Harčenko: Albanci neće proglasiti nezavisnost

Neće doći do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, izjavio je predstavnik Rusije u posredničkoj „trojci” Kontakt grupe Aleksandar Bocan Harčenko za Radio Beograd i na pitanje da li to znači da je albanska strana na razgovorima u Beču dala neku vrstu garancija da se to neće desiti odgovorio: „Mislim da jeste”. Ruski diplomata je najavio da će 28. septembra u Njujorku biti održan prvi neposredni razgovor delegacija Beograda i Prištine, posle sastanka ministara spoljnih poslova Kontakt grupe (SAD, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Bocan Harčenko očekuje da bi Srbija na tom sastanku mogla da bude predstavljena na najvišem nivou. „Međutim, nije čak nivo najvažniji, već saglasnost strana da počnu direktan dijalog. Ako on bude održan, a ja sam u to ubeđen, to će biti preokret u pregovaračkom procesu”, rekao je ruski član „trojke” za moskovski list „Vremja novostej”.

Pre ovih susreta, o statusu srpske pokrajine mogli bi da razgovaraju i predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država Vladimir Putin i Džordž Buš na samitu Organizacije za azijsko-pacifičku saradnju koji se održava u Sidneju tokom predstojećeg vikenda.

Bocan Harčenko je za Radio Beograd rekao i da ne veruje da će na sledećem sastanku „trojke” sa delegacijama Srbije i kosmetskih Albanaca 18. i 19. septembra u Londonu biti pokrenuto pitanje podele pokrajine.

Izaslanik ruskog ministra spoljnih poslova prethodno je izjavio da se tokom avgusta razgovaralo o mogućnosti podele pokrajine. „Neću da krijem: u Kontakt grupi je razmatrano pitanje podele Kosova koje je izazvalo povećanu pažnju medija. Pokretali smo ga i tokom susreta sa stranama u Beču. ′Trojka′ je čula i od Beograda i od Prištine da je za njih to neprihvatljivo. A pošto strane tu varijantu ne pokreću, ona nije na dnevnom redu ′trojke′“, rekao je Bocan Harčenko za „Vremja novostej”. Ovom izjavom stavljena je tačka na pokušaj da se Srbija privoli da prizna nezavisnost pokrajine u zamenu za „dobijanje” njenog severnog dela.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić juče je u Bukureštu rekao da bi nametanje rešenja dovelo do situacije koja bi „gotovo sigurno izmakla kontroli”. „Time bi bio postavljen presedan koji bi dao legitimitet nasilnoj podeli međunarodno priznatih država”, istakao je šef srpske diplomatije na godišnjem sastanku rumunskih diplomata.

Tom skupu su, pored rumunskih zvaničnika, prisustvovali i šefovi diplomatija Francuske i Velike Britanije Bernar Kušner i Dejvid Miliband, a ministar Jeremić imao je susrete sa predsednikom Rumunije Trajanom Baseskuom, koji je ponovio da u vezi sa Kosmetom mora da se poštuje međunarodno pravo, sa ministrom Adrijanom Čorojanuom, kao i sa Kušnerom.

Francuski ministar izjavio je da je jedinstvo Evrope važnije od sudbine Kosova i objasnio da će zemlje EU pokušati da usaglase stavove, kako bi Unija nastupila različito i od Rusije i od Sjedinjenih Država.

A kakvo bi rešenje mogla da podrži Evropska unija nagovestio je juče ekspert londonskog Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga Džonatan Ajl. „Evropljani po pitanju Kosova nemaju jedinstven stav i ja duboko sumnjam da će se usaglasiti oko priznavanja eventualne nezavisnosti koju bi jednostrano proglasili kosovski Albanci. Ne zaboravite da se značajan broj zemalja članica tome protivi, prvenstveno zato što bi to bio opasan presedan”, rekao je on za Bi-Bi-Si. „Zanimljivo je da po ovom pitanju podela ne ide po liniji istočna–zapadna Evropa. Prema nezavisnosti Kosova sumnjičavi su Španija, pa čak i Britanija, zatim Rumunija i Slovačka. Ne vidim kako bi EU mogla da se usaglasi oko priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti, baš kao što sumnjam da će Amerikanci od toga odustati”, naglasio je Ajl.

Kosovo je, prema njegovom mišljenju, za Vašington prilika da Rusiji stavi do znanja da ne može da ima pravo veta na bezbednosna pitanja u Evropi. On smatra da će se, u tom slučaju, postići aranžman sličan statusu Tajvana.

Evropska unija, naime, neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, ali će, de fakto, sa njom sarađivati, na primer u domenu priznavanja pasoša i otvaranja interesnih sekcija umesto diplomatskih predstavništava u Prištini. „Unija bi čak mogla da privoli vlasti u Prištini da prihvate prisustvo evropskih vojnih snaga na terenu, koje bi se starale o miru i bezbednosti. Taj čudni aranžman omogućio bi EU da izbegne kako ruski veto tako i veliku svađu sa Vašingtonom”, ocenio je Ajl.

Srbija će odbaciti svaki nelegitiman akt 

Srbija zahteva od međunarodne zajednice da odmah i unapred odbaci i osudi svaki akt jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije, rekao je juče premijer Vojislav Koštunica u razgovoru sa Volfgangom Išingerom, predstavnikom EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe za pregovore o budućem statusu pokrajine.

Koštunica je naveo da Srbija to zahteva „jer samo Savet bezbednosti UN ima mandat da donese odluku o budućem uređenju pokrajine”, saopštila je Vladina kancelarija za odnose sa medijima.

Premijer je ukazao da je Srbija odgovorno i konstruktivno pristupila novom pregovaračkom procesu i da je prilikom prvog sastanka u Beču njena delegacija iznela nove ubedljive argumente da je suštinska autonomija najbolje rešenje za buduće uređenje Kosova i Metohije.

Predsednik Vlade je upozorio da, s druge strane, svakodnevno stižu najave albanskih separatista da će do kraja godine na osnovu Ahtisarijevog plana proglasiti jednostranu nezavisnost, navedeno je u saopštenju.

Premijer je upoznao predstavnika EU u posredničkoj trojci da će Srbija poništiti svaki nelegitimni akt o jednostranoj nezavisnosti i da će saglasno Povelji UN i Ustavu Srbije pokrajina Kosovo i Metohija uvek biti sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije. „Išinger je naglasio da je važan cilj posredničke trojke da se dođe do kompromisnog rešenja koje će biti odobreno u Savetu bezbednosti UN”, navedeno je u saopštenju.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić sastao se takođe sa članom trojke iz EU sa kojim je razmotrio dosadašnji tok pregovaračkog procesa i redosled sledećih koraka.