Vrata umesto zavese

Kako je saopštio stalni predstavnik Rusije u EU Vladimir Čižov, do danas su održane dve runde zasedanja četiri radne grupe o različitim aspektima bezviznog režima između Rusije i zemalja velike Evrope. Po rečima Čižova, najveći deo nacrta dokumenta o zajedničkim koracima uspostavljanja bezviznog režima usaglašen je. U celini, smatra on, pitanje je pokrenuto sa mrtve tačke i prevedeno iz istraživačke u operativnu fazu.

Po ubeđenju Čižova, očuvanje viza u savremenoj Evropi, Evropi 21. veka, predstavlja anahronizam. Ipak, stalni predstavnik je izrazio sumnju da će konačno usaglašavanje nacrta pomenutog dokumenta biti završeno do samita Rusija-EU koji će biti održan 9-10. juna u Nižnjem Novgorodu. Uošte može se bez preterivanja reći da vreme preostalo do samita u mnogome određuje se diskusija upravo o problemu bezvizne razmene.

Ovih dana, na primer, rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je o dogovoru postignutom sa EU, prema kojem uskoro građani zemlje mogu da dobiju 5-godišnje šengen vize. Po rečima direktora odeljenja za opšteevropsku saradnju Vladimira Voronkova, realizacija dogovora neće trajati tako dugo – od godinu do 3 godine. Sada, po postojećem poretku, ruski građani prvo dobijaju šestomesečnu vizu, a pošto dokažu svoju zakonoposlušnost, mogu da dobiju vizu na duži rok. I kako se već saznalo ovih dana, pitanja vizne politike između EU i Rusije će biti razamtrana na zasedanju Evropskog parlamenta 8. juna. Prema zvaničnom saopštenju, ranije odobrena mapa puta na pojednostavljivanju evropske vizne politike sa Rusijom biće ključna tema parlamentarnih debata sa komesarom EU za pitanja proširenja i politiku susedstva Štefanom Fileom.

Činilo bi se, kretanje na putu uklanjanja pomenutih anahronizama u pogledu jedinstvene Evrope sa glavnim istočnim susedom postoji. Ali ima još dovoljno smetnji. Po izrazu jednog od naših evropskih kolega, vizni režim EU sa Rusijom možda i nije gvozdena zavesa, ali nekim birokratskim hrastovim vratima može da se nazove. Jedno od bojazni evropljana je mogući priliv migranata iz Rusije, između ostalog članova organizovanih kriminalnih grupa. O izmišljenosti takvih bojazni govorilo se više puta. Ali ipak šef odeljenja za zemlje i regione Instituta za Evropu Vladislav Belov ne gaji iluzije u brzi prelazak na bezviznu razmenu.

Usaglašavanja mera i koraci, po meni, trajaćnje od 3 od 5 godina, govori naučnik. To je put od dananjeg dana do uvođenja realnog bezviznog režima. I u okviru ove mape puta koja će se razmatrati u Nižnjem Novgorodu, očigledno će biti određeni konretni postupci koji treba da samnje rizike koji po mišljenju Brisela postoje na putu uvođenja bezviznog režima. Ali najvažnije je što je Brisel spreman ideološki da uvde bezvizni režim. Za sada, kako mi se čini, iznad Brisela visi opterećenje prošlosti. Pa i Rusiji predstoji da pređe složen put.