Srbija većinski vlasnik teritorije Kosova

Srbija ima tapiju za 58,79 odsto zemljišta teritorije Kosova i Metohije - državne i društvene, privatne i imovine Srpske pravoslavne crkve, što čini 641.071 hektar od ukupno 1.090.410. 

Podela Kosova i Metohije na regione koji je usvojio parlament Albanije u saglasnosti sa sadašnjom skupštinom Kosmeta i gde su svi regioni dobili nova albanska imena
(klikom uvećaj mapu)
Tako govore podaci iz katastra zemljišta za ukupno 1.299 katastarskih opština, koliko ih je na Kosovu i Metohiji a svaki pedalj južne pokrajine pokriven je katastrom zemljišta, pišu "Večernje novosti".
Navedeno je da je to jedina evidencija o nekretninama, koja se vodila na Kosovu i Metohiji, zbog čega je ona i vlasnička, jer zemljišnih knjiga nije bilo. Na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik...
 
Veći deo dokumentacije iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet je sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje i elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji.
"Sreća je da smo uspeli da iznesemo dokumentaciju", rekla je za ovaj list Slavica Radomirović, zadužena za katastar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, koja je pre rata bila direktor Katastra za KiM.
 
"Prvo što je UNMIK tražio od nas je da se originalna dokumentacija vrati. Naravno da to nismo uradili! Jer, sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. Sve kopije planova i katastarski operat ostao je u računarima u katastarskim službama, tako da i UNMIK praktično ima sve podatke", dodala je ona i istakla da samo na originalima mogu da se upisuju promene.
"Mi nijednu promenu nismo upisali od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna. To je prava slika i dokaz šta je čije", objasnila je Radomirović.
 
Albanci na KiM su, medjutim, uzurpirali više od 80 odsto srpske zemlje, kaže ona i ukazuje da je UNMIK preuzeo katastar na Kosovu i Metohiji i za direktora imenovao Benta Andersena koji uz pomoć medjunarodne zajednice priprema za kosovsku skupštinu zakone o nepokretnoj imovini.
 
"Zakon o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu donet je 2002. godine, i ne propisuje koji dokaz treba da se dostavi da bi imovina bila registrovana. Praktično, to znači da Albanac srpsku imovinu, državnu ili privatnu, može da prijavi na svoje ime. Ako i kada pravi vlasnik dodje do tog saznanja, može da reaguje, ali se u registar upisuje samo zabeležba, koja nema značaj i preostaje mu da u nadležnom opštinskom sudu vodi postupak, a imovina može da bude u prometu", objašnjava ona.
Slavica Radomirović kaže da je Centar reagovao još od pripreme zakona ali da u medjunarodnoj zajednici nije bilo odziva.
 
Radomirović je istakla i da je Vlada Srbije formirala komisiju čiji je zadatak bio da pripremi izveštaj o posledicama primene Zakona o uspostavljanju registra prava na nekretnine na KiM.
Iz tog izveštaja jasno se vidi koje su pravne, ekonomske i političke posledice, koliko je zakon diskriminatorski i koliko je očigledna nespremnost UNMIK da zaštiti Srbe, srpsku imovinu i svetinje.
Inače, podseća ona, prema Rezoluciji 1244, državnom i društvenom imovinom upravlja UNMIK, ali mu nije dato pravo da njome i raspolaže, dok je ovlašćenja vezana za privatnu imovinu preneo na lokalne institucije, sudove i katastre.
 
"U opštinama Istok, Klina, Orahovac i Peć u vlasništvu Srba nalazi se 78.000 parcela koje imaju 20.000 vlasnika srpske nacionalnosti. U navedenim opštinama originalna katastarska dokumentacija nije izneta, parcele su uzurpirane na razne načine ili zbog bezbednosti nedostupne vlasnicima", navodi ona primer.

Ponude za podelu Kosova i Metohije

Sve češće se sa Zapada testiraju naši političari predlozima o podeli Kosova i Metohije, ali se kao jedini kriterijum postavlja nacionalni kriterijum. To znači da bi Kosmet mogao biti podeljen prema broju, odnosno procentu stanovnka i nacionalnom sastavu koji trenutno tamo žive. U te procente se čak i ne ubrajaju ni onih 250 hiljada proteranih posle dolaska NATO-a 1999 sa Kosmeta.
Niko ne spominje da na Kosmetu trenutno živi više od 450 hiljada Šiptara koji uopšte nisu naši državljani a i ukupan broj Šiptara je nepoznat jer na tom prostoru nije urađen ni jedan validni popis stanovništva od 1961 godine. Svi popisi posle toga su ili falsifikovani od strane tadašnjeg Šiptarskog rukovodstva koje je bilo dominantnu u toj pokrajini ili se baratalo sa takozvanim procenjenim brojkama stanovništva.
 
Onaj najvažniji deo, vlasnički, koji je na Zapadu svetinja, niko i ne spominje. Ali je vrlo simptomatično da je i naša „politička elita“ zaboravila na tako ključni parametar kada se radi o podeli. „Zaboravili“ su da se nešto može deliti samo po vlasničkom kriterijumu jer sve ostalo bi bila otimanje nečijeg. Ako na sve ovo dodamo da je posle Drugo svetskog rata (Titova Jugoslavija) donela zakon o zabrani povratka Srba na svoja imanja koja su dodeljivana Šiptarima. Pored ovoga treba napomenuti da je 40 godina Socijalistička Jugoslavija otkupljivala imanja Srba i naseljavala albanske izbeglice iz Albanije o čemu je pisano u tekstu Tajni računi SFRJ za nezavisno Kosovo već pisano na našem sajtu. Poznato je da je u periodu od promene Ustava 1974 na Kosmetu znatno porastao nivo međunacionalnih sukoba što se uvek završavalo seljenjem srpskih porodica sa Kosmeta u Srbiju i prodavanje celokupne imovine pod pritiskom u bescenje, postavlja se ključno pitanje koliko je stvarno vlasništvo Šiptara nad imovinom Kosova i Metohije.
 
Sadašnji katastarski pokazatelji zaključno sa 1999 godinom su vrlo netačni jer sve ove gore navedene činjenice nisu uzete u obzir. Pa i po tim za Srbe najnepovoljnijim podacima imovina na kosmetu je 58,79 % srpska. S toga floskula da livada pripada onome čije ovce na njoj pasu je vrlo netačna. Fabrike su Nemačke i ako u njima rade stotine hiljada Srba i to niko ne postavlja kao pitanje. Beč nije spski grad iako na ulicama čujete više srpskog nego nemačkog, a prevodioci vam odavno nisu potrebni.