Kosovo. Privid mira.

Kako sada, tri godine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, žive Srbi južnije od Ibra, posebno oni koji se nalaze uz Pirštinu? Ovo pitanje postavili smo jednom od lidera kosovskih Srba u Gračanici, Radi Trajković. Po njenim rečima, u pokrajini postoji samo privid mira.

Ne može da se promeni suština, ako vam se pre nekoliko dana pojave u Drenici ljudi, koji obeležavaju 7 godina terorističke organizacije ANA sa kapuljačama i u uniformama ANE i sa pretenzijom da prave projekat velike Albanije. Ne može da bude stabilizacije, ako se na vlasti nalaze ljudi, mislim na premijera Tačija, koji je došao putem izborne krađe, koji ima sumnjiv i politički, i moralni integritet. Kosovo ima privid mira, i na prostoru Kosova i Metohije vi imate prepakovanje droge. To je postao centar za distribuciju droge prema Evropi. Vi znate, gde je kriminal, gde je ogroman novac, a gde je mafija, koja je usto najdirektnije na vlasti.  Tu uvek imate potencijala za destabilizaciju, koja podrazumeva novo etničko čišćenje ili projekat velike Albanije. To u stvari utiče da mi nemamo osećaj stalnosti. Mi imamo osećaj privremenosti opstanka na Kosovu, jer se uvek bojimo da ćemo na neki način biti proterani.

Izgleda da je među Srbima na Kosovu delatnost Hašima Tačija, kako je u Srbiji uobičajeno da se kaže, „javna tajna“, tačnije tajna koju svi znaju.

Danas imate nešto što je realnost, a to je zavera ćutanja albanskog naroda o zločinima nad Srbima. Po prvi put pojavili su se neki svedoci. Gospodin Dik Marti u svom izveštaju kaže da ima neke svedoke, koji su spremni da svedoče o zločinima nad Srbima. Ako već on ima te podatke, za sve nas, ja mislim i za budućnost Kosova i Metohije, i za Albance, i za Srbe, najveći prioritet je da se obezbede ti svedoci. Taj Albanac, koji hoće da se progovori o svom sopstvenom zločinu, predstavlja zaista jedan dragulj, koji moramo da zaštitimo. Ja imam sumnje, ne bez razloga, u mnoge predstavnike međunarodne zajednice da ukoliko bi saznali identitet ljudi, koji će svedočiti, da bi oni informisali Tačija. Što znate, drugi čovek UNMIKa je, govori se, i obavestio Ramuša Haradinaja o zaštićenom svedoku. Koji su motivi, ja ne želim da ulazim. Ne želim nikoga da optužujem zaista. Ali potrebno je ovoga puta raditi sa vrlo odgovornim ljudima.

U albanskom delu Kosova ne zaustavlja se grandiozna izgradnja – na sve strane niču moteli, restorani, privatne kuće. Tačnije, u suštini, ekspanzija Albanaca ne prestaje?

Mnogo je vrlo skupo kupljene srpske imovine. Posebno po visokoj ceni na strateškim mestima, kao što je centralna regija.   A nisu ni oni krivi. Tu je i srbska neodgovornost. Pa ne bih im prodala, mislim.  Ovo više nije obična trgovina, nije obična prodaja. Ovo je mnogo više od toga...

Ako Srba u cnetru i na jugu Kosova ostaje sve manje, možda će se nekada projekti podele pokrajine zaista realizovati? Jer kulturološka karta menja se i mesto stotina manastira i crkava sada stoje džamije.

Sve što Srbiju i Srbe veže za Kosovo je ispod Ibra, ako hoće. Sve ono što govorimo, nalazi se ispod Ibra, što je od značaja za Srbiju. Pre svega mislim na našu crkvu- na kulturnu baštinu, na taj hrišćanski identitet, koji treba da se očuva u smislu nečega, što je opšti interes za sve hrišćane. I mislim da na tom projektu treba raditi. Ja sam veliki protivnik podele i mislim da nikada neće prestati uticaj srpske države na Kosovu i Metohiji, ako zadrži stanovništvo, ako ga ekonomski i politički podrži na jedan iskren i pravi način. I na taj način zajedno sa crkvom očuva svoj uticaj na ovom prostoru. Ako se očistimo, Albanci neće imati motiva da zadrže Srbe ispod Ibra,  oni će nas sigurno proterati. A drugo   Srbska Crkva, ma šta govorili svi, ona će godinama polako promeniti svoj identitet i prećiće u nešto što je Kosovska Pravoslavna Crkva.

Moguće da pregovori između Beograda i Prištine mogu nekako da promene sitauciju?

Albanski predstavnici, pregovarači, koriste nas, Srbe na Kosovu, kao taoce. Ako ne mogu da se dogovare oko telefona, oni ukinu telefone. Vrše institucionalnu represiju,  pošto je institucionalno vršeno nasilje. Sada se razgovara o tablicama. Nama već ministar policije Bajram Redžepi preti da će nam promeniti tablice. Znači, ne čekaju dogovor, nego idu na represiju prema srbskom stanovništvu. Nikako lideri institucija u Prištini doživljavaju Srbe kao svoje stanovnike. Oni uopšte ne mogu da se užive i da prihvate nas kao svoje stanovništvo, nego uvek kao faktički Srbiju. Čim nešto se Srbijom ne ide, oni odmah napadaju na Srbe na Kosovu u smislu sankcionisanja i vršenja pritiska na Beograd da prihvati njihove modalitete. Mislim da je trebalo pre pregovora da se dogovore da ne smeju da se prave jednostrani potezi pre nego što se dogovore i nađu neki kompromis.