U potrazi za izlazom iz nuklearne klopke

Postoji pretnja da će Nemačka narušiti stabilnost i bezbednost energetskog snabdevanja u Evropi. S takvim upozorenjem je na stranicama „Fajnenšl Tajms Dojčland“ nastupio izvršni direktor Međunarodne energetske agencije (MEA) Nobuo Tanaka. Berlin se sprema da donese sudbonosnu odluku najkasnije sredinom juna. Da li da do 2022. godine zatvori svojih 17 nuklearki – u potpunosti ili delimično? Presednik MEA smatra da ovaj problem nije čisto nemački, već opšte evropski. U slučaju odricanja od nuklearne energetike Nemačka dospeva u još veću zavisnost od uvoza nafte, gasa i uglja.

Vladu SRN pritiskaju izbori, pre svega predstojeći izbori zemlje i federalni. Nakon nedavnih vladajuća koalicija ne stiže da se oporavi od neuspeha. Birač sa svojim antinuklearnim fobijama će verovatno prebeći kod „zelenih“. Angela Merkel i njena ekipa se trude da sad nadoknade izgubljeno i da se svide ekolozima. Pitanje je samo da li će Evropska zajednica trpeti nemački energetski separatizam? A što je glavno, da li će se Nemačka obezbediti zatvarnjem svojih reaktora?

Stručnjak IAEA Viktor MUROGOV predlaže da se ovlaš baci pogled na situaciju u svetu, gde sad radi 440 reaktora, od čega je u Evropi oko 200. Perspektive su još većih razmera, posebno u Kini i Indiji, gde živi polovina čovečanstva.

„Kina danas godišnje troši dve milijarde toni uglja. To je više nego SAD, Japan i zemlje EU zajedno. Sad oni (Kinezi) imaju atomsku energetiku – to je 13 reaktora, manje dva procenta (proizvodnja električne energije). Planovi su da se do 2050. godine proizvodnja poveća od deset do 400 gigavati. To je više nego u celom svetu. U Indiji su razmere duplo manje, ali je tendencija ista“

Teško da se nuklearni „džin“ sad može ponovo uterati u flašu. I 17 nemačkih reaktora u svetskim razmerama jesu kap u moru. Ne predstavljaju oni glavnu opasnost. Naučnik Viktor MUROGOV poziva da se pažnja obrati na mnogo veću opasnost.

„Ušli smo u nuklearni tunel. Akumulirali smo 270-280 hiljada tona upotrebljenog nuklearnog goriva. U čistom vidu imamo iskorišćeni energetski plutonijum, ne vojni. U Engleskoj ima 100 tona, u Rusiji – preko 60 tona, u Francuskoj – preko 50 tona i u ostalim zemljama. Bez obzira na to da li zatvorimo nuklearne reaktore ili ne, sve to neće nikuda nestati. Jedini način utilizacije plutonijuma je u nuklearnom reaktoru. Plutonijum živi 25 hiljada godina. On se može spaliti samo u reaktoru određene vrste – uz pomoć brzih neutrona“

Pošto su dospeli u zamku političari i ekolozi traže načine za izbavljenje od „mirnog atoma“. Prirodno, pogledi su usmereni na čiste i obnovljive alternativne izvore. Praktično u svim zemljama EU stvoreni su programi koji stimulišu stvaranje uređaja, koji koriste energiju vetra, sunca, morske plime. Jedinstvenu energetsku stragegiju s akcentom na obnovljive izvore sprema se da predstavi Evropska komisija. Istina, u svim ovim projektima postoji jedan veliki minus, smatra predsednik Međunarodnog centra za nuklearno obrazovanje Viktor Murogov.

„Kakva je to energija? Grubo rečeno, industrija ne može da je koristi. To je promenljiva energetika, koja varira u toku dana i noći i godišnjih doba. U toku godine ovakva energetika menja svoje opterećenje 4-5 puta. Znači, na jedan megavat atomske energetike treba graditi 4-5 megavati energije koja se dovija od vetra. Kad smo gradili nuklearku u Češkoj umesto jednog reaktora Austrijanci su predlagali da se sagradi pet hiljada „vetrenih“. Dva reaktora to je već deset hiljada“

Česi su dali prednost reaktorima. Pokušaji Nemačke da se obezbedi od posledica eventualne katastrofe izgledaju plemenito, premda i naivno – imajući u vidu da je potpuno okružena drugim evropskim AS. Izlaz iz lavirinta, ukoliko je on uopšte ostvariv u bliskoj budućnosti, jeste moguć, samo nikako ponaosob.