Terorom po terorizmu?

Diskusija u vezi s likvidacijom Bin Ladena ne jenjava. Pod vatrom kritike pravobranilaca nisu se našli samo američki, već i ugledni evropski političari poput Angele Merkel zbog svoje javne radosti povodom ubistva. Međutim, glavna jabuka razdora ostaje dilema: da li država ima pravo na pogubljenje bez suda ili ne? Analitičar Sergej Guk se obratio autoritetima iz međunarodnog prava – ruskom profesoru Olegu Hlestovu i njegovom nemačkom kolegi Normanu Pehu.

Prvo pitanje: nakon ubistva Bin Ladena dobitnik Nobelove nagrade za mir Barak Obama je počeo da govori o uspostavljanju pravde. Dakle, pogubljenje bez suda i presude postaje norma međunarodnog prava?

Odgovara Oleg HLESTOV, potpredsednik Udruženja međunarodnog prava, profesor Diplomatske Akademije:

Međunarodni terorista je zlo. Međunarodna zajednica je priznala: ma ko da čini dela terorizma, ma gde i radi bilo kakvih ciljeva, to je zločin. Postoji 13 međunarodnih konvencija, koje terorizam proglašavaju za najteži zločin. Teororizam nanosi udarce na najnečovečniji način, najrazličitijim sredstvima i protiv mirnog stanovništva, pokušavajući da utiče na vlade. I ovaj terorizam se sve više i više širi. Zato je likvidacija rukovodilaca terora razumna, logična mera radi spasavanja ljudi od takvog zla. Što se tiče ocena – pravde ili još nekih reči – one su u tim slučajevima neumesne. Kod nas ponekad politički pregaoci, mediji, uživaju u ovim činjenicama, pišu i ono što je suvišno i nepotrebno.

Mišljenje nemačkog poznavaoca prava, profesora Normana Peha (Norman Paech), koji je u nedavnoj prošlosti bio predstavnik frakcije levičara u Bundestagu za spoljnopolitička pitanja.

To je neshvatanje prava, to je shvatanje nekog šerifa, koji udara tamo gde mu se čini da je zgodno. Pojavile su se čak i inicijative koje smatraju da Obamu treba lišiti Nobelove nagrade. U ovom slučaju imamo posla s nedvosmislenim aktom pogubljenja nezaštićenog čoveka, koji s državno-pravne tačke gledišta treba da stane pred sud. I oni, Amerikanci, su dokazali da je to postalo moguće.

Drugo pitanje: američka „zonder komanda“ delovala je i ubijala na terotoriji Pakistana – suverene države. Da li je to takođe u skladu s međunarodno-pravnim principima?

Odgovor Normana Peha.

SAD, naravno, ne deluju tako prvi put na pakistanskoj teritoriji. Mnogobrojni napadi bespilotskih letilica, kako tvrde neki, usmereni na talibane ili na Al-Kaidu, u toku kojih je ubijeno mnoštvo civilnih lica predstavljaju apsolutno jasan napad na suverenu državu Pakistan. U ovom slučaju je to moglo da se desi i to potvrđuje reakcija pakistanske vlade, da je ona ipak bila informisana. Neki tvrde da je ona izdala Bin Ladena. Ili da je kasnije dala svoj pristanak na operaciju i ubistvo. Odnosno, postoji anditadirana dozvola prekršaja suvereniteta.

I napokon, treće pitanje. Po rečima bivšeg kancelara SRN Helmuta Šmita NATO „vrši svoje intervencije tamo gde je siguran da neće naići na preveliki otpor. Da li je nastupilo doba kad vojna nadmoć, a ne međunarodno pravo ima prioritet u globalnim odnosima?

Govori Oleg HLESTOV, potpredsednik Udruženja međunarodnog prava:

„Što se tiče vojnih dejstava NATO protiv Libije, kao i onih protiv Jugoslavije, sve su to nezakonita dejstva, izuzetno gruba kršenja međunarodnog prava. Ako se čak uzmu odluke Saveta bezbednosti OUN, dejstva NATO prevazilaze granice ove odluke. I sama odluka je prilično sumnjiva. U suštini, Savet bezbednosti ima pravo da sprečava oružane konflikte, da sprečava agresiju. A ovde je pokušaj – u borbi vlade protiv pobunjenika – da se podrže pobunjenici. To su koraci koji idu preterano daleko, koje zapadne moćne zemlje žele da iskoriste radi propagiranja svojih interesa uz pomoć i uz podršku Saveta bezbednosti. Zato su ova dejstva s tačke gledišta međunarodnog prava bespravna. Da li se krši međunarodno pravo? Bezuslovno. Unutrašnje pravo se takođe krši. Ali pravo sastoji, ono stvara povoljne uslove. I međunarodno pravo je izuzetno veliko dostignuće, koje je čovečanstvo uspelo da ostvari u poslednje vreme. Posebno nakon što je stvoren statut OUN, koji zabranjuje rat kao sredstvo za rešavanje sproova. Njega treba štiti, povećavati efikasnost međunarodnog prava.“

Teroristički akt protiv lidera terorista će najverovatnije još dugo nametati pitanja. Njihovu pojavu provocira sama administracija SAD,  koja prećutkuje mnoge okolnosti događaja. Da li to znači da Vašington ima nešto da krije?