BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Protivraketna odbrana: Biti ili ne biti?

Protivraketna odbrana: Biti ili ne biti?
03.09.2007. god.

Danas je i samo pominjanje protivraketne odbrane u stanju da izazove prave šekspirovske strasti. Doduše, ono čuveno pitanje – razmišljanje danskog princa o PRO više nije aktuelno.

Sledeći logiku  naučno-tehnološkog progresa, program zaštite od strateškog raketno-nuklearnog oružja i dalje će se razvijati bez obzira na, naizgled, nesporne argumente njihovih protivnika. Pa tako i naoruže planove da u Poljskoj instaliraju 10 protivraketa i odgovarajuće radarske stanice u Češkoj malo sta može omesti. Nesumnjivo da je rusko vojno-političko rukovodstvo shvatalo i shvata neizbežnost instaliranja trećeg pozicionog regiona PRO, sada već na evropskom kontinentu. A kad je već tako, onda to pretpostavlja i razradu dosledne politike u odnosu na protivraketnu odbranu kako sa vojno-tehničkog, tako i čisto političkog aspekta.

Još pre samo godinu dana činilo se da će tako i biti. Ruski vojni rukovodioci i političari nisu izražavali naročitu zabrinutost povodom naoružih planova. Mnogobrojni domaći eksperti pravilno su tvrdili, da 10 raketa-presretača ne može da ozbiljnije smeta strateškim nuklearnim snagama Rusije kopnenog baziranja. Međutim, ukazivano je i na očigledno negativnu tendenciju u odnosu na forisranje programa PRO u celini. S tim u vezi zvanični stav Moskve, kojim se predviđa povećanje sopstvenog ofanzivnog strateškog naoružanja u svojstvu adekvatnog odgovora na američki izazov, sasvim je i logičan.

U svakom slučaju, bio je jasan tok misli onih na vlasti: mi se vas ne plašimo i odgovaramo onako kako možemo, koristeći svoje najjace strane. Međutim, sredinom februara ove godine Jurij Balujevski, načelnik ruskog Generalštaba izjavio je, da Rusija može jednostrano istupiti iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa iz 1987. godine. Pri tom se mogućnost tog koraka neposredno uvezivala sa planovima i realizacijom američkog programa PRO u zemljama Evrope. U svojstvu perspektivnih ciljeva, po misljenju Balujevskog, sada mogu biti pozicioni regioni dislokacije američkih sredstava PRO.

Treba istaći da se radi o regionima zemalja u Istočnoj Evropi koje su donedavno bili saveznici. Modernizacija postojećeg raketno-nuklearnog parka u uslovima pojavljivanja globalnih protivraketnih sistema i zaista je sasvim razumljivi asimetrični odgovor. Međutim, svrstati u perspektivi uz takav odgovor još i rakete srednjeg dometa, balističke i krstareće rakete, uz to još uperene na Evropu, nije bas najsrećnija varijanta. Ruski predsednik Vladimir Putin je u maju na samitu “G-8” u Nemačkoj povukao u svakom smislu jak i perspektivan potez, predloživši Amerikancima da u sistemu PRO koriste Gabalinsku radarsku stanicu u Azerbajdžanu.

Samim tim za Rusiju je u izgledu postojala povoljna shema: nisu bile potrebne ozbiljne inovacije vojno-tehničkog suprostavljanja trećem regionu PRO, Moskva je uz to još dobijala političku mogućnost da utiče na proces daljeg unapređivanja protivraketnih programa. Drugim recima, bili smo blizu oživotvorenju istinski mudrog principa “ako se ne mošeš otvoreno suprostaviti – pridruži im se”. Međutim, još neformirana saradnja sa Amerikancima, koja otvara nove horizonte, iz nekih razloga je odmah uvezana sa zahtevom ovim poslednjim da odustanu od PRO.

I prva runda međuresorskih rusko-američkih pregovora eksperata na temu PRO u Vašingtonu 30-31. jula bila je po rezultatima skromna. Bez obzira na to sto je razgovor, po recima zamenika sefa ruskog MIP Sergeja Kisljaka, bio ozbiljan. Predstavnik Državnog departmenta Gonaslo Galjegos je 21. avgusta podvukao, govoreći o mogućnosti razmeštanja elemenata američke PRO u Istočnoj Evropi, da “naša pozicija ostaje pređašnja i mi ćemo se nje čvrsto držati”.

Po svoj prilici, Amerikanci ce biti “tvrdi” i na predstojećem susretu ministara inostranih poslova i odbrane obe zemlje, predviđenom za oktobar. U svakom slučaju, ruski Generalštab je za to učinio sve sto je moguće. U razgovoru sa českim zamenikom ministra Martinom Bartakom 21. avgusta Jurij Balujevski je označio kao veliku grešku moguću odluku Česke da na svojoj teritoriji dislocira elemente PRO. A da ne bi bilo sumnje u ozbiljnost ruskih namera, general je upozorio da u protivnom tu zemlju mogu pogoditi mere “vojnog karaktera”.

U vezi sa jačanjem saradnje Rusije i SAD po pitanju PRO nije ostao “dužan” ni MIP Rusije. Govoreći o predstojećem u oktobru susretu, zamenik zvaničnog predstavnika ruskog spoljnopolitičkog resora Boris Malahov je zatvorio krug predostrožnosti na adresu pretpostavljenih partnera. “Želeli bi smo da napomenemo, da je fundamentalni uslov realizacije naših predloga – odustajanje SAD od instaliranja baze PRO u Evropi i razmeštanja udarnih protivraketnih sredstava u kosmosu”.

Suptilnost takve izjave ne ostavlja mogućnost za hamletovske sumnje čak ni skeptičarima programa PRO.



  • Izvor
  • Ria
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »