Nije strašno spasti život

14. jun je Svetski dan doborovoljnih davalaca krvi. Bez obzira na čitav značaj pokreta, praznik je bio utvrđen sasvim nedavno, 2005. godine. Stručnjaci ukazuju na važnost propagande dobrovoljnog davanja krvi, jer u svetu svake sekunde pojavljuje se neophodnost transfuzije krvi.

Datum 14. juni nije odabran slučajno. Tog dana 1868. rođen je austrijski lekar imunolog Karl Landštajner. 1900. godine on je utvrdio da se ljudska krv deli na grupe. To otkriće je učinilo transfuziju krvi maksimalno efikasnom i bezbednom. Od 2005. godine bilo je odlučeno da se obeležava rođendan naučnika kao Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi, rekla je u intervjuu za Glas Rusije koordinator programa dobrovoljnog davanja krvi Crvenog krsta Irina Ursu:

14. juna održavaju se manifestacije po čitavom svetu – u raznim gradovima i raznim organizacijama. To je i Služba krvi, i Crveni krst, i druge organizacije dobrovoljnog davanja krvi. Na primer, od 14. do 16. juna ćemo poklanjati poklone davaocima, koji dolaze u centre za transfuziju, propagirajući time dobrovoljno davanje krvi.

Datum prvog dobrovoljnog davanja krvi nije poznat. Kao državni sistem davanje krvi je počelo da se razvija u svetu 40-ih godina 20. veka.

U poslednjoj deceniji u Rusiji je pošlo za rukom da se uveća broj dobrovoljnih davalaca na hiljadu stanovnika. 2001. godine bilo je 7 ljudi na hiljadu, sada ih je 14. A u nizu zemalja ova cifra iznosi od 30 do 50 ljudi. U tome je velika zasluga omladine – studenata i drugih mladih ljudi koji aktivno učestvuju u dobrovoljnom davanju krvi.

Od 2008. godine razvoj dobrovoljnog davanja krvi u Rusiji istaknut je kao jedan od najvažnijih državnih zadataka. Ministarstvo zdravlja realizuje masovni program modernizacije Službe za transfuziju krvi. Ipak potreba za krvlju davalaca uvek premađuje njene rezerve – i to je svetski problem, govori član izvršnog komiteta Pirogovskog pokreta lekara Rusije Pavel Vorobjov.

Na današnji dan je kupljena savremena aparatura, pokretni punktovi za sakupljanje krvi. Ali potreba za preparatima krvi ostaje prilično visoka. Tim povodom, naravno, raste značaj Službe za transfuziju krvi. Poslednjih godina ona se aktivno razvija. Najveće dostignuće je mogućnost karantinizacije sveže zamrznute plazme, tačniej čovek daj eplazmu, ona se čuva pola godine. A zatim se proverava na viruse hepatitisa i HIV-infekcije. U slučaju da se takvi pronađu, plazma se uništava, što principijalno smanjuje verovatnoću da se bolesnici zaraze. To je kolosalni korak unapred.

Prema podacima stručnjaka, svako trećem stanovniku planete jednom u životu daju transfuziju. Reč donor proističe od latinskog „donate“ – poklanjati. Crveni krst i druge organizacije pozivaju 14. juna, makar na jedan dan da se da krv i da se nekome pokloni život. Sasvim bezbedna procedura koja se sprovodi u stanicama za transfuziju, traje svega 15 minuta. Između ostalog lekari su izračunali da ljudi koji stalno daju krv žive bar 5 godina duže.