NATO konferencija u Beogradu: jačanje imidža posredstvom nacionalne sramote?

Vlasti guraju Srbiju u Alijansu i Poniženje za zemlju – takvim naslovima pojedini beogradski mediji „najavili“ su konferenciju o strateškom vojnom partnerstvu NATO-a i partnerskih zemalja.

Vladajući krugovi u Beogradu smatraju da je ova manifestacija pre svega važan za prestiž zemlje na međunarodnoj areni i razvoj vojne saradnje sa projateljskim dravama. Ministarstvo odbrane je uvereno: to što je Srbija odabrana kao zemlja organizator konferencije, svedoči o bliskim odnosima sa NATO-om i poverenju Alijanse prema toj balkanskoj državi. Aktivno podržavaju konferenciju i srbski liberali, koji se obično bave „samopokajanjem“. Nas je pogrešna politika devedesetih uvukla u sukob sa NATO-om i mi treba da se zapitamo zašto smo mi jedna od retkih zemalja koja je bila na udaru NATO-a, izjavio je u intervjuu za Politiku funkcioner stranke G17+ Vlajko Senić.

I mada organizatori konferencije obećavaju da ni jedan strateški dokument u njenom toku neće biti potpisan i da Srbija ne odstupa od principa vojnog neutraliteta, opozicija ovim rečima malo veruje. Iz Beograda naš dopisnik Igor Gojković.

Na tribini pod nazivom "Kumanovski sporazum - 12 godina kasnije, Srbija između NATO-a i neutralnosti", koju je organizovala Demokratska Stranka Srbije poručeno je da je učlanjenje Srbije u NATO loša ideja i da zemlja treba da ostane vojno neutralna.

Direktor centra za bezbednosne studije Aleksandar Fatić rekao je da bi Srbija trebalo da zadrži status vojne neutralnosti, jer bi u suprotnom, uključenjem u NATO, Srbija pokvarila odnose sa Rusijom.

Prema Fatićevim rečima Rusija je jedini realni strateški partner Srbije. Realno, bezbednosno i racionalno posmatrano, proširenje NATO-a i uključenje Srbije nisu dobra ideja za Srbiju i njenu spoljnu politiku. Rusija daje "energetski i ekonomski kišobran" Srbiji pod uslovom da ostane vojno neutralna, ocenjuje Fatić.

General u penziji Vladimir Pejak je istakao da je sa zakonskog i moralnog aspekta protiv održavanja Samita NATOA u Beogradu.  Po njegovoj oceni, tim potezom se dojučerašnji agresor promoviše za partnera s ciljem da se zločini i žrtve zaborave. 

Ova tribina DSS-a je bila  prva u nizu akcija i protesta koji se organizuju zbog održavanja konferencije Natoa.

Na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu održan je skup pod nazivom "Ovo nije NATO zemlja", u organizaciji DSS-a, fonda "Slobodan Jovanović", Udruženja građana "Aktivni centar" i drugih nevladinih organizacija. Uz učešće više hiljada građana i javnih ličnosti, od kojih su mnoge nestranački opredeljene, izraženo je peortivljenje održavanju Samita čiji je cilj približavanje Srbije NATO-u, što predstavlja veliko poniženje za Srbiju. DSS je do sada više puta isticala da nema sumnje da Ministarstvo odbrane Srbije, koje je nosilac spornog Samita, aktivno radi na učlanjenju Srbije u NATO, što i ta vojna organizacija priznaje i pozdravlja.

U stranci Vojislava Koštunice  navode da niko u Srbiji ne može da zaboravi šta je NATO ovde radio od 1994. do 1999. godine i da je zbog toga poniženje biti domaćin toj organizaciji.

Problem su i teme skupa. Najavljena je rasprava o strateškim transformacijama NATO-a, što znači da se razrađuje dokument usvojen u Lisabonu na jesen prošle godine u kom se NATO hvali da je učestvovao u izgradnji kosovskih bezbednosnih snaga i gde između ostalog Nato podržava teritorijalni integritet Moldavije i Gruzije, ali ne i integritet Srbije, bez obzira na važeću rezoluciju 1244 SB UN.

Duboko razočaranje izražavaju i Srbi, koji žive na Kosovu i Metohiji. Političar Marko Jakšić naziva odluku srbskih vlasti o održavanju NATO konferencije mazohističkom.
 

Pojačan je režim rada beogradske policije i protesti građana oko kancelarije predsednika Tadića... Sve to nehotice navodi da se setimo iskustva još jedne istočnoevropske države koja teži da se zbliži sa Alijansom.

Kada je 2006. godine trebalo da se održe NATO manevri na teritoriji Ukrajine, čitav personal jednog od sanatorijuma odbio je da uslužuje američke vojnike smeštene u njemu. Upotrebljene su takve mere kao što je isključenje struje i kanalizacije. To je samo jedna epizoda antinato kampanje pokrenute tada – bilo je i piketa, i mitinga, i dežurstava. Ipak cilj je bio dostignut. Alijansa je odustala od manevara na teritoriji zemlje. A za nekoliko godina glavni lobista stupanja Ukrajine u NATO, predsednik Viktor Juščenko ubedljivo je izgubio na izborima i otišao iz velike politike.

Ovaj primer ima smisla da zapamte oni koji već sada misle o predsedničkim izborima, koji će u Srbiji biti održani 2012. godine.