Igra mišićima: stranačka konkurencija jača

Pola godine pre izbora za ruski parlament na političkoj areni primetno se zaoštrila konkurencija među strankama. Pri čemu, kako ističu eksperti, reč je ne više o demonstrativnoj, već o realnoj borbi među strankama za simpatije birača. Prvi put za poslednju deceniju veliki i poznati biznismeni ispoljili su svoje političke ambicije i planove. Pojavila se šansa da se formira jaka desna stranka, sprema da oponira Jedinstvenoj Rusiji. Ali najvažnije je da je Kremlj očigledno odobrio političke promene.

U vazduhu je zamirisalo promenama – u isti glas počeli su da govore ove nedelje politikolozi. Za one koji su navikli da izdvajaju pojedine polualuzije, čitaju između redova i da interpretiraju reči prvih lica Rusije, poslednji glasni događaji na političkom polju postali su signal – vlast je dala dozvolu za promenu partijskog pejzaža. I račuan se izgleda na jaku opoziciju, koja je u stanju da oponira stranci na vlasti, govori politikolog Stanislav Belkovski.

Zahtev za jakom opozicijom u društvu postoji. Pri čemu za razliku od prethodnih vremena glavni kriterijum opozicije nisu parole i nisu prosto izjave njenih lidera, već spremnost da se ide do kraja u borbi za vlast. Tačnije beskompromisnost opozicije i njena realna težnja da formira sopstvenu izvršnu vlast, što je opozicija ranije demonstrirala ne uvek. Zaista, u društvu se uvećao sloj ljudi koji je spreman da glasa protiv stranke na vlasti, ali za sada ne zna za koga će glasati.

Politički mir počela je da remeti Pravedna Rusija. Tačnije konflikt njenog lidera, predsednika gornjeg doma parlamenta Sergeja Mironova sa Jedinstvenom Rusijom. Zakonodavni sabor Sankt-Peterburga opozvao je Mironova iz Saveta Federacije. On se za uzvrat spremio u Državnu dumu i u suštini objavio da prelazi u žestoku opoziciju stranci na vlasti, govori šef Centra za političke tehnologije Boris Makarenko.

Pravedna Rusija u mnogome se držala na tome da se njen lider nalazi na čelu Saveta Federacije i da je poznat po svojoj bliskosti premijeru. Sada je Mironov lišen ove družnosti, što će nesumnjivo vrlo oslabiti pozicije stranke u predstojećoj predizbornoj kampanji. Oni treba da privuku nove ljude, sponzore. Jasno je da će lider bez statusne dužnosti teže to činiti. Pravedna Rusija sada stoji pred pitanjem da li će proći u Dumu.

Prošle nedelje sasvim neočekivano je na sebe podsetila stranka Desno delo. Stranku koju su mnogi politikolozi stigli da sahrane, spreman je da predvodi Mihail Prohorov – mal te ne najjavnije lice velikog ruskog biznisa. Relativno mlad, 46 godina za domaću politiku je mladost, krajnje ambiciozan i uspešan. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 18 milijardi dolara. On može da postane upečatljivi primer demokrate koji im je tako nedostajao poslednjih godina. Prohorov je već izjavio da namerava da izbaci stranku na drugo mesto po broju mandata u Državnoj dumi. U realističnost takvog rezultata politikolog i poslanik Sergej Markov sumnja, mada priznaje da potražnja za takvom strankom postoji.

U zemlji ima oko 10% stanovnika koji imaju prozapadni stav, oni sebe nazivaju liberalima. I ovi ljudi treba da budu predstavljeni u parlamentu. Uz to u vladi je dosta prozapadnih političara kao što je Aleksej Kudrin, Arkadij Dvorkovič. I oni bi bili zainteresovani da u parlamentu imaju saveznike, bliske po pogledima.

Inicijativa Prohorova ima i drugi važan aspekat. Prvi put za poslednju deceniju predstavnik velikog biznisa otvoreno izjavljuje političke ambicije i spremnosta da konkuriše sa Jedinstvenom Rusijom. Indikativno je što je u politiku odlučio da se upusti i drugi poznati preduzimač i žestoki kritičar vlade – Aleksandar Lebedev. On zauzima 45. mesto na ruskom spisku milijardera Forbsa, njegovo bogatstvo iznosi 2 milijarde dolara. Lebedev je objavio da se povlači iz biznisa i stupa u Narodni front. Takve akcije najbogatijih ljudi u Rusiji, koj se trude da budu po strani od politike, eksperti procenjuju kao prelom društvenih raspoloženja, govori politikolog Boris Makarenko.

Zahtev u društvu za političkim pluralizmom očigledan je i on raste na očigled. Pri čemu, ljudi ne misle o smeni vlasti u Kremlju na najvišem nivou. Potrebna im je jaka, delotvorna opozicija, koaj bi bila konstruktivni kritičar čitavog sistema aktualne vlasti.

Između ostalog, politikolozi se ograđuju – za sada je rano da se govori o „otopljavanju“. Koliko su stranke u stanju da konkurišu sa Jedinstvenom Rusijom i da li su u stanju da mobilišu svoje birače biće jasno na jesen, posle sezona informativnog letnjeg zatišja.