G8: u formatu političkih dogovora

Nuklearna bezbednost, situacija u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, perspektive razvoja svetske ekonomije i multilateralne trgovine, ekologija i inovacije. Takav je nepotpun spisak važnih pitanja koja razmatraju lideri osmorke na tradicionalnom susretu koji se ovog puta održava u francuskom Dovilu.

Neveliki gradić prima najuticajnije političare koji izrađuju algoritam delovanja u prevladavanju problema nagomilanih u svetu i dele mišljenja o njegovom daljem razvoju. Vreme za održavanje samita nije baš najjednostavnije: talas revolucija u severnom delu Afrike, operacija zapadne alijanse u Libiji, tragedija u Japanu, posledice svetske krize, složena ekonomska situacija u nizu evropskih zemalja – sve to tera velike zemlje da se konsoliduju u suprotstavljanju ovim i mnogim drugim izazovima. Izvori u Kremlju uoči samita su saopštili da će Rusija u Dovilu pokrenuti niz inicijativa u oblasti bezbednih nuklearnih objekata i promene nuklearne konvencije.

Predsednik EU Herman van Rompej, istupajući na konferenciji za štampu pred otvaranje samita, još jednom je istakao da se na dnevni red iznose najvažniji svetski problemi. Nesumnjivo, format takve vrste samita krajnje je neophodan, ističe ekspert Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.

Lideri vodećih država treba da uporede mišljenja, da se sastaju i razmatraju akutne, ključne probleme međunarodne politike kako bi kasniej moglo da se deluje zajednički. Ako ne, to bar ublažuje konfliktnost odnosa.

U okviru samita planiran je niz bilateralnih susreta, na kojima će u formatu „ jedan na jedan“ lideri država učesnica samita razmotriti ključna pitanja međudržavnih odnosa. Takav susret već su održali ruski i francuski predsednici Dmitrij Medvedev i Nikola Sarkozi. Oni su obećali da će težeti stvaranju zajedničke zone bezbednosti i blagostanja u Evropi, podvukavši oštost globalog viđenja svih razmatranih pitanja. Lideri su se dogovorili o popularizaciji sasvim konkretnih projekata. Ako su Medvedev i Sarkozi izjavili da će Francuska pomoći Rusiji u razvoju letovališta Severnog Kavkaza. Osim toga, postignut je dogovor da će ugovor za kupovinu 4 francuska nosača aviona Mistral od strane Rusije biti potpisan za 15 dana. Dva broda će biti izgrađena u Rusiji, a druga dva u francuskim brodogradilištima.

Na marginama samita održan je i drugi važan susret – Dmitrija Medvedeva sa američkim predsednikom Barakom Obamom. Predsednik SAD izjavio je da će Moskva i Vašington održavati strateški balans snaga i da će zajedno tražiti puteve suprotstavljanja zajedničkim izazovima. U celini, po njegovim rečima, restartovanje odnosa između dve zemlje se desilo. Dmitrij Medvedev je sa svoje strane istakao da će se saradnja o tako osetljivim pitanjima kao što je postavljanje sistema PRO razvijati, mada je za to i potreban politički impuls. U svakom slučaju Medvedev smatra da rešavanje ovog pitanja nije stvar najskorije budućnosti.

Osim toga, ruski i američki predsednici su se izjasnili za dalje forsiranje stupanja Rusije u STO. Lideri nisu zaobišli ni situaciju u Severnoj Africi i nuklearnu bezbednost. Tako su Medvedev i Obama održali konsultacije o pitanju mogućih posledica havarije na nuklearnoj centrali Fukušima-1 u Japanu. Predmet razmatranja, kako se i očekivalo, bio je problem uprošćavanja viznog režima među zemljama. Predsednici Rusije i SAD u zajedničkoj izjavi poručili su odgovarajućim resorima da se koncentrišu na liberalizaciju viznog režima za biznismene i turiste. Kao što se zna, ova tema se nalazi pod posebnom kontrolom Dmitrija Medvedeva. Lideri dve zemlje su usvojili još jednu važnu izjavu: o zajedničkoj borbi protiv teroizma i likvidaciji infrasturkture Al-Kaide.