod bolesnika, posmatrao je kako se za rukunicu vezuje am, koji prolazi oko konjskog vrata. A kad je dotrčao kući od priručnih sredstava je napravio prototip aparata za slomljene držalje za lopatu. 1951. godine napravio je konstrukciju za lečenje preloma kostiju, koja je danas poznata u celom svetu. Umesto gipsa – dva prstena s unakrsnim iglama, stegnutim šrafovima, što je garantovalo potpunu imobilizaciju na mestu preloma. Koste se pritom nisu srastale samo tačno, već i neverovatno brzo – za 8 dana. Takvog nečeg u istoriji medicine još nije bilo! Godinu dana kasnije u štampi se pojavila vest o tome da je uz pomoć svog pronalaska Ilizarov uspeo da produži nogu pacijenta za 12,5 santimetara. Kasnije je bilo na hiljade sličnih operacija i zahvalnih pacijenata. Najpoznatiji od njih je verovatno najbolji skakač na svetu, „čovek-raketa“ Valerije Brumel. Desilo se da je 1965. godine posle nesreće na motociklu svetski rekorder u skoku uvis čuo strašnu presudu – može da se oprosti od sporta. Zbog preloma jedna noga mu je bila kraća od druge. Talenat Ilizarova je vratio Brumela u sport. Svoju autobiografsku knjigu „Visina“ legendarni skakač je posvetio svom spasiocu – doktoru iz Kurgana.

Brumel je već 5 meseci kasnije posle operacije osvojio svisinu od 2 metra i 5 santimetara. Kod čudesnog doktora ljudi su dolazili iz cele zemlje. Operacije su se obavljale u serijama, rezultati su bili zapanjujući.

Uskoro je u Kurganu, gde je radio istaknuti hirurg, osnovan Institut za eksperimentalnu i kliničku ortopediju i traumatologiju (KNIIEKOT), čiji direktor je postao Gavrilo Ilizarov. Danas institut nosi ime svog osivača i predstavlja glavni medicinski centar u kojem se primenjuje i usavršava jedinstvena metoda. Ovamo dolaze na školovanje stručnjaci iz različitih zemalja kako bi je kasnije sprovodili kod kuće.

A što je glavno, naučne i praktične metode ortopedije, koje je Ilizarov razradio, ne zastarevaju, naprotiv, one nemaju analoga prilikom lečenja određenih vrsta bolesti.Za svoje zasluga u oblasti medicine Gavrilo Ilizarov je dobio mnoštvo visokih nagrada, između ostalog i najugledniju u SSSR – Lenjinovu nagradu, a da ne govorimo o mnogobrojnom ordenju i medaljama.